Izvor: RuskaRec.ru, 05.Avg.2017, 14:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li kontroverzni spomenici dele rusko društvo?
Dok Nikolaja II, poslednjeg ruskog cara koga su boljševici ubili 1918. godine, mnogi u zemlji duboko poštuju, pa ga je Ruska pravoslavna crkva proglasila za svetitelja, neki odbijaju da ga uvažavaju. Zapravo, jedan čovek toliko mrzi pokojnog cara da je sekirom napao spomenik posvećen nesrećnom monarhu u Novosibirsku (2811 kilometara istočno od Moskve). Ljutiti čovek je 1. avgusta nekoliko puta udario po kipu Nikolaja II i njegovog >> Pročitaj celu vest na sajtu RuskaRec.ru << sina Alekseja (koji je takođe ubijen 1918), pre nego što ga je policija uhvatila. Pre nego što je zaustavljen, uspeo je da ošteti Aleksejevu glavu. Njegovi motivi ostaju nejasni.
Car vs. gradonačelnik
Novosibirsk, Rusija. U ranim jutarnjim satima 1. avgusta lokalni stanovnik je zgrabio sekiru i pokušao da uništi spomenik ruskom caru Nikolaju II. Izvor: Aleksandar Krjažev/RIA Novosti
Spomenik Nikolaju II podignut je u julu prošle godine pored crkve. Vlasti nisu konsultovale meštane, a ni novosibirski gradonačelnik Anatolij Lokot, član Komunističke partije Rusije, nije odobrio postavljanje skulpture - iako je bio nemoćan da to spreči. „Opasno je donositi odluke koje dele naše društvo”, izjavio je Lokot. Takođe je spomenuo da su ga neki aktivisti zamolili da postavi spomenik Josifu Staljinu. Gradonačelnik je priznao da mu je Staljin „ideološki” bliži od poslednjeg cara Rusije, ali je znao da bi postavljanje spomenika čoveku koji je bio odgovoran za Veliku čistku (1936 -1938) izazvalo još veće kontroverze - pa je plan odbio.
Staljin se pojavljuje - i nestaje
Spomenik Josifu Staljinu u Lipecku. Izvor: Legion MediaLokot je možda razmišljao o omažu Staljinu u gradu Surgutu (2136 kilometara istočno od Moskve) kada je donosio svoju odluku. Poklonici sovjetskog lidera su mu podignuli spomenik 15. septembra 2016. godine, ali on nije bio dugog veka. Lokalne vlasti su ga uklonile nakon što su utvrdile da je postavljen ilegalno. Ljudi su, ipak, iskoristili priliku da iskale svoj bes tokom kratkog života spomenika. Građani su kip na obali reke Ob obojili crvenom bojom - simbolom krvi brojnih Staljinovih žrtava. Međutim, Staljinove pristalice i dalje prkose. Denis Hanžin, vođa grupe građana Surguta koji slave život kontroverznog političara, veruje da će on i njegovi drugovi pronaći drugi način da odaju počast ljubljenom vođi. Ostaje da se vidi na koji način. Spomenici najkrvavijem sovjetskom lideru u Rusiji se pojavljuju s vremena na vreme, ali ih država obično ne podržava. Aktivisti ih podižu na privatnom zemljištu s kojeg vlasti nemaju pravo da ih uklone, no ovi improvizirani spomenici i dalje ljute neke delove društva - a u nekim slučajevima izazivaju reakcije. 2015. godine jedna žena je bacila boju na kip Staljina u Lipecku (372 kilometra južno od Moskve), iako je bio podignut na teritoriji koja pripada lokalnoj kancelariji Komunističke partije.
Biti ili ne biti (podignut)
Spomenik Aleksandru Kolčaku u Irkutsku. Izvor: Wikipedia.orgU drugom gradu, Omsku (2235 kilometara istočno od Moskve), građani raspravljaju o tome hoće li podići spomenik Aleksandru Kolčaku (1874-1920), vođi Belog pokreta koji se borio protiv boljševika u Sibiru tokom ruskog građanskog rata. Pokret je Kolčaka prepoznao kao „Vrhovnog vladara” Rusije, a Omsk je bio njegova samoproglašena prestonica sve do njegovog poraza i smrti 1920. godine. Lokalna vlada je odlučila da oda počast admiralu 2016. godine s kipom, istovremeno obeležavajući 200-godišnjicu grada. To se, međutim, nije svidelo lokalnim komunistima, koji su isticali Kolčakove brutalne metode u borbi protiv boljševika - otišli su toliko daleko da su ga nazvali „sibirskim Hitlerom”. Jubilej je došao i prošao, ali borba oko Kolčakovog spomenika se nastavlja. Njegove pristalice su u maju 2017. čak pisale ministru kulture, tražeći pomoć. Istovremeno ogromni bronzani Kolčak stoji u Irkutsku (4202 kilometra istočno od Moskve), gde je 1920. streljan najveći neprijatelj komunista.
Boja za predsednika
Čišćenje spomenika prvom ruskom predsedniku Borisu Jeljcinu. Izvor: Pavel Lisicin/RIA Novosti Čak ni prvi predsednik postsovjetske Rusije Boris Jeljcin (1931-2007) nije izbegao sudbinu drugih kontroverznih lidera. Beli spomenik u njegovom rodnom gradu Jekaterinburgu (1416 km istočno od Moskve) pojavio se 2011. godine, uz veliku podršku vlasti. Otkrio ga je sam Dmitrij Medvedev, koji je tada bio predsednik, pri čemu je rekao da bi Rusija trebalo da bude zahvalna svom prvom predsedniku. To, međutim, nije zaustavilo neke nezadovoljne Ruse da oskrnave spomenik 24. avgusta 2012. Poprskali su ga plavom bojom, a slova Jeljcinovog imena bila su delimično odvaljena sa postolja. Popravka je koštala 2,5 miliona rubalja (35 hiljada evra). Lokalne vlasti su čak morale da uspostave poseban policijski osmatrački punkt kako bi sprečile da se takav vandalizam ponovi.
Averzija prema činjenicama: Koje su bile prave razmere Staljinovog terora?
.jpg)
