Izvor: B92, 05.Mar.2014, 14:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da se Moskva ne preigra s Ukrajinom
Vašington/Moskva -- Ukrajinska kriza i još moguća vojna intervencija ruske vojske u nekad najbogatijoj republici bivšeg Sovjetskog saveza mogla bi skupo da košta Moskvu.
To su ocenili ekonomisti američke investicione banke Morgan Stenli, koji smatraju da će svetska privreda zbog aktuelnog konflikta Moskve i Kijeva pretrpeti minimalnu štetu, ali su uvereni >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << da bi uvođenje trgovinskih i drugih ekonomskih sankcija od strane SAD i drugih vodećih zapadnih zemalja bolno pogodilo, kako kažu, "slabašnu rusku privredu".
Eksperti švajcarske Kredi Svis banke su, slično njihovim američkim kolegama, takođe uvereni da će Moskva platiti visoku ekonomsku cenu zbog vojnih dejstava na Krimu, stavljajući u prvi plan moguće ograničenje izvoza ruskog gasa na evropsko trzište, ali i širok repertoar drugih trgovinsko-ekonomskih sankcija.
Uticajni londonski listovi, Gardijan i Telegraf, su izvestili da se britanska vlada neće pridružiti ostatku EU, ako se centrala Unije u Briselu odluči da uvede ekonomske sankcije Rusiji. Francuski biznis je otvoreno stavio do znanja svojoj vladi da je protiv uvodjenja sankcija Moskvi, najverovatnije i zbog toga jer je konstatacija koju je juče izrekao ruski predsednik Vladimir Putin da će u slučaju embarga "obe strane pretrpeti štetu" tačna.
U analizi švajcarske i jedne od najvećih evropskih banaka se dalje kaže da Rusija može biti "izolovana od međunarodnog tržišta kapitala, što će izazvati negativne posledice na njenu berzu akcija i položaj rublje".
Jedna od kaznenih mera bi bilo i zamrzavanje kapitala i novčanih sredstava koje ruske firme i zvaničnici drže u zapadnim bankama. Reč je o sumi od približno 270 milijardi dolara, ili oko 13 odsto vrednosti bruto domaćeg proizvoda Ruske Federacije, tvrde ekonomisti Kredi svis.
Prema oceni evropskih i američkih bankarskih eksperata, ukrajinska kriza će loše uticati i na investicionu klimu u Rusiji i brži odliv kapitala iz te zemlje u sugurnija zapadna pribežišta.
Ekonomski portal Finmarket ističe, pozivajući se na mišljenje ruskih specijalista, da je na samom početku ove sedmice došlo do očekivanog, naglog, pada kursa rublje i i dvocifrenog slabljenja ključnih indeksa na trzištu akcija u Moskvi, a da je rublja i dalje pod pritiskom.
Na Moskovskom međubankarskom tržištu dolar trenutno vredi nešto više od 36 rubalja, a u ponedeljak je Centralna banka Rusije (CBR) intervenisla, u cilju sprečavanja strmoglavnog pada nacionalne valute, sa 11,3 milijade dolara, ili desetak puta većom sumom nego na samom kraju protekle poslovene nedelje.
CBR je, doduše, odmah nakon što je postalo jasno da rublja naglo gubi vrednost prema dolaru i korpi vodećih zapadnih valuta zbog krize u Ukrajini, uvećala referentnu kamatnu stopu za jedan i po odsto kako bi, u uslovima brzog pada nacionalne valute, sprečila inflatorne rizike i probijanje ciljne inflacije u ovoj godini od pet odsto.
Rusko tržište akcija je, inače, sada blizu istorijskog minimuma zabeležnog u jesen 2008. godine, posle izbijanja globalne finansijske krize.Premija na rizik za poslovanje deonicama iz Rusije trenutno je 5,75 odsto, prema 5,83 procenta pre pet i po godina.
Kolaps ruskog tržišta akcija ovog puta trebalo bi, prema mišljenju stručnjaka Morgan Stenli, da osiguraju i dalje visoke cene nafte, imajući u vidu da na glavnim svetskim berzama za promet ove vitalne sirovine naftni barel vredi više od sto dolara.
Uticaj rusko-ukrajinske krize na svetsku privredu biće minimalan, jer udeo Rusije u globalnom bruto domaćem proizvodu nije veći od 2,9 odsto, a ukrajinski je simboličnih 0,4 procenta, tvrde analitičari Kredi Svis, uz napomenu da je zastupljenost Rusije u izvozu SAD svega 11 milijardi dolara, ili minimalnih 0,7 odsto, dok je za EU taj pokazatelj veći i iznosi 87 milijardi evra, ili 4,6 procenata ukupnog eksporta evropskih 28.
Pogledaj vesti o: Vašington
