Izvor: Poznati.info, 03.Feb.2013, 05:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Božidarka Frajt: Kao da je sve bio san
O susretu sa Beogradom posle dve decenije i snimanju serije “Na putu za Montevideo”
BILA je velika zvezda jugoslovenske kinematografije, jedna od najlepših glumica i prva s ovih prostora koja je na filmu obukla bikini. Njena slika je dugo stajala na zgradi nekadašnje “Robne kuće” u centru Beograda, a u njenom domu su “carovale” čak tri “Teodore” – priznanje i san svake glumice. Gde je nestala dobitnica laskave Zlatne arene iz 1972. godine, koja >> Pročitaj celu vest na sajtu Poznati.info << je želela da bude arhitekta, ali su je filmadžije, ugledavši je na modnoj pisti, privukle u svoj svet? Gde se sakrila Nada iz “Užičke republike”, u kojoj se toliko dobro snašla da su mnogi mislili da je igrala u svim partizanskim filmovima, iako joj je to bio jedan jedini put? Gde je danas i šta radi Božidarka Frajt (72)?
- U Zagrebu, čuva unuke – kaže sa osmehom glumica, priznajući da je često neplanski umela da zavara sopstveni trag.
Godine su prohujale, a ona je sada četvorostruka baka. Na glasu najbolje hrvatske glumice, koji je u časopisu “Holivud” potvrđen i 2005. godine, Božidarka danas odigra tek poneku ulogu. Za to, kaže, i ima i nema opravdanje.
- Sećam se kada su mog prijatelja pevača pitali zašto ne dođe na televiziju da peva, a on im odgovorio: “Nisam više lep”. To vam je slučaj i sa mnom. Nisam sujetna, ali dođe vreme kada čovek mora da postane skroman i prihvati da je mladost prošla – kaže i bez trunke gorčine dodaje da, za razliku od mnogih, ona nije starila glamurozno.
Nekada veliko ime i čest gost u Beogradu, poslednji put ga je posetila u prošlom veku. A onda je, 21 godinu kasnije, ponovo prošetala bivšom prestonicom bivše zemlje. Posle toliko vremena, Božidarka je u Srbiju stigla na poziv Dragana Bjelogrlića, da sa ćerkom Bojanom Gregorić igra u drugom delu serije “Montevideo, bog te video” (u produkciji “Intermedija netvorka”). Po povratku u Zagreb, činilo joj se da je sve bio samo san.
- Toliko je bilo čarobno, da više nisam znala da li se zapravo dogodilo. Bjela nas je divno ugostio, organizacija je bila bez greške, mladi glumci su me očarali talentom i ljubaznošću, a snimanje na Mećavniku je bilo bajkovito. Eto vidite, i dok vama ovo govorim, puna sam reči hvale, pa će neko pomisliti da ili lažem ili haluciniram. Ali zaista je bilo tako – priča glumica, priznajući da joj je bilo žao što je snimanje kratko trajalo, pa je predložila Bjeli da ubaci dodatne scene.
Scenario je već bio zatvoren, tako da nije bilo prostora za nove replike hrvatske baronice, ali je i u ovim razmerama ona bila dovoljna doza zadovoljstva za gošću iz regiona.
- Živnula sam posle ove uloge. Ponovo sam poželela da igram, da se transformišem u druge žene… Čak sam, posle dužeg vremena kupila neke lepe haljine, doslovce sam se pomerila iz kolotečine – priznaje glumica, navodeći da “Montevideo” ostavlja čoveka u vedrini, pa joj je žao što nije stigao do Holivuda.
Sada, kada vrati film unazad, sa osmehom se priseća kako je samo pukim slučajem dobila ovu ulogu.
- Kada je Bjelogrlić odlučio da u seriju ubaci lik hrvatske baronice Helene, kolega Goran Navojec mu je predložio moju Bojanu. Bjela je to prihvatio, ali kako to nije bio kraj njegovim dilemama, pitao je: “Ne znam ko bi mogao da igra njenu mamu”. Navojec mu je kroz osmeh rekao: “Pa, uzmi njenu mamu”. “A ko je njena mama?” – pitao je Bjela. “Božidarka Frajt” – odgovorio mu je Goran. Dogovor je pao – priča glumica, koja je tako, u Srbiji, prvi put stala u isti kadar sa svojom ćerkom.
Debitujući kao koleginice, Božidarka i Bojana su bile polaskane ponudom da i ispred kamera zakorače kao majka i ćerka. Nije to bilo, kaže Frajtova, ništa spektakularno, jer na setu su, bez obzira na krvno srodstvo, svi isti, ali prijalo je.
Priča o njihovom prvom zajedničkom snimanju vratila nas je u vreme kada se moglo čuti: “Ovo je ćerka Božidarke Frajt”, a danas je češće: “Ovo je mama Bojane Gregorić”. Ali mami to ne smeta. Svesna je da je ovo ćerkino vreme i da mnogi danas i ne znaju da je ona bila glumica. Još simpatičnije joj je kada je prepoznaju po unucima.
Kao ni sada, ni u mladosti nije bila od onih koje su uloge prihvatale po svaku cenu. Specifična boja glasa joj je uskratila pozorišnu karijeru, a smatrala je da snimati po pet filmova godišnje više šteti, no što koristi, jer se istrošiš i pred sobom i pred drugima.
- Mera i trenutak kada možeš da se sabereš, kako bi kroz fizionomiju neke uloge otkrio svoju tajnu – bili su moj izbor – kaže glumica.
Razmišljala je kako bi taj izbor i svi oni koje je život pravio umesto nje, izgledali na filmu. Razmišljala je kako bi to izgledalo u jednom scenariju, jer život joj je zaista bio – filmski. U Drugom svetskom ratu je ostala bez majke, preživela je logor, a onda i život u prihvatilištu za decu i činjenicu da dugo nije znala da je usvojena. Trudila se, ipak, da od života ne pravi dramu, tako da to ne bi bio žanr njenog potencijalnog biografskog filma. Izvesno je samo da bi bio podvučen “lajtmotivom” – da joj je luskuz bio da stane, a da vremena za padove nije imala.
Izvor: Novosti.rs
