Izvor: Blic, 22.Dec.2011, 00:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uvek sam voleo da lečim
Svaki deo života pukovnika prof. dr Gorana Kronje, vaskularnog hirurga VMA, roman je za sebe. Od detinjstva u Sarajevu, kad je već sa deset godina lečio golubove, preko odrastanja u uglednoj lekarskoj porodici i karijere vojnog hirurga u Beogradu, druženja sa Titom ili Gadafijem, iskustva u poslednjim ratovima, pa i, zašto ne, braka sa ćerkom bosanskog funkcionera Raifa Dizdarevića Jasminkom, sve je neprekinut niz uzbudljivih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << priča.
Rano se opredelio i za knjigu (nikad u školi keca) i za medicinu (nikad pao ispit). Do kraja karijere, koja se (formalno) završila penzionisanjem pre tri godine, obavio je više od 16.000 hirurških zahvata i 250 transplantacija bubrega.
- I sad, ponekad, operišem, volim to da radim. Ali najveći deo vremena provodim u nastavi. Predajem u Nišu, sudsku medicinu, a na univerzitetu Union u Begradu medicinsko pravo i etiku. Kad me žena pita: „Zar ti nije dosta?”, odgovaram:
„Potrebniji su ti mladi ljudi meni nego ja njima!”, kaže čovek koji je prvi na VMA izveo operaciju transplantacije bubrega, sa kolegom prof. dr Dejanom Lakovićem.
Sve je počelo u Bosni, sa beriberi bolešću golubova. Stric je u kući imao špriceve, a Goran, iako dečak, već dovoljno znanja da sam napravi lek.
- Istucao bih tablete vitamina B i pomešao sa vodom. Onda bi napunio špric i golubovima, koji su popadali od bolesti, davao injekcije. I da vidite, posle nekog vremena oni bi ustajali i odleteli! - priseća se dr Kronja prvih medicinskih iskustava.
Ono što posle dolazi mnogo je ozbiljnije.
Na početku karijere kao mlad vojni lekar radio je u Titovom okruženju. Sa 26 godina Tito ga šalje u Libiju da godinu dana bude Gadafijev lekar.
- Nije bilo mnogo posla za mene tamo. Gadafi je bio zdrav kao dren. Iskoristio sam priliku i naučio arapski - kaže dr Kronja.
U toku duge karijere hirurga imao je i divnih i teških trenutaka.
- Najteži trenutak mi je bio kad su na VMA doneli vojnika sa presečenom aortom. Bio na odluženju vojnog roka u Boki Kotorskoj i povredio se tako što je mu je kamion prešao preko stomaka. Hitno su ga transportovali helikopterom, a mi smo u Beogradu čekali spremno da ga operišemo. Zamenio sam aortu i sve je prošlo u najboljem redu. Kad se momak probudio, pitao me je kako je prošlo, a ja sam mu rekao da je dobro i da će živeti. Odem u kancelariju da se odmorim, i nakon kraćeg vremena pozovem, rutinski, da pitam kako je pacijent. Mrtav je, rekli su mi sa druge strane žice - priseća se dr Kronja.
- Prva vam je pomisao da ste pogrešili. Sve što sam spolja mogao da utvrdim, to je da unutrašnjeg krvarenja nema, stomak nije bio naduven. Tražio sam obdukciju, koja je sutradan i obavljena. Kolega patolog mi je pokazao mladićev bubreg. Bio je suprotne boje od normalne. To se dešava kad primite nedakvatnu krvnu grupu. Drugim rečima, momak je umro jer su u Crnoj Gori, sve u želji da mu što pre pomognu jer je mnogo krvario, dali krv ne proveravajući krvnu grupu. I nesreća se desila - kaže dr Kronja.
Postoje i druge priče. Kao priča o nekadašnjem bokseru koga je takođe spasao, gotovo na samrti.
Doneo mi je osvojenu srebrnu medalju sa svetskog prvenstva na poklon. A ja mu kažem: „To je vaša medalja, a moja nagrada je što ste vi živi.”
Vitez poziva
Pukovnik prof. dr Goran Kronja prošle subote dobio je priznanje "Vitez poziva”, koju od 2007. dodeljuje Liga eksperata.
- Drago mi je to priznanje jer dolazi od grupe intelektualaca. Nije ni državno, ni partijsko, ni ideološko, već pravo priznanje za stručni i naučni rad, što je za mene, i najvažnije - kaže prof. Kronja.
Nagrada „Vitez poziva”uručena je laureatima u beogradskom Narodnom pozorištu, na Međunarodni dan ljudskih prava. Nagradu su dobili i prof. prava Nenad Dimitrijević, učitelj Aleksandar Milošević, slovački diplomata Miroslav Mojžita, prof. filolog Ljubiša Rajić, prof. elektrotehničkih nauka Srbijanka Turajlić i etnolog Ivan Čolović.
.jpg)
