Izvor: Vostok.rs, 17.Mar.2014, 10:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Budućnost Raketne vojske za strateške namene
17.03.2014. -
Raketne vojske stratešne namene (RVSN) izdvajaju se od ostalih vidova oružanih snaga svojom namenom: da nikada ne ratuju a da stalno budu spremne za rat. Za najstravičniji od svih mogućih – globalni raketno-nuklearni rat. Nemilosrdna logika nuklearnog odvraćanja zahteva od RVSN da se nalaze u stalnoj pripravnosti. Danas se RVSN, istovremeno sa drugim činiocima nuklearne trijade postepeno obnavljaju.
Kada je reč o konkretnim delovima današnje borbene moći >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << RVSN, teba istaći da je današnje obnavljanje potencijala ovog najvažnijeg vida oružanih snaga u velikoj meri zasluga Moskovskog instituta termotehnike i Votkinske fabrike, odnosno razrađivača i proizvođača interkontinentalnih raketa „Topolj“, „Tomolj-M“ i „Jars“.
Kada se je 1997. godine razvijala serijska proizvodnja raketa „Topolj-M“ u silosnoj varijanti, već se pretpostavljalo da će ove rakete i rakete „Jarsam“ proizvedene na njihovoj osnovi, kako silosni tako i mobilni činiti temelj borbene moći RVSN. Pritom upravo mobilni sistemi bili su razmatrani kao najperspektivniji. Smeštena unutar silosa raketa prilikom nuklearne eksplozije na maloj udaljenosti biće sačuvana, ali ne garantuje se zaštita prilikom direktnog pogotka visokopreciznog projektila u poklopac silosa, a upravo u 90-tim godinama bili su ubedljivo demonstrirane mogućnosti takvih projektila.
Osim toga monoblok-rakete „Topolj-M“, kako silosne, tako i mobilne nose jednu glavu i ne garantuju da će biti ostvaren neprihvatljivi gubitak. Posebno u kombinaciji sa prvim udarom od strane „potencijalnog protivnika“ i najavljenog razmeštanja sistema PRO, koji će biti u stanju da presreće preostale rakete nakon takvog udara. Odgovor na ovaj izazov je „Jars“, kombinacija mibilnosti sa više bojevih glava – to je raketa sa četiri bojevih bloka. U kombinaciji sa sistemom sredstava za proboj PRO, ona garantuje, da će kao minimum jedan deo blokova dospeti do cilja.
Dva puka Tejkovske divizije naoružani su mobilnim „Topolj-M“, a dva – „Jarsom“, i tako je ona postala prva formacija, koja je potpuna naoružana novim sistemima. Ona ima na raspolaganju 36 lansirnih sistema sa preko 70 bojevih blokova.
Značaj mobilnih sistema u arsenalu RVSN višestruko je dobio na značaju, od kada je sporazum START-3, koji su potpisali Barak Obama i Dmitrij Medvedev, skinuo ograničenja na rejone baziranja i razvijanja mobilnih sistema. Nemogućnost prognoziranja, iz koje će tačke ogromnog operativnog prostora biti izvršeno lansiranje, znatno otežava njegovo blagovremeno otkrivanje i presretanje. Mobilnost je danas najpouzdanija zaštita.
„Jarsevi“ treba u narednih 10. godina potpuno da zamene u RVSN sisteme „Topolj“. Ukoliko ovaj zadatak bude rešen, onda će program „minimum“ borbene pripravnosti RVSN u uslovima razvijanja sistena PRO SAD biti izvršen. Program „maksimum“ ne zavisi samo od sredstava, koja se izdvajaju za strateške nuklearne snage. Ovi sistemi takođe zahtevaju zaštitu. Danas treba formirati zaštićene rejone, koji su prikriveni sistemom vazdušno-kosmičke odbrane. Unutar njih će mobilni raketni sistemi biti pouzdano zaštićeni od iznenadnog prvog udara. 190-200 „Jarseva“, koji će biti locirani do 2020. godine, biće zamena u RVSN za 170 raketa RS-12M „Topolj“, proizvedenih 80-90-h godina i obezbediće dovoljan broj probnih lansiranja. Na naoružanju će ostati i 70 raketa „Topolj-M“, proizvodnje 1997-2011. godine, deo kojih će biti iskorišćen za lansiranje u okviru aktivnosti za produžetak utvrđenog resursa.
Ali sa perspektivom uklanjanja raketa na tečno gorivo iz sastava RVSN ne slažu se svi. Upravo iz tog razloga nastao je projekat nove rakete na tečno gorivo. Njena je namena – zamena RS-20 „Vojevoda“, i ona će biti puštena u proizvodnju do kraja ove godine.
Rakete na tečno gorivo silosnog baziranja dugo vremena su činile osnovu nuklearne moći SSSR, i danas imaju značajnu ulogu u nuklearnom arsenalu RF. Postupno povlačenje ovih raketa, usled dotrajalosti je osnovni razlog smanjenja ruskog nuklearnog potencijala. Do nedavno je osnova popune RVSN bila raketa monoblok „Topolj-M“. Zatim je stigao „Jars“, ali 3-4 njegovih bojevih blokova nije dovoljno, da bude adekvatna zamena za „Vojevodu“ RS-20, koja je poznata na Zapadu kao „Satana“. U ovim uslovima, razvoj rakete sa tečnim gorivom silosnog baziranja nove generacije kombinovane sa razumnim brojem bojevih blokova, povećava šanse makar nekog dela bojevih blokova da obiđu sistem PRO.
Međutim privlačnost ovog rešenja prikriva ozbiljne probleme, Silosni lansirni sistemi mogu da sačuvaju raketu u celom nizu situacija - čak nuklearna eksplozija na par stotina metara ne garantuje onesposobljavanje rakete. Međutim razvoj visokopreciznih sistema je učinio svoje – sada svaki silos može biti onesposobljen sa 1-2 pogodka projektila sa klasičnim punjenjem, sa nekoliko stotina kilograma ekpslozivnog materiala.
Pretnja prvog udara uz korišćenje visokopreciznog oružja je jedan od razloga, što je centar teže RVSN preusmeren na mobilne sistema i porast udela mornarice u nuklearnog trijadi. Mobilni sistemi, koji su u stanju da brzo menjaju lokaciju, postali su težak cilj. Ni sateliti, ni bespilotne letelice ne garantuju blagovremeno otkrivanje ovih sistema. Mogućnost brze promene pozicije, nepristupačnost značajnog dela prostora Rusije za satelitsko izviđanje, usled meteoroloških uslova, ogromna udaljenost, koju treba da pređu bespilotne letelice – sve to čini prednost mobilnih sistema pred silosnim.
Iz tog razloga odluka o ubrzanom razvoju i proizvodnji silosnih raketa ne može biti ozbiljan korak prema povećanju mogućnosti RVSN. I još nije kasno da se ova odluka promeni.
Iliija Kramnik,
Izvor: Glas Rusije
