Izvor: Večernje novosti, 10.Feb.2013, 11:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bundžije ne vole promene
OD STALNOG DOPISNIKA : MOSKVA DANONOĆNO zasedanje skupštine, hiljade amandmana, burne poslaničke rasprave, milioni ljudi na ulicama, neprestane debate preko malih ekrana: to je samo deo miljea koji trenutno prati atmosferu usvajanja zakona o omogućavanju sklapanja homoseksualnih brakova i istovremeno pokazuje da je francusko društvo mnogo konzervativnije nego što se to u prvi mah može pomisliti. Ono što daleko neprimetnije prolazi >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << ovih dana u Velikoj Britaniji, ili što je tokom prošle decenije bez grdne halabuke legalizovano u jednoj Belgiji, Holandiji, Kanadi, pa čak ne toliko burno i u veoma religioznoj Španiji, trenutno izaziva socijalni kovitlac i u dva ušančena tabora deli zemlju ljubavnih i svakojakih drugih sloboda, zemlju u kojoj se odomaćio čuveni “par utroje”, gde je kršten “francuski poljubac”, iz čijih je bračnih vrteški Fejdo crpeo nepresušne inspiracije za svoje vodvilje, u kojoj žive klubovi svingera, a libertinski duh izjednačava seksualnu slobodu s političkim pravima. Kada se, međutim, u stranu skloni uvrežena slika, dolazi se do saznanja da je Francuska sve, samo ne raj za socijalnu avangardu. Pokazalo je to više događaja u ne tako dalekoj prošlosti. Simon Vej je 1975. godine morala da upotrebi sav svoj oratorski potencijal, da bi progurala zakon o abortusu, posle teške, godinama duge polemike u javnosti i tesnog glasanja u skupštini. I Rober Badenter je bio primoran da koristi govornički talenat, da bi 1981, konačno, Francusku, zemlju slobodarskih misli, svrstao među one države koje ne primenjuju smrtnu kaznu. Debata u javnosti je takođe bila živa. Francuska je, inače, svojevremeno bila jedina preostala zemlja Evropske zajednice, koja je izvršavala najstrože kazne. Poslednja egzekucija izvršena je ne tako davne 1977, na krajnje surov, srednjovekovni način - giljotinom. TABU NA MATIČNE ĆELIJE IAKO su Francuzi često lučonoše u umetnosti, modi ili nauci, ovde je, istovremeno, još uvek zabranjeno ono što neke druge države u svetu odavno dozvoljavaju. Bez obzira što se u mnogim zemljama vrše istraživanja na ljudskim matičnim ćelijama, i što se one mogu sačuvati na porođaju kao preventiva za celu porodicu, u Francuskoj je to, na osnovu bioetičkog zakona, još uvek zabranjeno. Ne dozvoljavaju ni eutanaziju. Utvrđivanje očinstva na osnovu DNK takođe je strogo regulisano zakonom i dozvoljeno samo u određenim, preciznim slučajevima, pa mnogi Francuzi ovu vrstu enigme rešavaju u inostranstvu.Sve do 1981. bilo je zabranjeno javno pokazivati homoseksualne sklonosti, da se ne bi vređala osećanja građana. Ministar unutrašnjih poslova Gaston Defer je 4. avgusta te godine u prefekturama ukinuo odeljenja za praćenje homoseksualaca i ugasio kartoteku u kojoj su bili upisani. U svemu, konzervatizam potvrđuje, ispostavilo se, jak uticaj katoličke crkve, iako se, na prvi pogled, čini da je minimalno prisutna u sekularnom francuskom društvu. Crkve su na nedeljnim misama gotovo prazne, dok se tek trećina brakova sklopi pred oltarom: oko 77.000 na ukupno 240.000 godišnje. Pa ipak, francuska katolička crkva, prema nekim proračunima, raspolaže budžetom od oko 700 miliona evra godišnje, koje prikupi od donacija, priloga ili iznajmljivanjem jednog dela ogromnog broja nekretnina koje ima u posedu. Deo ovog novca, crkva je uložila u kampanju protiv “braka za sve”. Jesenas je u tu svrhu platila 100.000 evra za štampanje milion prospekata koji su podeljeni građanima. Posredno je organizovala i brojna masovna ulična okupljanja u francuskim gradovima. Crkva je zauzela puno mesto u aktuelnoj debati o istopolnim brakovima, dok se drugi tabor buni i postavlja pitanje ima li ona, uopšte, pravo da se meša u društvena zbivanja, s ozbzirom da su država i crkva u Francuskoj odavno razdvojene. Konzervativna shvatanja Francuza ogledaju se i u konceptu aktuelnog političkog sistema, tzv. Pete republike, u kojoj se još uvek gaji visoki kult ličnosti predsednika. Iako brani ljudska prava i podržava pokrete za emancipovanje i samoopredeljenje u svetu, sama je trenutno najveća moderna kolonijalna sila, po savremenim principima u prekomorskim teritorijama. Preko granice je ustaljeno mišljenje da su Francuzi “šampioni u gunđanju” i da se odlučno i žestoko protive reformama, makar one bile i za njihovo dobro. Bune se i štrajkuju, da se ništa ne bi promenilo. Tako ispada da su, istovremeno, revolucionarnog duha i konzervativci. Zbog toga ova prividna nelogičnost stvara o njima sliku kao enigmatičnom i egzotičnom narodu. Zato samo neupućenima kontradiktorno deluju podaci da 63 odsto Francuza podržava gej-venčanja, ali da se istovremeno 51 posto protivi da istopolni roditelji usvajaju decu, dok, i danas, čak 43 procenta građana ove zemlje, prema sopstvenom priznanju, oseća nelagodnost kad se nađe pred homoseksualnim parom.
Nastavak na Večernje novosti...
