Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 07.Jun.2016, 17:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Branka Đukić: Cenzura na internetu uveliko prisutna
Cenzura na internetu je moguća i uveliko je prisutna, ocenila je danas direktorka Tanjuga Branka Đukić koja je u Moskvi učestvovala na Međunarodnom forumu "Nova era novinarstva: Zbogom mejnstrimu".
Skup organizuje "Rosija sevodnja" a učestvuju medijski stručnjaci iz više od 30 zemalja sveta - SAD, Velike Britanije, Francuske, Indije, Kine, Jermenije, Egipta, Azerbejdžana, Ujedinjenih Arapskih Emirata...
>> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine <<
Đukić je danas govorila na panelu "Da li je cenzura moguća u eri apsolutne dostupnosti informacija".
"Brža i veća distribucija informacija ne znači samu po sebi slobodu njihove dostupnosti. Kontrolu nad informacijama na novim medijima drže, isto kao i u mejnstrim medijima, oni čiji je cilj da očuvaju svoj interes i uticaj, a taj interes ne menja mnogo svoje lice, koje stoji iza politika i kapitala", rekla je direktorka Tanjuga.
Prema njenim rečima, i novim medijima vladaju najbogatiji industrijalci, biznismeni čiji su interesi u direktnoj vezi sa vladama, korporacijama.
"Internet cenzura slična je cenzuri u tradicionalnim medijima, s tim da sadržaje na internetu ne cenzurišu samo pojedinci, kompanije ili vlade država, već i novi medijski igrači, koji mogu da ograniče ili blokiraju pristup pojedinim web stranicama", rekla je ona.
Ako su razlozi blokade čak i opravdani, sa aspekta opšte bezbednosti, bezbednosti dece, onemogućavanja širenja ideja mržnje, fašizma, terorizma
rezultat je isti - blokiranje web stranica, odnosno sadržaja koji se smatraju nepoželjnim, primetila je Đukić.
Ona je navela da je najveći internet cenzor Gugl, koji funkcioniše u više od 200 zemalja, a u svim tim zemljama mora da posluje, odnosno da se ponapša onako kako nalažu lokalni zakoni i propisi.
"Tako se dešava da države, u kojima Google radi, traže da se uklone određeni sadržaji ili da se ukine pristup određenim domenima. Prema podacima te kompanije, koje je prošle godine preneo CNN, a onda i svi drugi mediji, vlade raznih zemalja u 2013. godini zatražile su od Google da ukloni 39.374 pojmova iz pretrage. Uz to, Google je morao da 'obori' ili ukine 36,5 miliona linkova, video snimaka i drugog sadržaja", navela je direktorka Tanjuga.
I novi medijski igrači, i novi distributeri informacija, donose svoja pravila kojima takođe ograničavaju punu slobodu izražavanja i informisanja.
Neka vrsta kontrole onoga što se distribuira na mrežama, na netu, je potrebna, iz mnogo razloga, dodala je Đukić, dodajući da Gugl i ostali pretraživači blokiraju i pedofilske, npr, ili ekstremističke sadržaje.
"Nezamisliv broj informacija kola tim virtuelnim prostorom, i značajnih i potpuno beznačajnih, ličnih, banalnih, tačnih, ali i potpuno neistinitih", rekla je ona.
Ako su nekada mejnstrim mediji bili filter za informacije, budući da su novinari najpre ispitali sve aspekte neke vesti, ili događaja, sada to najčešće ide obrnutim procesom: nešto se ubaci na mrežu, blog, websajt, pa tek potom uslede komentari.
"Oni su i amaterski i stručni, nekada se jave poznavaoci, koji relativizuju ili blokiraju netačnu informaciju ili je u krajnjem skoru "izbruse" do granice istinitosti..Ali oslanjanje na to da će široki čitalački auditorijum oboriti lažnu vest onom brzinom kojom se ona našla na mreži pomalo je utopistička", ocenila je Đukić.
Kad je reč o sigurnosti vlada, država i korporacija, Đukić ne sumnja da će i dalje uspevati da kontrolišu na globalnim mrežama ono do čega im je posebno stalo.
