Izvor: NoviMagazin.rs, 06.Feb.2015, 09:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dimitrije Boarov: Svetski termometar - cena nafte
Vest iz Moskve da tamošnje Ministarstvo finansija upozorava da se planovi potrošnje kod svih budžetskih korisnika u Ruskoj federaciji (osim vojske) za ovu godinu moraju smanjiti za 10 odsto zato što je u protekloj godini došlo do pada BDP-a za više od tri odsto, ne samo zbog američkih i evropskih sankcija, nego i zbog očekivanih gubitaka budžetskih prihoda od izvoza nafte u ovoj godini od, navodno, 45 milijardi dolara, ponovo nam je skrenula pažnju na neverovatni pad cena nafte >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << na svetskom tržištu u poslednjih sedam meseci – sa preko 110 na oko 45 dolara za barel lake nafte.
U takvom trenutku našoj javnosti je dobrodošla veoma sadržajna publikacija Nacionalnog naftnog komiteta Srbije koji deluje u okviru Svetskog naftnog saveta, pod naslovom „Cena nafte – šta je to” (bilten br 15). U toj publikaciji, pre svega, svetski poznati eksperti za naftu Luc Kilian (Mičigen, SAD) i Đulio Cifareli (Firenca, Italija) iznose svoje stavove oko povezanosti cena nafte i svetske ekonomske konjunkture, organizacije izvoznika nafte, krupnih političkih događaja i nivoa špekulacija. Luc, na primer, vidi dvosmernu komunikaciju između svetskog ekonomskog kretanja i svetskih cena nafte (odnos tražnje i ponude) i smatra da su svi ostali faktori daleko manje značajni (špekulacije samo uveličavaju posledice ove komunikacije, ponekad i za trećinu). U tom kontekstu on i poslednji pad cena nafte više vezuje za tendenciju pada cena mnogih industrijskih sirovina od polovine 2014. godine na ovamo (posebno spominje bakar), nego što u tome vidi spregu porasta proizvodnje u SAD i odbijanja OPEK-a da snizi ponudu nafte (on čak kaže da je OPEK i u krizama 1973/74. i 1979/80. pokazao da je „nesposoban da deluje kao kartel”).
U ovoj publikaciji se vezom cena nafte i važnih političkih događaja dijahronijski (od 1865. godine) bavi i profesor Slobodan Sokolović, koji navodi da skokoviti porasti ili padovi cena nafte nisu novost u ekonomskoj istoriji. Na primer, Sokolović podseća na padove cene nafte 1921. godine (40 odsto), 1930. (66 odsto) ili one novijeg datuma – 1997/98. godine, kada je nafta pala na ispod 12 dolara za barel. Iz obilja njegovih primera valja izdvojiti veoma turbulentnu 2008. godinu, kada je između januara i juna barel nafte poskočio sa 92 na 140 dolara, da bi se između septembra i decembra cena survala za 72 odsto.
Dr Goran Radosavljević se u ovoj publikaciji najdirektnije bavi tekućim kretanjima na svetskom tržištu nafte. On spominje procenu da će u 2015. godini, zbog kolapsa cene nafte sa prošlogodišnjeg junskog „pika” od 115 dolara za barel dramatično na dole – prihodi OPEK-a biti manji za 46 odsto od onih ostvarenih 2013. godine, te da će investicije u naftnom sektoru ove godine, u odnosu na prošlu, biti manje za 37 odsto. Prema Radosavljevićevoj opreznoj prognozi stabilizacija i eventualni postepeni oporavak cena nafte ne bi se mogao očekivati pre kraja 2015. godine.
U spomenutoj publikaciji Nacionalnog naftnog komiteta čitalac može naći i vrlo zanimljive, a stručne tekstove i o manje poznatim delovima onoga što se zove svetski naftni biznis. Tu naročito mislim na tekstove Aleksandra Nedučina o načinu određivanja i cenama transporta nafte, i Petra Gonje koji se bavi evropskim i našim tržištem naftnog gasa i autogasa.
Petar Gonja, između ostalog, ukazuje i na jedan paradoks u politici cena Vlade Srbije u pogledu „sirotinjskog goriva” – autogasa. Iako se smatra da je „prag isplativosti” korišćenja autogasa da njegova cena bude 50 odsto cene benzina, u Srbiji je odnos na kraju prošle godine doterao do 59,77 odsto, što direktno ugrožava potrošače 271.000 tona ovog kod nas popularnog goriva. Problem je što je Vlada Srbije između 2011. i 2015. godine povećala poresko opterećenje ovog goriva za 127 odsto (sa 11,76 dinara po litru na 26,64 dinara po litru), pa su potrošači preko opterećenja autogasa u državni budžet uplatili 5,76 milijardi dinara. No, zbog toga je prošle godine došlo da pada potrošnje za 12 odsto. Gde je tu načelno promovisana politika „zaštite sirotinje” i malog biznisa i zar ovo nije primer kako halava fiskalna politika često seče grane na kojima se kako-tako održava?
Pogledaj vesti o: Moskva
