Izvor: Vostok.rs, 22.Feb.2012, 17:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
140 godina očigledne istorije
22.02.2012. -
Najveća riznica istorijsko-kulturnih spomenika Rusije – Državni istorijski muzej, proslavlja 140 godina postojanja. Formiran odlukom cara Aleksandra Drugog, muzej je trebalo da služi očiglednoj istoriji i da čuva svedočanstva svih značajnih događaja u životu Ruske države.
Zgrada Istorijskog muzeja na Crvenom trgu u Moskvi od crvene cigle izgrađena u ruskom stilu, jedan je od najpoznatijih >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << turističkih objekata. Zajedno sa svojom glavnom filijalom – čuvenim Hramom Vasilija Blaženog na istom tom Crvenom trgu, ovo izuzetno arhitektonsko delo uneto je u Spisak Svetskog nasleđa UNESKA. Ali u kompleks Istorijskog muzeja spadaju još 4 arhitektonska spomenika, koji formiraju muzejsku četvrt, uz to vredna zdanja stare ruske arhitekture – Palate iz 16. veka i Dvorska kuća 17. veka, koji se nalaze nedaleko. Tako da su to gigantske muzejske površine. Između ostalog i fondovi muzeja su gigantski – skoro 5 miliona eksponata i preko 15 miliona listova dokumentarnih materijala.
Sve to je sakupljano čak ne 140 godina, već mnogo duže. U novoformirani muzej predstavnici uglednih aristokratskih i trgovačkih porodica predavali su već gotove porodične kolekcije: biblioteke, ikone, raritetno oružje, vredne istorijske dokumente. Stvaranje muzeja bilo je zaista nacionalni posao, i tim pre ne slučajni događaj, smatra istoričar akademik Sigurd Šmidt.
U drugoj polovini 19. veka promenila se predstava o vrednosti pojava prošlosti – ljudi su već prestali da se zanimaju samo za državnu istoriju i shvatili da treba proučavati i istoriju stanovništva, istoriju svakodnevnog života. Postojala je ideja da se formira upravo muzej istorije ruskih građana koji žive na čitavoj teritoriji tadašnje Ruske imperije. Istorijski muzej se odmah formirao kao depo i naučni centar – nastavlja Sigurd Šmidt. I njegova uloga je bila ne samo u tome što je postao odlična riznica spomenika duhovne i materijalne kulture – u njemu su počeli da se razrađuju i metodi proučavanja tih spomenika, to je bila škola razvoja nauke.
Tokom 140 godina koliko postoji muzej, Rusija je preživela mnoštvo istorijskih kataklizmi, više puta je menjala svoje granice i čak svoj državni naziv. Ali Istorijski muzej je jednako ostajao mesto gde je mogla da se sagleda realnost čitave istorije, podvlači zamenik direktora muzeja Andrej Janovski.
Mi smo faktički muzej nacionalne istorije Rusije, pri čemu u okviru i Ruske imperije i bivšeg SSSR. Kod nas ima spomenika, dokumenata vezanih za istoriju zemalja koje se nazivaju sada zemljama ZND – jer nekada smo bili glavni istorijski muzej Sovjetskog Saveza. Po čemu je dobar Državni istorijski muzej – po tome što u njemu ima sve. To je istina. Mi smo jedini muzej koji može da prikaže rusku istoriju od drevnih vremena do naših dana bez bilo kakvih ozbiljnih propusta.
Povodom svoje 140. godišnjice Istorijski muzej je popunio sopstvenu ekspoziciju jedinstvenim artefaktom drevnih vremena. U sali bronzanog veka sada se nalazi prava grobnica koju su našli arheolozi na Jugu Rusije, u Krasnodarskom kraju. Kako bi se u prostoriju smestio ovaj kolosalni objekat po razmerama, morao je da bude izveden ozbiljan i u mnogome rizičan poduhvat.
Ako se pogleda na događaje kojima dočekujemo našu 140. godišnjicu, u muzeju se dešavaju ozbiljna, rekao bih tektonska pomeranja, podvukao je Aleksej Levikin. I zaista, Istorijski muzej sada osvaja nove fondove, formira veliki restauracioni centar, osvežava stalne ekspozicije i organizuje 6 novih izložbi. Među njima je izložba povodom 200-godišnjice pobede ruske armije nad Napoleonom u Otadžbinskom ratu 1812. godine, rusko-nemačka izložba Rusi i Nemci: 1000 godina zajedno, izložba posvećena 250-godišnjici uspona na presto carice Jekaterine Velike. Značajna imena, značajni događaji...
Izvor: Golos Rossii, foto: ru.wikipedia.org/Markus Bernet/ss-by-sa 3.0
