Izvor: Vostok.rs, 03.Nov.2013, 21:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Beograd za ulazak u Evroazijsku uniju ne bi dobio nijednu ucenu ili zahtev
03.11.2013. - Srbija i dalje prihvata da joj se pregovori sa Evropskom unijom svode na zavrtanje ruku od strane Brisela
Rusija tretira Srbiju kao ravnopravnog, ali i povlašćenog partnera, kojeg nikada neće ostaviti na cedilu, ovo u intervjuu za „Novosti” naglašava dr Jelena Ponomarjova, profesor MGIMO - Moskovskog instituta za međunarodne odnose pri Ministarstvu spoljnih poslova Rusije.
Geopolitičke promene u svetu su velike, ukazuje naša sagovornica, iznoseći >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << pritom čuđenje zbog čega Srbija i dalje prihvata da joj se pregovori sa Evropskom unijom svode na zavrtanje ruku od strane Brisela. Kao da srpska elita nije svesna ovih promena, kaže Ponomarjova i dodaje: „Srbija je kroz istoriju mnogo puta bila na raskršću i mnogo puta krenula pogrešnim putem”.
Moskva se, međutim, ne protivi nameri Srbije da postane član Evropske unije?
- Ako Vlada Srbije procenjuje da će joj to biti pravi put, mi nemamo ništa protiv. Ali, ja ne vidim koju korist možete da imate od integracija u EU. Pogledajte Bugarsku, baltičke zemlje poput Letonije, Estonije... Šta im je donelo članstvo u EU? Da li tamo ljudi dobro žive? Takođe, Srbija je uvek bila deo Evrope, a da li ste deo ovog ili onog političkog bloka, potpuno je nevažno.
S vremena na vreme, pominje se i „nužnost da Srbija krene i ka članstvu u NATO”?
- Ko i posle 1999. godine nije shvatio šta je NATO, trebalo bi da pročita izjave Zbignjeva Bžežinskog, koji je priznao da je ovaj vojni savez sklopljen isključivo zbog Rusije. U pitanju je prevaziđena, ali i dalje veoma agresivna družina, sa istom metom i istim ciljem, koja uz to nikako ne doprinosi međunarodnoj bezbednosti. Naravno da zbog toga ne želimo da vidimo bratsku Srbiju kao člana vojnog pakta koji ima neprijateljske stavove prema Rusiji. Uostalom, neka srpski narod odluči na referendumu da li želi u NATO ili ne.
Srbija je postala posmatrač u Zajednici dogovora o kolektivnoj bezbednosti, saveza okupljenog oko Rusije. Da li bi Beograd trebalo da razmotri i zvanično članstvo u ovoj organizaciji?
- Odnos Rusije prema Srbiji se nikada nije menjao. Da li bi naše zemlje trebalo da imaju najčvršću ekonomsku, političku, pa i bezbednosnu saradnju? Naš odgovor je „da”, ali mnogo toga zavisi i od vaše vlade. Ono što je sigurno, Rusija nikada neće ostaviti vašu zemlju na cedilu.
Trenutno stanje u Evropskoj uniji mnogi upoređuju s onim iz poznog doba Sovjetskog Saveza?
- Ekonomska kriza lako bi mogla potpuno da promeni izgled Evropske unije, pa čak i da dovede u pitanje njen opstanak. Veliki problem je i sve veći broj imigranata, ali i migracija radne snage iz istočnih i južnih država EU. Odakle Francuskoj ili Nemačkoj para da izdržava strane, kada nema ni za svoje građane. Takođe, Evropska unija i dalje nije samostalna, već gotovo sve bitne odluke mora da donosi uz blagoslov Vašingtona.
Kako vidite situaciju na Kosovu i Metohiji?
- Predsednik Vladimir Putin ima veoma čvrst stav o ovom pitanju - nezavisnost Kosova je neprihvatljiva. Ne samo zbog podrške Srbiji, već i zbog poštovanja međunarodnog prava. Kako će se situacija oko vaše južne pokrajine dalje odvijati, opet mnogo zavisi od srpskih političara. Rusi ne mogu da budu veći Srbi od Srba. Pregovore o Kosovu i Metohiji bi trebalo preneti u Ujedinjene nacije, gde Srbija može da računa na pomoć Rusije.
Hoće će „Južni tok” promeniti i geopolitičku situaciju na Balkanu?
- Nema sumnje da zbog ruskog prisustva mnoge stvari neće biti iste i to je ono što smeta pojedinim centrima moći na Zapadu. Zato i imamo trenutnu situaciju gde deo srpskih medija, ali i političara, napada i minira početak izgradnje ovog projekta. Nekada mi je i smešno kako u raznim TV emisijama i u štampi žele da serviranjem prizemnih stereotipa, Rusiju prikažu kao đavola, koji želi da iskoristi Srbiju, a u isto vreme sve ucene, pritiske i poniženja Zapada prema Beogradu predstavljaju u najboljem svetlu. Takođe, nije tačno da Srbija ne zanima Moskvu, kao što to ovde mnogi tvrde. Balkan, a naročito Srbija, zemlja koja nam je uz Belorusiju i Ukrajinu najbliskija, veoma su važni u ruskoj spoljnoj politici.
