Izvor: Blic, 04.Avg.2008, 15:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Bio je moralan, pre svega čovek

Dobitnik Nobelove nagrade za književnost Aleksandar Solženjicin preminuo je preksinoć, nakon što mu je srce otkazalo, u 89. godini, u svom stanu u Moskvi. Bio je savest nacije, a njegova su književna dela razotkrivala užase komunističkog gulaga i nadahnula su rusku opoziciju tiraniji Sovjetskog Saveza.

Dugotrajna borba Aleksandra Solženjicina za njegovu voljenu Rusiju okončana je 14 godina nakon što se trijumfalno vratio iz egzila koji mu je nametnuo sovjetski režim >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << čije je svrgavanje potpomogao. Ovaj bivši disident je već izvestan broj godina bio slabog zdravlja. Poživeo je, međutim, dovoljno dugo da bude odlikovan od onog istog Kremlja koji ga je svojevremeno osudio na prisilni rad. Bivši predsednik Rusije Vladimir Putin, nekadašnji oficir KGB-a, posetio ga je prošle godine u njegovom domu, kako bi mu dodelio Državnu nagradu za humanitarno dostignuće i zahvalio mu na „svom vašem radu za dobrobit Rusije".

Nobelovu nagradu za književnost Solženjicin je dobio sedamdesetih godina, nakon što je uz poražavajuće detalje opisao sistem sovjetskih logora za prinudni rad, u knjigama kao što su „Jedan dan u životu Ivana Denisoviča" i „Arhipelag Gulag".

Solženjicin je u logorima za prinudni rad proveo osam godina, zato što je 1945, nakon Drugog svetskog rata provedenog u Sovjetskoj armiji, u pismu koje je napisao školskom drugu kritikovao Staljina. Po oslobađanju, 1953, poslan je interno izgnanstvo u Kazahstan.

Projekat objavljivanja Solženjicinovih kompeltnih sabranih dela u domovini pokrenut je 2006, s tim da bude završen 2010, nakon objavljivanja svih 30 knjiga, koje je pripremao zajedno sa suprugom.

Nobelovu nagradu za književnost dobio je 1970. godine. Solženjicin je dobitnik Državne nagrade Ruske Federacije u oblasti humanitarnih nauka za 2006. godinu. Odbio je nagradu koju mu je 1990. godine vlada Rusije dala za „Arhipelag Gulag", objasnivši da je to delo napisano krvlju miliona građana. Osam godina kasnije (1998), odbio je i orden predsednika Borisa Jeljcina za knjigu „Razrušena Rusija", smatrajući da je vlast odgovorna za takvo stanje u zemlji.

U februaru ove godine u tekstu „Za šta imamo snage", Solženjicin je u časopisu „Argumenti i fakti" istakao da glavni zadatak rukovodstva Rusije i dalje treba da bude briga o narodu. „Ako ne naučimo da brinemo o bliskima, nećemo živeti u izobilju, bez obzira na to kolike bile zlatno-devizne rezerve", istakao je Soženjicin. Ruski Nobelovac obratio se i posle jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova i Metohije, kada je Srbe pozvao da ostanu na svojim ognjištima. „Srbima koji ostaju da žive na nepravedno otcepljenoj istorijskoj zemlji, pokrajini Kosovo: U nedavnim teškim godinama vi ste već pretrpeli razaranje i uništavanje pravoslavnih hramova, paljenje srpskih škola i direktno nasilje i ubijanje. Neka vam Gospod sačuva hrabrost da ostanete blizu grobova svojih bližnjih", napisao je Solženjicin.

Još nije poznato da li će Kremlj odlučiti da sahrana Solženjicina bude na državnom nivou. Piščeva udovica Natalija rekla je da će sve biti obavljeno u skladu sa njegovom voljom. Solženjicin će biti sahranjen u sredu, 6. avgusta na groblju Donskog manastira u Moskvi, gde su pokoj našli mnogi pripadnici ruske emigracije, izvestila je agencija Itar-Tas.

Njegova porodica saopštila je da da je imao „težak, ali srećan" život, te da je umro kako se i nadao da će to biti.

„Želeo je da umre tokom leta - i tako je i bilo. Želeo je da umre kod kuće - i umro je", rekla je njegova supruga.

Solženjicin je imao tri sina (Stefan, Ignjat i Jerlomaj), a sva trojica žive u SAD.

Aleksandar Solženjicin je do kraja života ostao dosledan u borbi za lepši i pravedniji svet. Ranije se borio protiv staljinističke diktature, a do juče protiv američke hegemonije u svetu.

Licemerstvo na kraju XX veka

Za francuski nedeljnik „Lespres", pre nekoliko godina, Aleksandar Soljženjicin je otkrio svoja razmišljanja o dvostrukoj igri zapadnih diplomatija, a posebno o američkoj, kao i o pitanju Kosova, Bosne... u tekstu „Licemerstvo na kraju XX veka".

„U vreme računara, mi i dalje živimo prema zakonima pećinskog doba: ima pravo onaj čija je toljaga čvršća. Međutim, pretvaramo se kao da to nije istina, kao da to ne znamo, čak u to i ne sumnjamo - naprotiv, kao da tok civilizacije vodi našem moralnom napretku...

Da bi se ukazala neka nada, nada za daleku budućnost, trebalo bi da kreativne snage čovečanstva usmere svoju delatnost prema otkriću postepenog delotvornog ograničenja loših strana ljudske prirode, prema razvijanju moralne svesti svakog pojedinca. Niko se, međutim, ne može angažovati u tom pravcu i napredovati ako mu duša nije čista i pokajnička i ako nije dovoljno mudar da prihvati da se granice odnose na njegovo sopstveno delovanje - štaviše, na njega pre drugih. Ali ovaj put u sadašnjem svetu samo izaziva ironične osmehe, ako ne i otvorene podsmehe..."

Savest ruskog naroda

Smrt čuvenog ruskog pisca među glavnim je vestima ne samo ruskih već i svetskih medija, dok u moskovskom predgrađu, gde je Solženjicin živeo poslednjih godina, građani ostavljaju cveće i poruke na ogradu njegove kuće, a televizijske stanice i radio-stanice emituju priloge o njegovom životu i delu.

Vladimir Putin

„Težak gubitak za celu Rusiju... Rad ruskog nobelovca bio je podvižničko i nesebično služenje ljudima, otadžbini, idealima slobode, pravednosti i humanizma."

Mihail Gorbačov

„Bio je jedan od prvih koji su punom snagom progovorili o nečovečnosti Staljinovog režima i ljudima koji su to sve preživeli, a nisu slomljeni."

Žak Širak

„Rusija je izgubila velikog borca za istinu koji je Ruse pomirio sa prošlošću, a svet borca za slobodu. Veliki pisac, izuzetan istoričar koji je ponudio izoštren pogled na tragedije totalitarizma XX veka."

Angela Merkel

„Veliki i značajan pisac, angažovani građanin (...), moralan čovek i neustrašivi borac za prava čoveka."

Nikola Sarkozi

„Bio je jedna od najvećih savesti Rusije XX vela... Aleksandar Solženjicin je romaneskna figura, naslednik Dostojevskog. Pripada Panteonu svetske književnosti."

Vojislav Koštunica

„Neće biti zaboravljene njegove reči podrške u najtežim trenucima, kao ni ocena da se Rusija razočarala u zapadnu demokratiju posle NATO bombardovanja Srbije."

Nastavak na Blic...