Izvor: Blic, 27.Dec.2009, 03:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Miloš Žutić greje moju sujetu
Posle čitanja scenarija za film i seriju „Montevideo, bog te video“, lik doktora Mihajla Andrejevića je bio poslednji na mojoj listi likova koje sam hteo da oživim na velikom platnu. Puno puta mi se takva situacija ponavljala tokom karijere, kaže u intervjuu za „Blic nedelje“ glumac Vojin Ćetković.
Mihajlo Andrejević je bio vojnik-solunac, lekar, ali i potpredsednik FIFA blizu pedeset godina. Posle Drugog >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << svetskog rata pao je u nemilost komunista i od zatvora ga je spasla intervencija čelnih ljudi FIFA. Poslednje svetsko prvenstvo koje je gledao uživo bilo je u Meksiku 1986. godine. Doktor Andrejević je bio impozantna figura u istoriji jugoslovenskog fudbala. Pitao sam na početku snimanja filma legendarnog fudbalskog pozera i znalca Miroslava–Ćiru Blaževića šta može da mi kaže o doktoru Mihajlu Andrejeviću. Kratko mi je odgovorio: „Nikada se neće više roditi tako značajna ličnost u našem fudbalu kao što je to bio Andrejka. Njegovo ime se s poštovanjem izgovara na svim fudbalskim meridijanima." Sve to me je mnogo obavezalo, a u zanatskom smislu nimalo pomoglo, priča Ćetković.
– Doktor Andrejević je i privatno bio besprekoran. Fizički i moralno. Mladi bi rekli strejt – kaže Ćetković, koji je nedavno prisustvovao početku snimanja filma i serije „Montevideo, bog te video" u režiji kolege Dragana Bjelogrlića i u produkciji "Kobra filma”.
Snimanje filma podržala je i FIFA i najavila njegovu projekciju za vreme Svetskog prvenstva.
– Produkcija je imala problema da odabere mlade glumce koji igraju reprezentativce naše fudbalske reprezentacije – heroje koji su na prvom Svetskom prvenstvu u Montevideu zauzeli četvrto mesto. Dragan Bjelogrlić je na kraju organizovao kasting za uloge fudbalera, jer se radi o mladim kolegama koje reditelj nije imao gde da gleda. Odabrani su nekoliko meseci trenirali sa pravim fudbalskim trenerom. Glumce-fudbalere predvodi mladi ali već dokazani glumac Viktor Savić koji igra prvog jugoslovenskog beka dr Milutina Ivkovića – Milutinca. Dešavalo se da na početku snimanja filma neki mladi glumci meni i Nikoli Đuričku persiraju. Mima Karadžić i Branimir Brstina su nas zafrkavali na snimanju zbog toga.
Kako se Miroslav–Ćira Blažević snašao na početku snimanja na stadionu FK Dorćol?
– Nikada nismo vratili kadar zbog toga što je Ćiro nešto pogrešio. Naprotiv. Od jedne rečenice teksta pravio je trideset novih. Da ga je Bjelogrlić pustio, mogao je da improvizuje u nedogled. Neki mlađi glumac ga je pitao da li mu je dosadno.
Malo privatnosti
Uskoro treba da postanete otac. Kako odolevate agresivnoj radoznalosti medija?
– Moja supruga je glumica i normalno je da se mediji interesuju za njen profesionalni angažman. Roditeljstvo je privatna stvar naših familija. Ništa se tu neće promeniti.
Ćiro mu je uz osmeh odgovorio: „Sine, vama je super. Treba da vidiš koliko je trening fudbalskog tima dosadan." Blažević je šarmer svetskog kalibra.
Godinama uspevate da paralelno odgovorite glumačkim izazovima na snimanju televizijskih serija i intenzivnom angažmanu u pozorištu. Kako razdvajate i uklapate različite energije i okolnosti u kojima stvarate?
– Teško. Za glumca je to ogroman napor, ali i motivacioni momenat za preispitivanje pre svega ličnih ograničenja i mogućnosti. Brza promena ambijenta i atmosfere u kojoj glumac stvara akumulira kod mene psihološki pritisak koji pobeđujem koncentracijom. Mnogi misle da je zahtevnije situaciono igrati u pozorištu jer je taj trenutak jedinstven i za glumce i za publiku, ali Ljuba Tadić je govorio da predstava može da legne na prvom ili drugom izvođenju posle premijere, ali da snimljena scena za televizijsko emitovanje ostaje trajni profil glumca kod najšire publike. U pozorištu živi momenat sa glumcima deli nekoliko stotina ljudi, a televizijsku produkciju gledaju milioni.
Mnogi su vašu ulogu u televizijskoj seriji „Moj rođak sa sela" komentarisali u kontekstu dnevne politike. Koliko ste puta savladavajući ulogu bili u prilici da sumnjate u tekst koji ste u seriji izgovarali?
– Nijednom. Apsolutno stojim iza svake rečenice koju sam u seriji izgovorio. U seriji nema više politike nego u našoj svakodnevici. Deo teksta koji mi je smetao, produkcija je u dogovoru sa piscem izbacila iz scenarija. Nisam mogao iza tih rečenica da stanem svojim umetničkim integritetom i samim tim nisam bio u prilici da ih odigram profesionalno. Problem je što je u našem javnom životu sve razdeljeno crno-belo. Zauzimaju se busije umesto da se razmenjuju stavovi. Služio sam vojsku za vreme bombardovanja Srbije 1999. godine i tada upoznao časne oficire koji su u moralnom smislu ljudine u odnosu na većinu ljudi koje poznajem. Po inerciji se u Srbiji ljudi proglašavaju za izdajice i rodoljube. Pošto sam vaspitavan u konzervativnoj porodici, volim red i odnose koji vladaju u vojnim jedinicama, ali sam isto tako u devedesetim godinama prošlog veka učestvovao u svim demonstracijama protiv Miloševićevog režima. Mi moramo da uredimo sistem u našem društvu, a ne da se ujedamo oko različitih ideoloških koncepata u koje verujemo.
Koliko vas nagrada „Miloš Žutić" koju ste nedavno dobili od esnafskog Udruženja dramskih umetnika Srbije tera na profesionalnu rekapitulaciju i utiče na motive za dalje stvaranje?
– Greje ona moju sujetu, jer je stigla od kolega koji razumeju koliko je gluma težak posao. Najviše mi znači prisustvo mog imena na spisku dosadašnjih dobitnika jer igra većine njih bila razlog da probam da se upišem na FDU.
Šta možete da savetujete mladim ljudima koji danas pokušavaju da se upišu na studije glume?
– Da veruju ljudima koji procenjuju da li mogu da se bave glumom u životu ili ne. Na prijemnom ispitu komisija posle njihovog „dobar dan" u većini slučajeva zna da li su oni spremni za studije glume. Ako im nekoliko profesora savetuje da se u životu bave nekim drugim poslom, treba da ih poslušaju. Moj rođeni brat je probao da upiše studije glume kod profesora Vladimira Jevtovića u čijoj sam klasi ja studirao na FDU. Nije ušao ni u uži izbor i ja sam zbog toga profesoru Jevtoviću zahvalan do neba. Usmerio ga je na pravi put u životu. Moj brat se danas uspešno bavi pozorištem, ali van scene.
.jpg)
