Izvor: Večernje novosti, 03.Maj.2015, 16:33   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Bjelajac: Evropa nažalost zaboravlja borbu protiv fašizma

SRPSKI narod bio je aktivni borac protiv fašizma. Dakle, sasvim je legitimno, smatra dr Mile Bjelajac, istoričar, i da srpska vojska učestvuje na Paradi pobednika u Moskvi kojom se obeležava 9. maj, Dan pobede nad fašizmom.Na konstataciju da odlazak naše vojske u Moskvu nije naišao na odobravanje nekih zapadnih centara moći, Bjelajac kaže:- Smena generacija i kultura >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << sećanja kao da se trude da se iz kolektivnog pamćenja izbriše sa kakvim oduševljenjem je Evropa dočekala da zlo bude srušeno. Naravno, za neke aktere to je bio slom njihovih planova i osećaj poraza.* Da li hoćete da kažete da Evropa zaboravlja tekovine antifašističke borbe?- Evropska unija danas okuplja i pobednike i pobeđene, i nekadašnje okupatore i nekadašnje potlačene. Postoje trajni pokušaji da se loša zajednička prošlost zaboravi. To je razumljivo, ali ne bi smelo da bude nauštrb zaborava kako je i zašto izbio Drugi svetski rat i kolike žrtve su podnete da bi se uspostavilo pravo na slobodu.* Evropa danas u nekim konfliktima, poput onog u Ukrajini, podržava strane koje imaju odlike fašističkih pokreta...- U ostvarivanju geopolitičkih ciljeva ideološke razlike su ipak od drugorazrednog značaja. Staro pravilo da je neprijatelj mog neprijatelja moj prijatelj ne pita za finese. Jedino je tako moguće objasniti da se gleda kroz prste mentalnim naslednicima i nasilnicima u Ukrajini čiji su uzori u Drugom svetskom ratu bili pobeđeni. Gledaju, na primer, i Poljaci koji su postradali u ukrajinskim progonima, u nesravnjivo većem broju nego oficiri u Katinskoj šumi. Oko Katinske šume je izgrađen kult, a ukrajinskim nacistima i njihovim sledbenicima se opraštaju pogrom i genocid. Dvostruki standardi ne mogu očuvati mir i doneti progres narodima.NEMAČKA ŽELI DA SE OSLOBODI KRIVICE* Stogodišnjicu Prvog svetskog rata obeležili su pokušaji revizije u kojima se žrtva proglašavala krivcem. U knjizi "1914-2014: Zašto revizija?" Pisali ste o tome. - Revizija teče od ranih 1990-ih i direktno je posledica medijske slike koja je tada stvarana o Srbima. Srbija je "novootkriveni" glavni krivac ili, tačnije, njen ekspanzioni nacionalizam. U paketu, tu je i krivica Rusije koja nije bila voljna da u ime mira tog balkanskog pariju pusti niz vodu. Suština revizije je ponovno "otkrivanje" austrijskih i nemačkih "argumenata" u borbi za reviziju člana 231 Versajskog ugovora kojim je tada Nemačka označena krivcem za rat. Praktična i psihološka potreba da se olakša osećanje krivice između dva rata danas se oživljava. Frapantno je koliko se nekadašnja politička propaganda usmerena ka pravdanju davno pripremanih planova za rat danas, 100 godina kasnije, predstavlja kao novoizvorna.* Kako vidite odnos Evrope prema Srbiji? - Treba razlikovati standarde i neku opštu politiku EU, pa i prema Srbiji, od politike pojedinih članica. Istorijska nasleđa, kao i neke tekovine prošlosti vidimo da traju na različite načine i u našem vremenu. Francuski predsednik Miteran je u razgovoru sa Papandreuom 1993. godine upozoravao na greške koje je Evropa počinila tokom jugoslovenske krize. Smatrao je da su stav i politika Nemačke tome mnogo doprineli. Objašnjavao je to činjenicom da se u svest Nemaca uvukla nekadašnja austrougarska mržnja prema Srbiji i Srbima.* Što dovodi do vrlo konkretnih posledica...- Američki profesor Dimitrije Đorđević još je 1970-ih upozoravo na karakter brojnih austrijskih studija na američkim univerzitetima predviđajući posledice. Danas kao da oživljavaju planovi Austrougarske iz 1906, 1912. ili 1914. Pa i smisao nekadašnjeg projekta "velike Albanije" kao da dobija istu funkciju danas. Motivi velikih sila uvek ostaju isti: dokazivanje kredibiliteta sile, želja za dominacijom i kontrola prostora. I ratovi i projekti vode se tim načelima.* Albanski političari sve češće najavljuju ujedinjenje Kosova i Albanije, tu su i nedavni sukobi u Makedoniji.- Geopolitički planovi se nikada ne prave na kratke staze ili slučajno. Realizuju se korak po korak. Nekada se njihova prava dimenzija nasluti tek kada je kasno za otpor. Podsetiću, na primer, da je ambasador SR Jugoslavije u Indiji dr Čedomir Štrbac, prema knjizi "Zapisi iz Indije 1997-2002", javio Beogradu da je iz dva izvora saznao da je tokom posete bugarskog ministra odbrane Tirani aprila 2001. godine albanski ministar odbrane "neoficijelno" ali "gotovo direktno" predložio da Bugarska i Albanija podele Makedoniju. Bugari su navodno bili iznenađeni.