Izvor: Vostok.rs, 14.Jun.2017, 13:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dejan Berić: Ukrajina više nije tema, već problem za Zapad
U Moskvi je 26. maja održana promocija knjige Dejana Berića „Kad mrtvi progovore“. Knjiga je posvećena srpskom stradanju u ratovima iz devedesetih godina prošlog veka.
Na promociji knjige, pored zainteresovane publike iz Rusije i Donbasa, prisustvovala je i delegacija iz Srbije koja je boravila u Moskvi povodom „Sveslovenskog sabora“. U prepunoj sali „Fotocentra“ čuveni srpski dobrovoljac iz Donbasa je govorio o svom ratnom iskustvu i događajima iz rata. Dejan Berić je učestvovao u ratu u Jugoslaviji, a u Donbasu se našao posle Krima gde je takođe bio u sastavu jedinice „Severni vetar“.
Od aprila 2014. Dejan Berić se nalazi u Donbasu, gde je učestvovao u odbrani Slavjanska, Marinovke, Saur-Mogile, Debaljcova, donjeckog aerodroma, Marinke, Avdajevke i drugih mesta. On je tri puta ranjavan i nosilac je mnogobrojnih odlikovanja za svoje herojske podvige. Nakon formiranja zvanične Vojske Donjecke Narodne Republike, radi kako kapetan podrazdeljenja specnaza armije DNR.
O svojoj knjizi na promociji Dejan Berić je rekao sledeće: „U mojoj knjizi se govori o onima koji su dali svoj život za slobodu Srbije. Usput, oni se tada nisu borili samo za Srbiju, već za ceo pravoslavni svet. Mi Srbi smo herojski narod i borićemo se dokle god bude potrebno. I sa oružjem i sa olovkom u rukama“.
Skroman kao uvek, bez obzira na njegove velike ratne zasluge i ugled koji je stekao štiteći ruski narod, on govori o svojoj zemlji, a ne o sebi. Nažalost u nju ne može da se vrati od kako je vlast u Srbiji izmenila zakon i srpske dobrovoljce označila kao prestupnike i plaćenike. Isto tako se Jeljcinova vlast ophodila prema ruskim dobrovoljcima koji su devedesetih godina došli da brane srpski narod.
Pre promocije knjige, imala sam priliku da se sretnem sa Dejanom Berićem i da zabeležim naš razgovor.
Kakva je trenutno situaciju u Donbasu? Da li postoje dejstva na liniji fronta?
U poslednjih deset dana je počela da se zaoštrava situacija na frontu. Neprijateljska artiljerija opet dejstvuje i to ne samo po vojnim ciljevima već i civilnim. Vojska DNR je prinuđena da odgovori na napade ukrajinske strane. Ne odgovaramo istom merom, ali odgovaramo precizno. Sada više ne idemo mi u izviđanjemo kao ranije, već koristimo bespilotne letelice. Zahvaljujući tome imamo manje gubitke, dok se istovremeno neprijateljski ciljevi preciznije gađaju. Nažalost u poslednjih deset dana je bilo dosta ranjenih i poginulih civila. Juče su bombardovali autobusku stanicu u Donjecku. Tom prilikom je ranjeno tri civila, a pre toga je jedna žena poginula i dvoje dece je ranjeno. Kod Mariupolja su takođe ratna dejstva, a u Lugansku je nešto mirnije.
Ko sada učestvuje u napadima na civilno stanovništvo? Da li je to regularna Vojska Ukrajine ili privatni bataljoni?
Za sada se Vojska Ukrajine ne meša, već napade vrše SS bataljoni. Vojska doduše ponovo dovozi tehniku blizu ratne zone i vrši mobilizaciju u Ukraini, ali još uvek ne učestvuje u napadima.
Zona razdvajanja je na nekim mestima svega šezdeset metara, do oko dva kilometra. Tehnika je po dogovoru (Minskom) pomerena 60 km od linije fronta, čak je i OEBS to utvrdio. Deo ukrajinske tehnike je bio u Harkovu, i juče je prebačena u Mariupolj.
Dejane vi ste se posle kraće pauze i lečenja vratili u Donjeck. Da li sada i dalje učestvujete u borbama ili se zanimate obezbeđenjem lica i objekata?