Koliko se odmaklo u formiranju Evroazijske unije?
- Još je u početnoj fazi. Trenutno se svodi na ekonomsku uniju nekoliko zemalja, a kapacitet i beneficije ovog saveza će se povećavati narednih godina.
Zalažete se za što veću kulturnu i društvenu saradnju mladih ljudi iz Rusije i Srbije?
- To je sasvim prirodno, s obzirom na to da Srbija i Rusija pripadaju istom kulturnom i pravoslavnom nasleđu. Upravo se među mladim ljudima kriju nosioci neke nove elite, a nadam se da će ona biti stvorena na izvornom sistemu vrednosti.
Kao jedna od četiri prestonice Evroazijske unije je predviđen i Beograd?
- Ne znam koliko je to trenutno realno, s obzirom na to da zvanični Beograd ima drugačije spoljnopolitičke ciljeve. Mi nemamo ništa protiv toga da blisko sarađujete i sa Evroazijskim savezom i sa EU. Ali, problem leži upravo u Briselu, koji vam svojim striktnim pravilima ponašanja brani da kao samostalna država imate bliske spoljnopolitičke i ekonomske odnose sa Rusijom. Budite sigurni da za članstvo u Evroazijski savez Beograd ne bi dobio nijednu ucenu ili zahtev.
Upravo iz Brisela stižu kritike na račun Rusije da nije demokratska zemlja?
- Demokratija je danas postala samo brend, kojim Zapad ostvaruje svoje interese. Puna su im usta demokratije, a u isto vreme dozvoljavaju teror nad jednim narodom na Kosovu. Dok se pozivaju na takozvana ljudska prava, isti taj Brisel sprovodi brutalnu „štap i šargarepa” politiku prema srpskom narodu, traži mu da se odrekne južne pokrajine, a plašim se da će na red doći i drugi delovi Srbije. Po mom mišljenju, takva politika je mnogo sličnija najozloglašenijem zapadnom političkom sistemu iz 20. veka, nego demokratiji. U Rusiji nesmetano radi veliki broj prozapadnih medija, tako da svako mišljenje može da se čuje. I ne smeta njima to što u Rusiji navodno nema demokratije, već činjenica da medijska propaganda u režiji Zapada nije ni približno dala željene rezultate u Moskvi.
Stalno ističete da srpski narod ima posebnu energiju...
- Ona se možda najbolje oseća u vašim rodoljubivim pesmama. Nedavno sam bila u Novom Sadu, gde sam sa domaćinima slušala muziku koja dolazi iz duše. Narod koji na takav način peva o svojoj zemlji niko ne može da pokori i pobedi - poručuje naša sagovornica.
Kroz istoriju, Srbija se najčešće uzdizala kada je jačala Rusija?
- Nismo više u devedesetim godinama prošlog veka, kada Rusija zaista nije bila ni približno onome što je danas. Tada smo i sami imali ogromne probleme, jer je vlast Borisa Jeljcina doprinela da se zemlja potpuno potčini američkim interesima, građani osiromaše, a kriminal procveta. Drugim rečima, devedesetih godina nismo mogli ni sebi da pomognemo, pa tako ni Srbiji. Sada je situacija potpuno drugačija. Rusija je ponovo svetska velesila sa preko 500 milijardi dolara zlatnih i deviznih rezervi i gotovo 50 odsto ukupnih prirodnih energenata na planeti. Po mom mišljenju, Srbi bi morali da iskoriste ovaj istorijski momenat i da uz saradnju sa Rusijom obnove svoju državu.
Diplomatski angažman Rusije u sirijskoj krizi za mnoge je konačni pokazatelj da je svet ušao u višepolarni sistem?
- Geopolitička karta se brzo menja, kao nikada do sada u istoriji. Pre samo dvadesetak godina imali smo jednu dominantnu supersilu i nadnacionalne kompanije u rukama malog broja ljudi koji su diktirali sve događaje u svetu. Danas je i Rusija nezaobilazan faktor u međunarodnim odnosima, a kriza u Siriji je to i potvrdila. Tu su i novi centri moći, Kina i arapske zemlje, koje u narednim godinama niko neće moći da zanemari.
Svet se nalazi u najtežoj ekonomskoj krizi. Često su kroz istoriju velike ekonomske krize rešavane velikim ratovima?
- S obzirom na to da je na planeti sve više ljudi, a sve manje resursa sukobi su logičan epilog. Ipak i krizi jednom mora doći kraj na ovaj ili onaj način, a ono što sve vodeće zemlje moraju da shvate jeste da je u vreme nuklearnog naoružanja mir najbolja alternativa. Nažalost, u narednom periodu realna opasnost su napadi terorista. Zapad je godinama finansirao i podržavao razne terorističke organizacije, ali ih sada više ne kontroliše - kaže Jelena Ponomarjova.
Napisali ste i knjigu o južnoj srpskoj pokrajini?
- Knjiga nosi naslov „Projekat Kosovo: mafija, NATO i velika politika”. U njoj iznosim podatke koji dokazuju da je to mafijaška i teroristička paradržava, koju ma koliko zemalja priznalo neće moći da promene njenu suštinu.
Aleksandar Palić,
Izvor: novosti.rs
Pogledaj vesti o: Moskva
.jpg)
