Izvor: Dzungla.org, 16.Dec.2011, 21:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Biković: Mangup(i) za sva vremena
Glumac Miloš Biković o fudbalu, glumačkom maksimumu, strahovima, savetima: Dešava mi se da uloge koje igram utiču na mene. otrebno je biti istinit na sceni, a ne preterivati.
Miloš Biković kao Mika Alas
IAKO mangupi, fudbalska legenda Tirke i veliki matematičar i strasni ribolovac Mika Alas bili su ambiciozni, pravedni i čiste duše. Ne beže ove osobine ni od Miloša Bikovića, koji je svojom glumom obojio likove srpskih velikana kroz filmove „Montevideo >> Pročitaj celu vest na sajtu Dzungla.org << , bog te video“ i „Šešir profesora Koste Vujića“.
Kao Aleksandar Tirnanić već se dokazao publici, s Mihailom Petrovićem tek će da nas iznenadi. I dok čeka premijeru „Šešira“ (31. januara 2012), priprema se za put u Urugvaj, gde se snima drugi deo popularnog „Montevidea“.
* Posle Nove godine počeće emitovanje i serijske verzije sage o našim predratnim fudbalerima?
- Mi smo od samog početka i snimali seriju od koje je montiran film. Kroz osam-devet epizoda videćete malo bolje kako se naša reprezentacija mučila i dovijala da prikupi pare za odlazak u Montevideo. A u drugom delu, koji trenutno snimamo, biće prikazani put u Urugvaj, utakmice, iskušenja, i šta su sve igrači proživeli na putovanju.
* Iako ti je fudbal bio stran, sjajno si se izborio sa loptom?
- Nisam umeo, ali sam voleo. Inače, kada se birala ekipa za fudbal obično ostanemo - debela devojčica i ja! I prvo izaberu devojčicu! Ali, božjom voljom desio mi se Tirke. Mislio sam, doduše, da ću igrati jednog od sporednih likova, Ivicu Beka, koji se pojavljuje u drugom delu i da ću imati vremena vremena da dotad naučim da igram fudbal. Međutim Bjela je rekao: „Igraš Tirketa ili ništa! Videćemo za dve nedelje da li ćeš uspeti da savladaš sve.“ Nisam postao fudbaler, taj talenat je i dalje duboko sakriven od mene, ali imam želju da naučim i na treninzima dajem sve od sebe.
* Šta znači maksimum, tebi kao glumcu?
- Nekada nema potrebe previše se unositi. Bitno je da nađeš lik u sebi i kad se to desi, ne moraš dalje da istražuješ. U „Montevideu“ sam padao više od 60 puta na zemlju u jednom danu i to je bilo veoma stresno. Ali, bilo je potrebno za scenu. Mogu da smršam ili se ugojim za lik, da se bavim time čime se taj lik bavio ili da slušam muziku koju je on slušao. Ali, neću da pucam sebi u koleno ako je on to uradio. Za ulogu Tirketa našao sam CD sa valcerima. To je album mog ćaleta i hteo sam kroz tu muziku da doživim atmosferu tridesetih. Gledao sam filmove koje mi je Bjela preporučio, poput „Bilo jednom u Americi“, „Ružni prljavi zli“, „Život je lep“... Marlon Brando nije učio tekst, a Entoni Hopkins je govorio da mu je potrebno 500 puta da pročita tekst da bi ga shvatio. A obojica su sjajni. Svako radi onako kako mu leži. Dešava mi se da uloge koje igram utiču na mene. Ponašam se drugačije, zamišljam kako bi taj lik reagovao na neke situacije. Potrebno je biti istinit na sceni, a opet ne preterivati.
* Osećaš li nekad nesigurnost?
- Uvek kod glumca postoji ta bojazan, jer mi postojimo samo onda kada nas neko gleda. Uvek se pitamo da li će to da bude dobro, da li će da se svidi publici. Teško je raditi tako i da ne podilaziš i da se svidiš gledaocu. Da si istinit, a ne autističan i sam sebi dovoljan. Izmamiti suze i smeh i aplauz, a ne igrati na to. To je nezgodna granica, i glumac kada hoda po njoj, okružen je mnogim strahovima.
* Da li si se „predao“ i Miki Alasu?
- Razmišljao sam o tome kako da iznesem sve ono što je bio. Lovio je somove, učestvovao u kreiranju zakona o ribolovu, bio vrhunski stručnjak, začetnik kibernetike, predavao na Sorboni. Opet, bio je jednostavan, svirao violinu na svadbama u seljačkom gunju. A onda, imate i taj „kolektivni lik“ - njegov razred. Svi oni su bili obeleženi bezbrižnošću i spokojem. Bili su iznad gradiva koje su obrađivali, a neopterećeni time. Svi su znali da će od njih nešto biti. Imali su vremena da se zabavljaju u životu. I ja sam pokušao da kod sebe nađem deo te ličnosti, tu iskru: „Sa mnom će biti sve u redu, sada sam maturirao i idem dalje.“ Mika Alas je bio predvodnik manguparije. On je bio taj koji je našao beleške profesora, pa ih sakrio, zatim došao na čas sa somom od 120 kila...
* Da li se Berček pokazao kao dobar profesor?
- Osim što je odlično odigrao profesora, bilo je lepo u njegovom društvu. Doživeo sam ga kao blago rezigniranog Deda Mraza. Bila mi je čast i zadovoljstvo da ga upoznam i da radim s njim. Voleo bih da ga posetim privatno, da mu odnesem flašu rakije i da se ispričamo.
* Tražiš li savete od iskusnih glumaca?
- Ne direktno, ali ih dobijam, jer oni osete kada je nama, mladim glumcima, to potrebno. Predusretljivi su i tačno znaju da uoče problem. (Branimir) Brstina mi je dao dobar savet kad je video da se trošim zbog uloge: „Samo daj sve od sebe i budi miran, nije ti ovo poslednja uloga.“ A Dragan Petrović Pele, moj profesor na FDU, rekao nam je da ako uradimo sve što je do nas, ništa ne može da nas sruši.
* Pa, ko od njih ti je uzor?
- Cenim Berčeka, Nebojšu Cileta Ilića, Brstinu, Peleta... Imao dosta dobrih glumaca, mislim da je naša akademija jedna od prvih pet u svetu. Ono što nama fali su sveže ideje.
ZBOGOM SFRJ
* DEBITOVAO si u pozorištu komadom „Zbogom SFRJ“. Da li si zadovoljan predstavom i ulogom?
- Kao glumac nikad ne mogu da imam merodavan osećaj za to kakva je predstava i uloga koju igram. Bio sam nezadovoljan svojim procesom rada u „Zbogom SFRJ“, ali su oni koji su gledali bili oduševljeni posle predstave.
* Na Jugoslaviju gledaš kao na epohu?
- To nije moja neposredna istorija. Ja se tog vremena ne sećam. Primer je čuveni slučaj „kampa Kupari“. Nisam znao šta je to, čak sam ga drugačije i izgovarao. Mnogi su se smejali, dok se Renata Ulmanski - rasplakala.
* I, šta je onda za tebe Jugoslavija?
- Nemam lični odnos prema SFRJ. Nisam voleo Tita kao boga. Rođen sam ‘88. i sećam se kada sam pitao mamu u kojoj državi mi živimo, odgovor je bio: „Nema čokolade.“ Nemam nikakav odnos prema tome.
(Izvor: Novosti)
.jpg)
