Izvor: BKTV News, 05.Sep.2014, 00:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Montevideo, vidimo se“ – naša (mala) šansa za Oskara?
Odluka Stručnog odbora Akademije filmske umetnosti i nauke Srbije da srpski kandidat za 87. nagradu „Oskar“ bude film Dragana Bjelogrlića „Montevideo, vidimo se“ može se nazvati očekivanom, obzirom na kvalitet tog filma, posebno produkcioni, ali i uspeh koji je taj film postigao (preko 600.000 gledalaca u našim bioskopima).
Kao i u nekim drugim segmentima delovanja, >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << Srbija je poslednjih godina i decenija prilično daleko od svetskog vrha, pa i u filmskoj industriji. Dugo nije bilo srpskih filmova u glavnom programu najvećih festivala, u konurenciji za Oskara van engleskog govoronog područja srpski filmovi se i ne pominju, poneki dašak optimizma donesu mladi autori sa sfvojim originalnim idejama i debitantskim filmovima, ali ništa više od toga. I sada se postavlja pitanje može li jedan filmski projekat koji u našim uslovima predstavlja zaista ,,korak napred“ i veliko osveženje, da nešto uradi i na medjunarodnom nivou, a posebno u Holivudu.
Prvi deo „Montevidea“ 2011. godine nije uspeo da se probije kroz ,,staze i bogaze“ holivudskog establišmenta koji odlučuje o Oskaru, ali se čini da je Bjelogrlić, kao reditelj i producent, naučio lekcije. Drugi deo priče o velikom uspehu srpskih fudbalera 1930. godine na prvom Svetskom prvenstvu u fudbalu u Urugvaju uradjen je produkcioni znatno ambicioznije, u skladu sa gornjim granicama mogućnosti srpske kinematografije, uz poštovanje holivudskih standarda za film koji bi zaslužio pažnju ,,filmske Meke“. Dosta dobar scenaristički predložak unapredjen je dobrim kastingom (može se reći da je generacija novih mladih srpskih glumaca položila ,,ispit zrelosti“ sa ovim filmom, pre svega Miloš Biković i Petar Strugar), posebno pojačanim „gostima iz inostranstva“ koji mogu bolje da ,,prodaju,, film – poput Armana Asantea, Elene Martinez, pa i Branka Djurića, koji već ima ,,oskarovskog iskustva“ sa Tanovićevom „Ničijom zemljom“. Tu je i odličan soundtrack za film, koji je ponovo uradio Magnifico (posebno se izdvaja odlično izvodjenje glavne teme od strane Luz Kasal, čiji glas znamo iz „Visokih potpetica“ Almodovara). Uz koloritne lokacije Tenerifa, koje su odlično dublirale Urugvaj 30-tih godina i dobra režija Bjelogrlića,zaokružili su umetničke uslove za uspeh filma i van granica Srbije i regiona. Sigurno je da je ovaj film na neki način produkcioni vrhunac,ne samo srpske već i kinematografije čitavog regiona, i na taj način može se reći da je pravi reprezent filmske industrije na jezicima ,,naroda i narodnosti“ sa ovih prostora.
foto: City magazin
Novost u pristupu je i činjenica da su producenti filma, uz pomoć Novaka Djokovića, predstavili američkim producentima „Montevideo, vidimo se“ u Los Andjelesu, što može biti važan element u lobiranju i približavanju ovog filma auditorijumu koji će razmatrati i odlučivati o nominacijama za najbolji strani film za „Oskara“.
Možda je našem senzibilitetu bio bliži „Bog te video“, ali je izvesno da je „Vidimo se…..“ znatno unapredio potencijal ovog projekta za prihvatanje od strane holivudskog estblišmenta.
U svakom slučaju, projekat „Montevideo“ je doneo promenu u srpskoj kinematografiji. Kako kaže sam reditelj – „Montevideo“ je nešto više od filma – postao je sinonim za nešto lepo i humano“. Posle dužeg vremena, sa ovih prostora dolazi ozbiljan film, a koji se ne bavi našom bliskom prošlošću, obojenom krizom, nemaštinom, sankcijama, ratom i propadanjem. Nadam se da će reditelji sa ovih prostora najzad shvatiti da ni publika ni kritika, posebno strana, više ne može da „svari“ teške teme naše svakodnevice. I zato „Montevideo, vidimo se“ ima šansu, koliko god ona bila mala, jer su i srpski fudbaleri te 1930. godine unapred bili ,,osudjeni na neuspeh“, pa su ipak našli snage da naprave podvig o kojem ni oni sami nisu sanjali, i koji je ostao legenda do danas, i pored svega što se proteklih decenija i skoro vekova dešavalo sa fudbalom, koji je postao „najvažnija sporedna stvar na svetu“.
Zaista se stiče utisak da je Srbija posle dužeg vremena dobila film koji „svet može da razume“ (a da ne čekamo samo Kusturicu). I to treba da bude poruka i pouka za naše filmske stvaraoce.
Hoće li „Montevideo, vidimo se“ moći bar da se približi nominacijama?
Šanse nisu velike (nisu bile ni srpskim fudbalerima o kojima film govori), ali je bitno uspostaviti model, koji će vremenom vratiti srpske filmove u zvaničnu konkurenciju velikih svetskih festivala, i koji će izroditi filmove koji će moći zaista da konkurišu za nominacije za Oskara.
A dotle moramo čekati Kusturicu (i Moniku Beluči) ili pak Dragana Bjelogrlica sa nekim novim velikim projektom…….
Autor: Zoran Pavić
The post „Montevideo, vidimo se“ – naša (mala) šansa za Oskara? appeared first on BK Televizija - BKTV News - Telefakt.
Pogledaj vesti o: Montevideo, Dodela Oskara 2013