* Preti li, dakle, Balkanu opasnost od "velike Albanije"? - Povodom ovih najnovijih događaja, kao i onih pre petnaest godine, mogu da slutim da se međunarodna zajednica samo testira i navikava na mogućnost dalekosežnih novih promena u regionu, a Makedonija predstavi kao turbulentna i neodrživa zemlja. Povoljnija varijanta bi bila da je sve u funkciji pritisaka na lokalne vlasti radi daljih ustupaka albanskoj strani. Provokativno ponašanje može jedino da se razume iz činjenice da je "odobreno".GUBITAK ZEMLjE SKUPLjI OD IZDATAKA ZA VOJSKU * Bavite se i vojskom i njenom ulogom. Koliki je uopšte značaj vojske u jednoj državi? - Kada izbiju krize ili je zemlja u opasnosti, svi se raspituju o stanju ove najstarije i egzistencijalno odsudne institucije. Tada je obično kasno da se izvrše promene i popravke sistema kako bi on ostvario svoju najvažniju funkciju, a to je odvraćanje eventualne agresije ili unutrašnjih terorističkih pokušaja ili pobuna. Gubitak zemlje uvek je veći od svakog mogućeg izdatka za vojsku. Kašnjenje ili greške u proceni bezbednosnih izazova, naivnost i slične propuste istorija ne oprašta. * Pogotovo u ovako turbulentnom svetu... - Nažalost, pokazuje se da mir nije zagarantovana kategorija. Nekada posmatrana kao ekonomski teret, istorija je pokazala da ova institucija ne samo da je promotor modernizacije već i trošenje vojnog budžeta u domaćoj privredi deluje podsticajno. Francuska je, na primer, prekasno otkrila ovu istinu, tek posle 1936. godine. Američki vojnoindustrijski kompleks je primer preterane krajnosti.* Može li Srbija da pristane na sve uslove koji se pred nju postavljaju u pregovorima sa EU? Da li posle jednih dolaze drugi ulovi, kao što je već bivalo? - Ne mogu da se otmem utisku da se danas razgovori oko statusa srpske kandidature za članstvo u EU ili samo otpočinjanje pregovora koriste za čitavu seriju uslovljavanja i to ne bilo kakvih koncesija već onih koji su za Srbiju, njen opstanak i njene resurse od vitalnog značaja. U nekom ne tako davnom periodu, svi pomaci uslovljavani su saradnjom sa Haškim tribunalom. Pre nekoliko godina, posle prijema Hrvatske u EU, nemačka kancelarka Angela Merkel je poručila da u narednih 13 godina ne može biti govora o daljem proširenju EU. Dakle, i uz najbolju volju, prijem Srbije je neizvestan i udaljen. Da li u takvim uslovima treba žuriti po svaku, pa i najskuplju cenu i odustajati od traženja dužnog reciprociteta?* Da li, kao istoričar, smatrate da EU nema alternativu? - Moja generacija se seća slogana "samoupravni socijalizam nema alternativu". Uvek sam suzdržan prema političkim konceptima koji su bez alternative. Srbija je odavno u Evropi, to ne može niko da joj uskrati. Ona treba da prihvati sve što su visoki standardi koji nesumnjivo nose korist za sve njene građane. Sama politička organizacija koja se menja, koja neprestano domišlja svoj koncept, u kojoj bukti ekonomska kriza i koja se evidentno zatvara, donosi niz pitanja za razmišljanje.* Šta vas posebno brine?- Nedoslednost i dvostruki standardi koje primenjuje sada već izdvojena briselska birokratija, nimalo jeftina, za mene predstavljaju dodatni izvor skepse. Brine me i najnovija tendencija da se u EU odustane od visokih standarda zaštite proizvodnje zdrave hrane i da se to dostignuće žrtvuje zarad profita globalnih kompanija. Tu je i dalje urušavanje tekovina socijalne države. Vanjskopolitičke greške u Libiji, Siriji ili Ukrajini vratile su se Uniji kao bumerang, talas izbeglica, fanatični teroristi i ekonomske sankcije. Možda sam evronostaligačar, ali nostalgiju imam za onom Evropom u kojoj sam boravio kao mlad čovek, pre ratova.* Ima mišljenja da Srbiji preti i dalje rasparčavanje. - Kao istoričar volim da upozorim savremenike da su u svom trenutku izuzetno ograničeni u spoznaji svih okolnosti u kojima žive i deluju. Pa, ipak, ako se primene neke od stručnih analiza različitih disciplina, doći ćemo do jasnih indikatora. Lično, najviše me brine ponavljanje "simptoma" koji su pratili jugoslovensku krizu i sve kasnije krize, a ukazuju da je moguć i dalji raspad sadašnje države.

Nastavak na Večernje novosti...