Izvor: Poznati.info, 15.Jul.2012, 06:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Asante: Umetnost ubija pohlepu
Holivudski superstar za „Novosti“: Prvi deo “Montevidea” mi se veoma dopao. Mnogo mi je stalo da ovu priču vidi ceo svet. Umetnost najbolje razvija ljubav prema razlikama i različitosti
BAKARNOJ boji, koju je uhvatio na Tenerifima, budvansko sunce dodalo je poneki pramen južnjačke opuštenosti, koju nosi i u genima. Vedar, iskren i jednostavan, kako to umeju da budu ljudi izuzetne duhovnosti, holivudski superstar Armand Asante (62), junak drugog dela filma „>> Pročitaj celu vest na sajtu Poznati.info << href="http://www.vesti.rs/Montevideo/" class="contenturl">Montevideo, Bog te video“, na velikoj terasi elitnog hotela „Splendid“ dugo je, ekskluzivno za „Novosti“, pričao o projektu u koji je ušao s puno volje, o ljudima i narodima koje je upoznao izvan Amerike, njihovim kulturama, ali i potrebama da kažu svetu ko su, o globalizaciji, umetnosti, koja je „najvažnija stvar na svetu“, filmu posebno. Dok nastoji da odgovori što detaljnije na svako pitanje, baca pogled u svoje šake, čije zglobove je povredio u sceni koju je snimao pre tri dana na Bečićkoj plaži.
Dok je boksovao, rukom je snažno zamahnuo, da bude što uverljivije. Pogodio je zid, ali more i dobre terapije u spa centru učinile su svoje. Ožiljci su već – uspomena.
* Poznato je da ste poodavno izašli“iz Holivuda, da ste u međunarodnim filmskim vodama. Kako ste stigli u naš „Montevideo“ i zašto?
- Pre ulaska u ovaj projekat, mnogo sam gledao međunarodne filmove, dakako i one s eksjugoslovenskog prostora. Znao sam za Dragana Bjelogrlića, njegove sjajne filmske uloge. Upoznali smo se preko naših prijatelja. Tražio sam da pogledam prvi deo filma, koji mi se veoma dopao. Odmah sam pristao da radim na tom projektu. Oduševila me je priča o početku globalizacije, nikako sa negativnim predznakom, ta topla priča o ljudima i fudbalu, naoko jednostavna, a u stvari velika i značajna. Nisam odmah dobio scenario. Dragan mi je rekao kakav otprilike lik treba da tumačim i dao mi potpunu slobodu da ga kreiram. Da ga u stvari zajednički gradimo, što je bilo ono pravo.
* U filmu tumačite lik američkog menadžera, koji je u dalekom Urugvaju upoznao jugoslovensko-srpske fudbalere, veoma talentovane, koji su te 1930. na prvom svetskom prvenstvu osvojili treće mesto.
- Da, igram Hočkinsa, menadžera, pre bih rekao čoveka koji je još u Americi video da fudbal zbližava, da je neka vrsta spasa za čovečanstvo, da je, prostije rečeno, sport budućnosti. I taj Hočkins se obreo u Montevideu, tamo gde se „fudbal događa“. U studiranju lika, ali i šire priče, pomogle su mi dve stvari. Moj deda, Italijan, koji je u Americi bio bogat čovek, odjednom je u krizi tridesetih sve izgubio. I sam sam to nekako u porodici osetio i moguće je da sam naučio da materijalno nije najvažnije. S druge strane, i Srbija je ne mnogo pre te 1930. izašla iz rata, teško se živelo, ali su nada i duh bili veoma jaki. Hočkinsu su džepovi prazni i u genijalnosti srpskog tima vidi priliku da svi krenu novim, boljim putevima. Momcima govori da je Amerika obećana zemlja, da u njoj mogu da se uključe u novi „fudbalski poredak“, koji će svetu dati novi jezik – fudbalski – koji će zbližavati ljude i krajeve celoga sveta.
* „Montevideo“ ima tu međunarodnu dimenziju koju često pominjete. Verujete li u internacionalni uspeh projekta?
- I te kako. Mnogo mi je stalo da ovu priču vide Amerikanci, da je vidi ceo svet. Da preko malih ekrana uđe u domove širom planete. Da svet, u stvari, vidi kako mali srpski tim može da vikne nešto veliko. To je dobar pečat srpske kulture, iz koje će svet o Srbiji i o eks-Jugoslaviji saznati više. I bolje nego do sada. Uveren sam da su Dragan Bjelogrlić i producent Dejan Petrović veoma svesni projekta, svesni da nisu ništa slučajno napravili. Sve je veoma dobro osmišljeno.
