Izvor: Politika, 06.Mar.2012, 23:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Američko ubeđivanje Moskve
Vašington očekuje da Vladimir Putin posle izbora bude kooperativniji
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Samo dan posle (re)izbora Vladimira Putina na mesto ruskog predsednika, zvanični Vašington je objavio da će obnoviti ubeđivanje Moskve da bude „kooperativnija” u međunarodnoj akciji protiv Sirije.
Kalkulacija je, kako je to obrazložila >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << predstavnica za štampu Stejt departmenta Viktorija Nuland, da je Rusija dosad bila „preokupirana” predsedničkim izborima, iz čega proizlazi da su sada stvoreni uslovi da preispita svoj veto uložen na dve rezolucije UN u kojima se osuđuju postupci režima Bašara al Asada protiv učesnika opozicionih protesta.
Ova očekivanja su novo prihvatanje rezultata ruskih izbora, koji ovde ni u jednom momentu nisu osporeni. Iz sedišta američke diplomatije već u ponedeljak je upućena čestitka „ruskom narodu” na okončanom izbornom postupku uz poruku da će sa novoizabranim predsednikom sarađivati posle verifikacije rezultata i pošto položi zakletvu.
Zvanično je prihvaćen i preliminarni izveštaj posmatračke misije OEBS-a da je glasanje dalo jasnog pobednika sa apsolutnom većinom. Veliki broj posmatrača je protumačen kao „znak da rusko društvo želi da učestvuje u unapređivanju demokratskih institucija”, a izneto je i uvažavanje naporima vlade da reformiše politički sistem.
Zamerke na način vođenja kampanje, partijsku upotrebu vladinih resursa i proceduralne neregularnosti ovoga puta nisu u prvom planu i u upadljivom su kontrastu sa svojevremenim ocenama decembarskih parlamentarnih izbora.
Amerika, drugim rečima, prihvata Putina kao novog-starog partnera, s utiskom da, dok ishod izbora nikad nije bio neizvestan, to nije slučaj sa onim što će se događati u sledećih šest godina njegovog novog predsedničkog mandata.
„Postizborna Rusija će biti upadljivo slična predizbornoj Rusiji”, smatra analitičar Farid Zakarija, kolumnista „Tajma” i analitičar Si-En-Ena. Glavno razlog za to je što Putin nikad nije ni odlazio – vukao je glavne konce i posle 2008, kada je predsednik formalno postao Dmitrij Medvedev, dok je Putin četiri godine proveo kao premijer.
Po Zakariji, ruska ekonomija je primarno zasnovana na mineralnom blagu, uključujući tu naftu i prirodni gas, i Putin neće biti zainteresovan da nešto u tom pogledu menja. „Što se to više diverzifikuje, veći su izgledi da se izgubi politička kontrola”.
„Tajm” u svojoj analizi konstatuje da je Putin popularniji od svoje partije, Ujedinjene Rusije, i da uživa široku podršku u industrijskim oblastima zemlje, gde njegovi pozivi za stabilnost privlače konzervativne i od svakih promena uplašene birače, što je nadoknadilo „istorijski” pad njegovog rejtinga u velikim gradovima. Većina ruskih birača je naime bila suočena sa jednostavnom dilemom „a ko drugi?”
U svom „bekgraund profilu” Putina, „Njujork tajms” ocenjuje da će u svom trećem predsedničkom mandatu on biti prinuđen da reaguje na zahteve da promeni način na koji upravlja Rusijom, odnosno da će, s obzirom da se njegova nekad „fenomenalna popularnost” osipa, morati da na drugi način obezbeđuje svoju legitimnost.
I ovom prilikom se, s obzirom na najavljen povratak Medvedeva na mesto premijera, govori o „tandemokratiji” i podeli uloga u ruskom dvojcu na „Betmena i Robina”.
Veoma zanimljivu analizu političkih i društvenih trendova u Rusiji dao je pre izbora poznati spoljnopolitički strateg Zbignjev Bžežinski, čija je glavna teza da se „Rusi menjaju i da ne treba da potcenimo stepen tih promena”.
„Svedoci smo da se tamo prvi put pojavljuje građansko društvo, sastavljeno uglavnom od sredovečnih i mlađih pripadnika srednje klase. Ta nova elita sada ima iskustvo slobodnog putovanja u inostranstvo, što je u ruskoj istoriji nešto potpuno novo. Ima i na desetine hiljada diplomaca zapadnih univerziteta…”
Bžežinski smatra da je ta nova srednja klasa koja nastaje u Rusiji oslobođena straha koji je kao ključni elemenat u politici postojao decenijama i vekovima – „a kad nema straha, imate početak nečeg veoma značajnog”. „Rusko civilno društvo je u nekim aspektima naprednije od populističkih pokreta u arapskom svetu. To je pokret koji stremi autentičnoj građanskoj demokratiji kao cilju, a ne samo da nekog svrgne.”
Milan Mišić
objavljeno: 07.03.2012
Pogledaj vesti o: Moskva, Vašington, Vladimir Putin, Predsednički izbori
.jpg)