Učestvujem u borbama kao i ranije, a kada predsednik Zaharčenko organizuje neke događaje u DNR, ja se bavim organizacijom snajperskog tima koji je zadužen za kontrolu bezbednosti događaja.
Da li u Donbasu i dalje ima Srba?
Da, oni su sada u zvaničnoj vojsci Donjecke Narodne Republike. Neki od njih su i zasnovali porodice u Donbasu, baš pre neki dan jedan naš vojnik dobio ćerku. Takođe, drugi srpski vojnik je ranjen pre neki dan u koleno i ruku, verovatno će ostati invalid. Lepa vest je da je i njegova supruga iz Donbasa u drugom stanju.
Što se tiče političkog procesa rešavanja konflikta, on je zamrznut. Da li se nazire neko rešenje?
Politički procesi su zamrznuti, jedina dobra novost je da je Rusija priznala pasoše DNR i LNR. Ja sam ovog puta došao u Rusiju kao građanin Donjecke Narodne Republike, sa pasošem DNR. U Rusiji se pre tri meseca održala konferencija o ekonomskoj saradnji Donbasa i Rusije, i takođe za Dan DNR (11. maja) u Donjecku je takođe održana takva konferencija. Još jedna novost od naššeg poslednjeg susreta je da smo u Donbasu nacionalizovali sva preduzeća posle blokade Donbasa. Zbog poteza Ukrajine bili smo prinuđeni da preuzmemo preduzeća i organizujemo samo proizvodnju. Sada sve funkcioniše kao i ranije dok su bila u privatnom vlasništvu (oligarha), a počela su i neka nova preduzeća da rade.
Većina nacionalizoavnih preduzeća i zavoda je bila u vlasništvu Rinata Ahmetova. Da li je on najveći gubitnik u procesu nacionalizacije?
Ta preduzeća su preuzeta na upravljanje privremeno zbog nemogućnosti da se pronađe drugo rešenje. U pitanju su rudnici uglja i metalna industrija koja je bila zapuštena. Neki od tih zavoda nisu dugo radili i sada su u fazi obnove. U Donjecku smo započeli i samostalnu poljoprivrednu proizvodnju.
Predsednik Zaharčenko je izjavio da vidi budućnost Donbasa uz Rusiju i da je realan proces integracije tog regiona. Kakve su bile reakcije na takvu izjavu?
U Donbasu bi ljudi to želeli, međutim za Rusiju bi to u ovom trenutku bio pogrešan politički potez zbog mnogobrojnih problema na međunarodnom planu sa kojima je suočena. Kada se situacija stabilizuje, realnoje da će se region integrisati u sasatav RF. Rusija vodi veoma mudru i promišljenu politiku, a takođe nepredvidljivu za Zapad.
U nekom trenutku bilo je predloga da OEBS uvede svoju policiju u Donbas koja bi bila zadužena za regulisanje konflikta. Šta se desilo sa tim predlogom? Da li OEBS i dalje podržava ukrajinsku stranu ili su postali objektivniji?
Uvođenje policije OEBS je bila želja Ukrajine, ali to za Rusiju nije bilo prohvatljivo. OEBS i dalje ima posmatračku ulogu, ali u poslednje vreme počeli su da prikazuju realno stanje i da optužuju Ukrajinu za narušavanje primirja. Takođe su i nemački mediji u poslednjih mesec dana počeli da pišu o tome da ukrajinska strana krši primirje, što je sasvim novo. To je znak da se stvari menjaju na bolje. Ranije je tako nešto bilo nemoguće. OEBS je bio na terenu, i gledao da dolaze rakete sa ukrajinske strane, ali su tu činjenicu jednostavno ignorisali.
Šta se dogodilo nedavno kada su poginula dva posmatrača OEBS?
Ukrajisnki diverzanti su organizovali akciju kako bi ponovo vratili temu Ukrajine u svetske medije. Ispostavlja se da Ukrajina više nikome nije interesantna. Amerikanci su im smanjili budžet finansiranja. Sada je Sirija glavna tema, a Ukrajina je postala veliki problem i Evropi i drugima. Oni se na svaki način trude da skrenu pažnju na sebe. Pre neki dan su bombardovali svoj zavod u Avdejevki.