* Upoznali ste mnoge zemlje, one o kojima postoje stereotipi, uglavnom sa lošim momcima, čiji narodi traže da se čuje njihov glas?
- Iz američkog ugla i iz ugla jakih, te zemlje, opet uslovno rečeno, drugog reda, pa i one koje su pravile greške u prošlosti, kojih su njihovi narodi dobrim delom svesni, koji i uče na greškama, žele da se pokažu svetu. Film je idealna forma da se baci novo, drugačije svetlo na te zemlje i narode, da „svi vide sve“. Da i oni tamo sami sebi dovoljni vide da postoje drugi ljudi i priče, pa i drugačije istine. Zato sam, između ostalog, izašao iz Holivuda. Zato sam i prihvatio rado ulogu u ovom filmu, koji će svetu pokazati lepe priče za koje on ne zna. Važno je, vraški važno, da oni koji prave film dobro znaju temu na kojoj on počiva.
* Potpuno ste okrenuti umetnosti, filmskoj pre svih.Smatrate li da baš ona može da promeni dosta toga nabolje?
- U to sam sasvim uveren. Umetnost ima jaču snagu nego bilo koja politika. Svet, jednostavno, mora da se probudi, da vidi da je kultura ono što ga je stvorilo, a ne politika, koja ga je često rušila. Umetnost najbolje razvija ljubav prema razlikama i različitosti. To sam ponajbolje video u Kazahstanu, gde sam radio dokumentarac i jedan igrani film. Kada umetnost krene, svi ti različiti ljudi su tako blizu jedan drugome da razlike nestaju. Samo je to umetničko veliko. Politika i biznis truju jer je u njihovoj osnovi pohlepa. A ona se upravo najbolje kontroliše kulturom koja ujedinjuje. Novac uložen u umetnost i kulturu u širem smislu je najbolja investicija. Duhovnost briše granice i globalni svet apsolutno mora tome da teži. A onda će nacionalno i iracionalno, versko i samodovoljno, sebično i arogantno biti u drugom planu. Iza.
* Niste prvi put na ovim prostorima. Kako ih doživljavate, nevezano za film?
- Volim da krstarim. U Crnoj Gori i Hrvatskoj sam bio posle rata koji se vodio na prostorima bivše zemlje. Priroda je čarobna, nudi ljubav na prvi pogled, jaku i strasnu. Izvrsno je dopunjuju ljudi, otvoreni, srdačni, iskreni i izuzetno talentovani. Kada sam gledao prvi deo „Montevidea“ mislio sam da je ta ekipa generacijska, da se znaju u prste. Kada sam shvatio da Moša i Tirke, recimo, nisu iz iste klupe, oduševio sam se. S njima je bilo milina raditi. Ovaj deo Evrope ima svoju priču, sjajnu i nedovoljno ispričanu svetu, tako da su umetničke rezerve – ogromne. Držim im palčeve!
* Posle Budve put vas vodi u…?
- U Srbiju. U Beograd, na „Central park“ u Paraćinu, koji „igra“ stadion u Montevideu, potom u Trst. Treba dovršiti ovaj maštoviti, sjajni projekat, koji će oduševiti ljude na širokim prostorima.
FUDBAL
FUDBALOM se nije bavio, iako ga voli i ceni. Od kako je vezan za „Montevideo“, rekreativno to radi često. Gde god stigne, kupi loptu. Gurajući je po terenu, kao da hoće da što bolje oseti miris te zavodljive igre, koja povezuje svet. I to kazuje o kakvom se profesionalcu radi.
FESTIVAL
ASANTE, zvezda filmova „Kraljevi mamba“, „Sudija Dred“, „Striptiz“, „Goti“ (Emi nagrada)… čuo je za hercegnovski festival filma, ali malo zna o toj filmskoj smotri: – Crna Gora, to sad pouzdano znam, treba da ima jak međunarodni filmski festival. Ima za to i prirodu i ljude, region u kojem caruje jak duh. Spreman sam to i da kažem, recimo ministrima, dakako i drugima. I da pomognem, koliko mogu.
Izvor: Novosti.rs
