Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 17.Apr.2016, 15:18   (ažurirano 02.Apr.2020.)

ECFR: Širenje ruskog uticaja na Balkanu

Ekonomski i bezbednosno nestabilan, Zapadni Balkan, kao tradicionalno područje ruskih strateških interesa, predstavlja primamljivu priliku za Moskvu da proširi svoj uticaj, posebno u trenutku slabljenja Evropske unije (EU), ukazuje Evropski savet za spoljne poslove (European Council on Foreign Relations) čije je sedište u Londonu.

U analizi >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << ove međunarodne organizacije podseća se na zabrinutost nemačke kancelarke Angele Merkel zbog mogućnosti da ruski angažman ne bude ogranićen na Ukrajinu, već da se proširi i na Zapadni Balkan.

Prema oceni Evropskog saveta za spoljne poslove, Moskva možda nema dugoročnu strategiju za Zapadni Balkan, ali joj taj region pruža mogućnost da ugrozi interese Zapada.

Zbog spoljnopolitičkih izazova kakvi su Ukrajina i Sirija, Zapadni Balkan je pao na listi spoljnopolitičkih i bezbednosnih prioriteta EU, objašnjava se u analizi, što prati smanjenje vojnog prisustva NATO i Unije u regionu.

Istovremeno je smanjena podrška proširenju EU, u kojoj jača kriza i rastu populizam i neprijateljstvo prema izbeglicama.

I političari iz regiona su počeli da dovode u pitanje opredeljenost EU za prijem Zapadnog Balkana u Uniju, pošto je 2014. predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker zatražio petogodišnje zamrzavanje proširenja.

Pored Rusije, svoj uticaj na Zapadnom Balkanu ojačale su i Turska i zemlje Arabijskog zaliva, čak i Kina, čije velike investicije u infrastrukturne projekte u regionu čine deo politike jačanja odnosa sa Srednjom i Jugoistočnom Evropom.

Evropski savet za spoljne poslove ocenjuje da Rusija ima zavodljivu moć u Srbiji i Republici Srpskoj (RS), kao i u Crnoj Gori i Makedoniji, gde preovlađuju antizapadna i antievropska retorika, dok je EU postala uglavnom izvor loših vesti, čak i predmet ismevanja.

Rusija koristi kada joj se ukaže prilika da poremeti bezbednost nekih zemalja Zapadnog Balkana i njihov evropski put i suprotstavi se zapadnim ciljevima u regionu, posebno u trenucima krize - u BiH, Makedoniji i Crnoj Gori, ili pruži podršku lokalnim saveznicima, kakav je predsednik RS Milorad Dodik, smatra Evropski savet za spoljne poslove.

Pored toga, Rusija je u julu prošle godine, pošto je to zatražila Srbija, uložila veto u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija i tako onemogućila usvajanje rezolucije vezane za genocid počinjen u Srebrenici.

Prema oceni Evropskog saveta za spoljne poslove, Moskva je već dugo angažovana u ključnim strateškim sektorima diplomatije, vojske, bezbednosti i finansija i investira u energetiku, posebno u Srbiji i RS.

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić je 2013. u Sočiju potpisao ambiciozni sporazum o strateškom partnerstvu sa Rusijom, koji obuhvata vojnu i obaveštajnu saradnju, kao i koordinirano delovanje u međunarodnim organizacijama.

Iste godine je Srbija dobila status posmatrača u Organizaciji za kolektivnu bezbednost i saradnju, čiji je predvodnik Rusija.

Krajem 2013. godine Rusija i Srbija potpisale su petnaestogodišnji bilateralni odbrambeni sporazum, koji predviđa obuku, zajedničke vežbe, prodaju oružja i razmenu informacija.

Srbija je zvanično izrazila želju da kupi ruski protivavionski raketni sistem S-300, a predsednik Rusije Vladmir Putin je krajem 2014. partnerstvo sa Srbijom unapredio u savezništvo i prisustvovao vojnoj paradi povodom 70. godišnjice oslobođenja Beograda od nacista.

Putin je Srbiju opisao kao "najbližeg saveznika" i podržao politiku Beograda prema Kosovu, napominje Evropski savet za spoljne poslove i podseća da su Rusija i Srbija otvorile zajednički "humanitarni centar" u Nišu.

Energetika je još jedan ključni sektor za jačanje ruskog uticaja. Ruske kompanije imaju značajno učešće na tržištima nafte i gasa u Srbiji i BiH.

U regionu su ojačani trgovinski odnosi i finansijske investicije iz Rusije, mada su one male u poređenju sa EU.

Rusija je prošle godine bila četvrti i peti investitor u Srbiji i BiH. Ta sredstva su skromna u odnosu na neke članice EU, ali je ruska ekonomska mreža u regionu ojačana nizom zajmova i bankarskih aranžmana.

Prema istraživanjima javnog mnenja u Srbiji, većina stanovništva bi, ukoliko bi trebalo da se opredeli između Rusije i EU, izabrala Moskvu.

Evropski savet za spoljne odnose ocenjuje da se na Zapadnom Balkanu nacionalne i verske razlike odražavaju na spoljnu politiku, pa se Albanija i Kosovo povezuju sa EU i SAD, dok Srbija i ostale zemlje održavaju bliske odnose sa Moskvom.

Rusija privlači pravoslavno stanovništvo BiH, Srbije, Crne Gore i Makedonije, posebno u doba ekonomskih teškoća i kao kontrast prema EU, za koju se smatra da je na ivici raspada, da podstiče "dekadentne" moralne vrednosti i nameće svoju volju, poput insistiranja na priznavanju nezavisnosti Kosova.

Tvrdnje iz Moskve o sukobu civilizacija između ruskog sveta i dekadentnog Zapada, zasnovane na društvenom konzervativizmu, nacionalizmu, odbijanju liberalnih normi i preuzimanju uloge žrtve, u Srbiji prihvataju ultranacionalisti i ekstremne organizacije, ali ih podržavaju i neki umereniji političari, koji Putina vide kao uzor moćnog lidera.

Evropski savet za spoljne poslove konstatuje da je stvaranje kritične mase proruskih snaga pomoglo Moskvi da ostvari ciljeve - zaustavljanje procesa stabilizacije i demokratizacije i smanjenje važnosti i privlačnosti evropskih integracija.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...