Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 15.Sep.2008, 14:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Banka Moskve počinje sa radom u Srbiji

BEOGRAD - U Srbiji počinje sa radom ekspozitura Banke Moskve - Moskovska Banka- Beograd. Osnivački kapital sprske ekspoziture je 15 miliona evra, a predsednik uprave biće Vladimir Zečar. Već u oktobru Moskovska banka Beograd će pristupiti radu sa korporativnim klijentima.

Kako na svom sajtu piše "Glas Rusije", Banka Moskve završila je sve formalnosti >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << vezane za registraciju i dobijanje dozvole za finansijsku delatnost u Srbiji. Ta finansijska institucija jedna je od najvećih univerzalnih banaka Rusije koja zauzima 5. mesto među ruskim kreditnim organizacijama po razmeri aktiva. Trenutno Banka Moskve opslužuje oko 100 hiljada korporativnih i preko 9 miliona privatnih klijenata. Nešto manje od polovine akcionerskog kapitala banke pripada vladi Moskve.

Do kraja 2009. u celoj zemlji

Kako saznaje agenicja Prajm-Tas, u prvoj fazi ekspozitura Banke Moskve u Srbiji će se orijentisati na kreditiranje srpskih preduzeća i finansijsko obezbeđenje velikih investicionih projekata. Među prioritetima je naftni i gasni sporazum između vlada Rusije i Srbije. Po rečima Vladimira Zečara, MMB takođe ispoljava interesovanje za stvaranje mešovitog preduzeća za automobilsku industriju uz učešće italijanskog koncerna Fijat i srpske fabrike Zastava.

2009. godine MBB planira da otvori svoje filijale u gradovima Novom Sadu i Nišu, osiguravši samim tim svoje prisustvo na severu i jugu Srbije. Nadalje mreža banaka planira da pokrije čitavu teritoriju zemlje i da počne da radi ne samo sa pravnim, već i sa fizičkim licima.

Nikada sva jaja u jednu korpu

Po mišljenju eksperata, prihod svežeg, ruskog kapitala pomoći će da se spreči kriza likvidnosti, koja se beleži u Srbiji pod uticajem negativnih finansijskih vesti iz SAD i Zapadne Evrope. Ali to je kratkoročni zadatak MMB. U perspektivi ona može da postane alternativa zapadnom bankarskom sektoru, koji za sada vlada u ekonomiji zemalja bivše Jugoslavije.

Očigledno je da srpske vlasti ne žele slepo da kopiraju greške svojih suseda, od kojih su mnogi izgubili kontrolu nad nacionalnim sistemom banaka. U Hrvatskoj, na primer, lokalnom kapitalu pripada samo 1% bankovskog sektora zemlje. Glavni faktori na finansijskom tržištu Hrvatske su italijanske, nemačke i austrijske banke. Svi minusi takvog prilaza posebno se vide sada, kada se na Zapadu razvija hipotekarna kriza, što dovodi do poskupljenja kredita za stanovništvo i preduzeća.

Dolazak ruskih banaka u Srbiju uravnotežiće ove rizike za srpske kijente. Odavno je poznato da dobar domaćin nikada ne stavlja sva jaja u jednu korpu.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...