Izvor: Danas, 13.Okt.2014, 20:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čedomir Antić: Vlast teži da udovolji Moskvi
Beograd - Povodom dolaska Vladimira Putina u Beograd na vojni defile, Danas pokreće debatu o reafirmaciji partizanskog pokreta Josipa Broza Tita. Naše sagovornike pitali smo da li je Putinova poseta doprinos reafirmaciji partizana. Zatim da li se dogodio preokret u zvaničnoj politici rehabilitacije četnika. I konačno, kako vide odnos političkih stranaka prema ovoj temi - koliko se tokom godina vlasti SPS, DSS i DS iskreno odnosile prema rehabilitaciji četnika, a koliko se iskreno danas >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << SNS odnosi prema partizanskoj tradiciji.
Mislim da pitanje sugeriše da su partizani u Srbiji malo poštovani, pa sada treba da dođe neko iz inostranstva, pa makar to bio i u neopartizanskim krugovima u Srbiji omraženi predsednik Ruske Federacije, da nas podseti na našu „junačku i slavnu prošlost“. Činjenica je da su u Srbiji tradicije NOV-a i posebno veterani tokom proteklih četvrt veka imali daleko više pažnje i prava nego recimo u Hrvatskoj. Problem je u činjenici da su u Hrvatskoj i Sloveniji komunisti doneli tim nacijama državnost, nacionalnu integraciju i zemlje koje im nikada nisu pripadale, pa su opet komunisti stavljeni posle 1990. na stub srama. U Srbiji je drugačije. Iako je politički i moralni bankrot partizanskog pokreta najvidljiviji u Srbiji, kod nas se na partizanske tradicije pozivaju upravo oni koji danas rado propagiraju strateška načela nedićevaca. Putinov pogled na Drugi svetski rat upravo utiče na najradikalnije nacional-boljševičke snage (koje su ipak moćnije u biračkom telu od svih ostalih poklonika NOV zajedno) da se oko Drugog svetskog rata saglase sa onima koji misle da je Brozov režim 1944. u moru ubio 6.000 Beograđana i kasnije decenijama obespravljivao srpski narod samo da bi nas uveo u NATO i EU, navodi Čedomir Antić, predsednik Naprednog kluba, odgovarajući na pitanje da li su Putinova poseta i prisustvo na paradi doprinos reafirmaciji partizana.
Upitan da li to znači neki preokret u dvodecenijskoj zvaničnoj politici rehabilitacije četnika, on odgovara: „Navedite mi primer državne rehabilitacije pripadnika Jugoslovenske vojske u otadžbini. Da li je ta praksa drugačija od prakse u Grčkoj, Sloveniji? Pitanje prava i penzija rešeno je tako što su bivši četnici obespravljeni. Rehabilitacija je pravno minirana uprkos jasnim argumentima istoričara. Zločini komunista su sistematski prikrivani i samo je u Ruskoj Federaciji i Belorusiji stanje po tom pitanju gore i nepravednije“.
Na pitanje koliko su se tokom godina na vlasti SPS, DSS i DS iskreno odnosile prema rehabilitaciji četnika, a koliko se iskreno danas SNS odnosi prema partizanskoj tradiciji, on pita da li je DS „pročetnička“, a SNS „partizanska“?
- O odnosu vlada posle 1990. prema komunističkom nasleđu besmisleno je govoriti na ovom mestu. Za stranke je pitanje suočavanja sa prošlošću i nacionalnog pomirenja bilo pitanje mode. Glasali su za promenu imena ulica partijski, bez pitanja, kao ovce, a neprekidno su mislili o podeli poslovnog prostora i adaptiranju potkrovlja. Mesija demokratske Srbije mešao je kneza Miloša i kralja Milana, jedan od vođa starog režima tvrdio je da je car Dušan vladao Jugoslavijom! U slučaju vojne parade reč je pre svega o želji ruskog vođstva da pokaže da nije svuda u Evropi pod blokadom. Težnje naših vlasti svode se na udovoljavanje Moskvi, dokazivanje „politike ravnoteže“ i, ako je moguće, uspostavljanje ravnoteže između septembarske i oktobarske parade - zaključuje Čedomir Antić.