"Asanž je primer i slobode, ali i cenzure, da ne prebrojavamo sad ko je sve i koliko stranica Vikiliksa blokirao. On je takođe i dalje ipak više "slučaj", nego pravilo.
Ne verujem ni da će to ikada biti", rekla je ona.
Pojedini učesnici govorili su o primerima cenzurisanja informacija u korist ruske pozicije u Ukrajini ili Siriji.
Na panelu je bilo reči o tome da, prema procenama, gotovo polovina stanovnika Evrope ne voli mejnstrim medije.
S tim, u vezi, direktorka Tanjuga je rekla da to za sada nije utemeljeno u istraživanjima i podacima, ali da je primećuje da "publika", bez obzira na sve, kad želi da se obavesti o aktuelnim događajima u svojoj zemlji i svetu poverenje najpre poklanja profesionalnim medijima na smart telefonima.
"Svi zainteresovani za aktuelne informacije iz zemlje i sveta na mobilnim telefonima, koji su postali dominantna platforma, i koriste ih svi, bez obzira na godine, obrazovanje i interesovanja, otvoriće najpre aplikacije brendiranih medija. Zato verujem da će i u eri koja dolazi "brendirana" vest biti važnija nego ikada", smatra ona.
Đukić je takođe ukazala i da nove medije takođe treba posmatrati iz dva podjednako legitimna ugla - kao platforme za komunikaciju i izražavanje političkih stavova i pogleda na svet, ali i kao platforme za informisanje.
Ona je predložila i da se preciznije definise sta se misli pod mejnstrim medijima jer je po njenom mišljenju mejnstrim već umro osim ako se ne govori o formi tampa, radio, televizija...
Mediji se, kako je dodala, uveliko prilagođavaju novoj stvarnosti, svi mejnstrim mediji to rade, oni koji se opiru - njih više i nema.
"Zato, ako se pod konstatacijom da mejnstrim novinarstvo ide u istoriju, podrazumeva nestanak profesionalnih medija, odnosno profesionalnog novinara, a meni se čini da se nekako razmišlja baš u tom pravcu, onda mislim da je to pogrešan zaključak", rekla je ona, dodajući da lično nema ništa protiv novih medija.
Jer ono ključno što razlikuje profesionalne medije od novih jeste odgovornost i ipak, u krajnjoj meri, kredibilnost informacije. Netačna informacija tviteraša ne 'košta' ništa, a mediji posle takvih slučajeva mogu izgubiti kredibilitet, time i publiku, novac, radna mesta
Jedno od pitanja kojima su se bavili učesnici panela bila je i dostupnost informacija, a Đukuć je podsetila da su podaci pokazali da više od polovine čovečanstva nema pristup internetu, kao što nema ni pristup vodi, hrani, obrazovanju.
"Naš svet zahteva relativno bogatog čitaoca, koji ima smart telefon, zna engleski, ima internet, i koji je obrazovan kako bi mogao da prati i prosuđuje o onome o čemu se informiše", rekla je ona.
Pitanje koje je bilo postavljeno svim učesnicima panela ticalo se pravca u kojem će se u budućnosti razvijati internet a imajući u vidu da Kina i Rusija imaju svoj internet - da li će taj razvoj ići u pravu nacionalnog ili pravcu unifikacije i globalnih mreža.
Prema mišljenju direktorke Tanjuga, ukoliko bi se išlo u pravcu nacionalnog to bi bio reverzibilan proces u odnosu na dosadašnji civilizacijski i društveni razvoj.
Na pitanje moderatora da li je za unifikaciju, ona je odgovorila:
"Ne. Za globalnu obaveštenost da, ali ne i za unificiranost. Želela bih uvek da znam šta se dešava ne samo u mojoj zemlji već i drugde u svetu."
Sa direktorkom Tanjuga se složio i komercijalni direktor medijagrupe "Mejl end Gardijan grup" Kris Borejn, da ne bi voleo da se stvari razvijaju u pravcu nacionalnog.
Forum je završen danas, a učesnicima se obratio i ruski predsednik Vladimir Putin.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