Ukrajina je stala na pola puta do Evrope, verovatno sada svesna činjenice da tamo nikome nije potrebna. Šta rukovodstvo Ukrajine sada može da preduzme?
Njihovo rukovodsvtvo ne sme da završi rat, ili mora da ga završi veoma brzo kao što je uradila Hrvatska operacijom Oluja. Oni će se truditi da održavaju ratno stanje kakvoje sada, ili će preuzeti neke akcije u cilju preuzimanja potpune kontrole nad Donbasom. Čini mi se da Petar Porošenko želi da dovede u red privatne bataljone koji nisu pod kontrolom državnih struktura, ali to mu ne polazi za rukom.
Meni scenario Oluje zvuči sasvim nerealno za Donbas?
Oni mogu da pokušaju ali ne mogu u tome da uspeju. Mi smo već analizirali nekoliko mogućih scenarija napada ukrajinske strane i imamo spremne odgovore na svaki. Njima je savršeno jasno da ne mogu da sprovedu u delo proterivanja stanovništva iz Donbasa, posebno što je Rusija upozorila da je tako nešto neprihvatljivo.
Anti-ruska propaganda se i dalje sprovodi u Ukrajini, posebno u pograničnoj zoni blizu ratnog područja (Odesa, Mariupolj, Harkov). Da li takva propaganda daje efekte?
Mislim da je 9. maj ove godine bio prekretnica u svemu tome. Tada je izašao veliki broj ljudi u svim ukrajinskim gradovima da proslavi Dan pobede. Ukrajinski ekstremisti i neonacisti su pokušali da ih rasteraju, da im otmu obeležja (georgijevske lente), ali nisu u tome uspeli. Narod je odgovorio na napade, a policija koja je ranije štitila napadače je sada sprečavala sukobe. Zaista je bilo mnogo ljudi na ulicama, ne samo u Odesi i Mariupolju već i u Kijevu, Dnjepropetrovsku. Ljudi su počeli da se bude i ta propaganda više ne može da prođe.
Bilo je mnogo pokušaja i to od strane ljudi iz Srbije da tvoje ratne zasluge u Donbasu obezvrede. Da li i dalje imate problema u tom smislu?
To se baš ne može nazvati problemima, više nekom bolesnom zlobom. Radomir Počuča se i dalje bavi propagandom u saradnji sa Strelkovim. On je uspeo ne neki čudan način, bez saglasnosti DNR i LNR da pridobije nekoliko medalje, koje mu služe za marketing. Time pokušava sebe lažno da predstavi i istovremeno da obezvredi moje učešće u ratu. Međutim ja pozivam sve koji imaju nejasnoće ili koji imaju bilo kakve sumnje da dođu u Donbas i porazgovaraju sa ljudima na licu mesta. Nedavno je bio i naš novinar Teša Tešanović koji je obavio puno intervjua i mogao je da se uveri u to šta je istina.
Recite nam za kraj nešto o novoj knjizi i o moskovskoj promociji koja će se sutra održati.
Iskreno ja nisam ni planirao da pravim promociju knjige u Moskvi, ovom prilikom sam došao u Moskvu zbog operacije očiju nakon poslednjeg ranjavanja. Sami su došli do mene i pitali me da li hoćeš da napravimo promociju tvoje knjige? Ja sam pristao, ali sam mislio da će to biti nešto skromnije za manji krug ljudi. Međutim oni su organizovali zaista ozbiljnu promociju uz učešće ljudi iz političkog i kulturnog života Rusije. Uverićete se i sami. Nedavno smo održali promociju knjige „Kad mrtvi progovore“ u Donbasu. Bio je veliki odziv i izuzetna atmosfera. Potpisivao sam knjige dva i po sata. Ljudi su strpljivo čekali u redu. Bio sam vrlo prijatno iznenađen.
Čestitam vam na novoj knjizi, predstojećoj promociji i želim vam puno uspeha na svim poljima.
Dragana Trifković,
Newsfront
Čitajte više na Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut
