Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 08.Apr.2018, 06:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Filmski almanah - pogled unazad: Montevideo, vidimo se
Svaka naša generacija ima svoj Montevideo. Za moje ispisnike to je Firenca. Prethodno je u Veroni pala Španija kada je Dragan Stojković Piksi na centar šut Zlatka Vujovića i asistenciju glavom Srećka Kataneca, fintom poslao Vaskeza na kafu, doručak i novine, a loptu u gol. Zatim su se isprečili nesrećni penali protiv aktuelnog šampiona sveta Argentine. Maradonu je zaustavio Tomislav Ivković, Piksija prečka. Posle 24 >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << godine, a ja i dalje nemam snage da gledam taj snimak. Da smo tada prošli u polufinale... Selektor Ivica Osim je svojevremeno izjavio da noćima sanja penal rulet, a onda se pita, da li bi, da smo nekim čudom postali prvaci sveta, Jugoslavija preživela?
Postoji sličnost između prvog i poslednjeg jugoslovenskog mundijalskog tima. Igrali su za lepu zemlju i nedovršenu državu. Zato su prvi otputovali bez hrvatskih igrača, a poslednji ispraćeni sramnim zvižducima na zagrebačkom Maksimiru. Upravo taj srpsko-hrvatski čvor, na jedan duhovit način, onako sa strane obrađuje Montevideo 2, kroz lik Hercegovca Paka, u prepoznatljivom šarmu Branka Đurića. Srce storije naravno pripada romansiranoj avanturi golorukih jugoslovenskih reprezentativaca na takmičenju koje je označilo početak globalne dominacije najvažnije sporedne stvari.
Naši momci stižu u Urugvaj, gde ih dočekuju kao potpune autsajdere, smeštaju u hotel bez struje, a nakon žreba i izvlačenja Brazila kao prvog protivnika, maltene šalju kući. Igra se ta prva utakmica, Jugosloveni neočekivano i premoćno trijumfuju i na kratko postaju ljubimci temperamentnih domaćina. Pojedinci dolaze na radar belosvetskog trgovca igračima i zajedničke ideale počinje da nagriza lični interes. Nisam ispričao mnogo, i namerno neću dalje sa radnjom u kojoj ima loptanja, romanse, pucanja, trzavica, zanosa, ponosa, smeha i suza. Film je izveden iz mnogo dužeg materijala igrane TV serije, i taj disbalans je povremeno uočljiv, ali ne smeta narativnom toku.
Nastavak "Montevidea" je bolji od prvog dela, a to je retka pojava u stranom, posebno domaćem filmu. Ceo projekat je rađen u zanatskom i estetskom maniru Holivuda. Nakon uvoda koji je postavio priču, izgradio likove, probudio emociju, serije koja je kroz dve sezone doprla i do onih koji nisu išli u bioskop, dolazi raskošni finale fudbalskog sna velike zemlje o kakvoj danas, možemo samo da sanjamo.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
