Izvor: Politika, 11.Jul.2013, 13:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dimna zavesa za Snoudena
Američki zviždač praktično nema sasvim bezbednu opciju da iz Moskve otputuje u Venecuelu, koja mu je odobrila politički azil
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – „Vikiliks” je obećao da će detalje o „putu slobode” Edvarda Snoudena – sve izolovanijeg Amerikanca koji se sam prijavio kao izvor informacija o masovnom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << američkom špijuniranju sopstvenih građana, saveznika i celog sveta – izneti juče, ali obećanje nije održano. A u međuvremenu su porasle sumnje da trenutno najtraženiji čovek najmoćnije sile ima neku bezbednu opciju da stigne do političkog utočišta koje mu zvanično ponuđeno (Venecuela), ali ga on još nije formalno prihvatio.
Glavna dilema je da li, posle više od dve nedelje boravka u tranzitnoj zoni moskovskog aerodroma „Šeremetjevo”, Snouden uopšte može da se zaputi u Venecuelu, a da usput izbegne da mu američki agenti stave lisice.
Ako se konfuzija povodom venecuelanske ponude ostavi po strani (emitovan, pa brzo izbrisan „tvit” o tome jednog ruskog zvaničnika), na dnevni red, od momenta kad Snouden novo gostoprimstvo prihvati, dolazi logistika: kako da iz Moskve stigne do Karakasa, s obzirom na to da svi komercijalni avionski koridori vode preko vazdušnog prostora SAD i njenih saveznika, a zna se kroz kakve je sve peripetije prošao predsednički avion šefa bolivijske države Eva Moralesa dok je nadletao Evropu: bio je prinuđen da prinudno sleti samo zbog glasina da je u njemu i Snouden.
Kao najbezbednija opcija se pominje ona po kojoj bi njegov avion stalno leteo iznad okeana i izbegavao prelet bilo čije teritorije. Ali, i u tom slučaju će biti na radarima kontrola letenja i biti praćen iz satelita i vojnog brodovlja u Atlantiku.
Posebna je priča cena tog leta, novčana i politička. Ona direktna se procenjuje na minimum 200.000 dolara, a nije mala ni ona „na odloženo”. Naime, ako bi to bio neki privatni čarter, ta kompanija rizikuje da izgubi dozvolu za sletanje na američke aerodrome, što nije mali gubitak. Sem toga, broj aviona sa takvim dometom nije baš veliki.
Iz američkog kongresa, iz obe partije, odaslata su upozorenja da će zemlje koje Snoudenu pruže gostoprimstvo snositi posledice. Zbog toga se već predomislio Ekvador, čijeg 43 odsto izvoza odlazi u SAD, dok, uprkos „antiimperijalističkoj” retorici i naslednik Uga Čavesa, predsednik Nikolas Maduro mora da ima u vidu da Amerika kupuje dosta venecuelanske nafte. „Vašington post” je analizirao pet mogućih rešenja za Snoudenovo putovanje, od kojih nijedno nije bez rizika. Kao prvu navodi „švercersku” opciju, koja je, kako se ocenjuje, „najrizičnija, ali i najholivudskija”: da begunac relaciju Moskva–Havana–Karakas prevali kao prerušeni putnik komercijalnog leta (koji vodi preko američkog i vazdušnog prostora nekoliko njenih saveznika – Kanade, Norveške i Švedske. Maskiranje bi zahtevalo saradnju ruske tajne službe FSB i zavaravanje na „Šeremetjevu”. „Prkosni antiimperijalistički gambit”, kako je nazvana druga opcija, podrazumeva istu rutu kao i prva, ali bez prerušavanja, najverovatnije u društvu sa nekim visokim funkcionerom Venecuele, čime bi SAD bila bačena rukavica izazova. Jedini sigurni dobitnik ove kombinacije jeste predsednik Maduro, koji bi ubrao političke poene zbog svog otpora „imperiji”. A i ako bi Snouden bio izvučen iz tog aviona, to je politički jeftinije nego da bude stalni razlog trvenja između Vašingtona i Karakasa.
Opcija broj tri je „dug let”: put kojim se obično ne ide, preko Arktika i Atlantika, te samo preko vazdušnog prostora Rusije i Venecuele. Problem je jedino što je u tom slučaju distanca najmanje 11.000 kilometara, što malo aviona može da preleti bez usputnog uzimanja goriva. To bi moralo da se izvede privatnim avionom, a i tehnički je riskantno: piloti po pravilu nastoje da što kraće lete samo iznad vode, bez nekog aerodroma za vanredno sletanje u razumnoj blizini.
Postoji i varijanta preko Pacifika, što bi značilo da se Snouden prvo prebaci do ruskog Dalekog istoka, do Vladivostoka, a potom do odatle najbliže južnoameričke zemlje – Nikaragve. Ali i to bi zahtevalo specijalni let i specijalni avion, jer bi izbegavanje vazdušnog prostora SAD zahtevalo let od preko 11.000 kilometara...
Najzad, Snouden teoretski može da na odredište stigne preko vazdušnog prostora nekih Americi nenaklonjenih bliskoistočnih država, a zatim preko nekih afričkih, koje se već koriste za puteve droge. Slabost tog rešenja se sastoji u tome što ne može da se izbegne Egipat, koji je uprkos svemu što se tamo zbiva poslednjih dana, vojno zavisan od SAD, kao prelet preko najmanje 12 zemalja od kojih svaka može da se pod američkim pritiscima predomisli.
Agencija „Blumberg” skreće pažnju da „Vikiliks”, koji pruža pravnu i logističku podršku Snoudenu, pa prema tome najverovatnije organizuje i njegov let, ne stoji baš najbolje sa finansijama. Donacije za pomoć zviždaču ni u jednom momentu nisu bile veće od 1.000 evra dnevno, a sada su spale na oko stotinu. Organizacija je još u finansijskoj blokadi kod većine banaka, a prošle godine ukupna pomoć koju je dobila iznosila je samo 69.000 evra.
Kada se uzmu u obzir sve činjenice i okolnosti, priča o Snoudenovom „putu slobode” počinje da liči na dimnu zavesu koja služi da se pokaže da se nešto radi, a sakrije da se ništa ne pomera.
Milan Mišić
objavljeno: 11.07.2013.
