Izvor: Vostok.rs, 19.Sep.2015, 18:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gadafijevo proročanstvo već uveliko sustiže Zapadnu Evropu
19.09.2015. - Dugo vremena benzin je u zemlji bio besplatan
Piše: Eduard Limonov
Osam meseci pre svoje smrti, 7. marta 2011. godine, Moamer Gadafi dao je intervju turskoj televiziji.
Pažnju privlači deo koji se ispostavio kao proročansko predivđanje:
„Zanemarivanje stabilnosti Libije povlači za sobom kolaps mira u svetu zbog nestabilnosti na Sredozemnom moru. Ako naša >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << vlast u Libiji bude srušena, milioni Afrikanaca će ilegalno preplaviti Italiju, Francusku...“
„Evropa će u veoma kratkom roku postati crna. Samo naša snaga blokira ilegalnu imigraciju.
Samo zahvaljujući nama vlada stabilnost na Mediteranu, na celoj dužini od 2000 kilometara obale Libije. Mi sprečavamo imigraciju, ograničavamo širenje i promociju Al-Kaide, izuzimajući one koji su već ušli (u Evropu) do danas.
Prema tome, ako stabilnost Libije bude narušena, to će automatski imati loše posledice za Evropu i Sredozemlje. Svi će biti u opasnosti!“
U ovakvim slučajevima, se kaže - „kao da je u vodu gledao“ stari buntovnik Moamer.
Krajem 1980-ih hteo sam da napišem knjigu o njemu, diskutovao sam o toj ideji sa mojim izdavačem Meri Kling. Ona je rekla, „Eduarde, ti si lud!“ Žao mi je što je nisam napisao.
On je generacija Džona Lenona i Mika Džegera, ako se meri po zapadnoj skali.
Rodio se između 1940. i 1942. godine, u šatoru, u porodici beduina, u blizini grada Sirta, a umreće na istom tom mestu 2011. godine pri zauzimanju Sirta od strane Prelaznog nacionalnog saveta.
Njegov otac je bio beduin, i u beduinskom šatoru je poslednjih godina putovao Moamer, prilikom državnih poseta stranim zemljama.
Pitanje njegove majke nije baš jasno. Svojevremeno su me Francuzi uveravali da je njegova majka bila Francuskinja.
Moguće.
Kao najmlađi kapetan, Moamer učestvuje u zaveri mladih oficira-socijalista. U septembru 1969. godine oni izvode vojni puč, sledeći egipatski primer. Kralj Idris je svrgnut sa vlasti. Proglašena je Libijska Arapska Republika.
Oficiri-socijalisti odmah eliminišu sve britanske i američke baze u Libiji.
Nacionalizuju se naftne kompanije, koje su do tada bile u stranom vlasništvu, između ostalog i u vlasništvu moćnog Britiš Petroleuma.
Pre dolaska na vlast mladih oficira, nafta je koštala 40 američkih centi za barel. Gadafi se prvi usprotivio takvoj prekomernoj eksploataciji svoje zemlje od strane Zapada i podigao je cenu nafte do 20 dolara za barel. To je bio žestoki gest prkosa. Zapad je istrpeo njegovu drskost.
Gadafi dobija od Republike čin pukovnika i titulu vrhovnog komandanta oružanih snaga.
U veoma kratkom vremenu, on preuzima vodeću ulogu u Libiji, zahvaljujući nesumnjivom političkom talenatu, odvažnom paradoksalnom razmišljanju, ali i zahvaljujući svojoj odlučnosti.
Primenjujući u praksi ideje egipatskog predsednika Gamala Abdel Nasera, koji je na vlast u Egiptu došao na čelu prevrata, sličnog libijskom, još 1952. godine, pukovnik Gadafi ide još dalje.
On u Libiji uvodi socijalizam koji podseća na komunizam. Zahvaljujući petrodolarima, on je mogao da to sebi i Libijcima priušti.
Prihode od nafte libijsko rukovodstvo usmerava na socijalne potrebe. To im omogućava da sredinom 1970-ih sprovedu velike programe za izgradnju državnih stanova, u oblasti zdravstva i obrazovanja.
Dugo vremena benzin je u zemlji bio besplatan.
U Libiji su sva deca išla u školu.
Vođa Džamahirije - tako je počela da se zove libijska država - strogo je pazio da libijske žene imaju obrazovanje i da, po želji, mogu da služe u vojsci i da grade karijeru.
Dugo vremena se Gadafi vodio idejom panarabizma, a kada Libiju nisu primili u Objedinjenu Arapsku Republiku, on je naredio svim Libijcima da na sve načine - u autobusima, na biciklima i pešice - pređu granice Egipta, kako bi praktično ujedinio narode.
Neophodna je bila intervencija Ujedinjenih nacija i uticajnih afričkih lidera, kako bi se zaustavilo ovo, grandiozno po razmerama, bratimljenje. Milioni ljudi su već bili prešli.
Ekscentrik, napisao je čuvenu „Zelenu knjigu“ u kojoj izlaže principe arapskog socijalizma. Novcem i oružjem pomaže islamske i afričke radikale.
Bio je previše dobar prema svom narodu - takva mi se misao nameće gledajući na herojski, ali gorki kraj ovog čoveka, rastrgnutog od gomile 20. oktobra 2011. godine prilikom zauzimanja Sirta.
Ali, narod sa ovim nema nikakve veze. Obavljajući svoj potpuno idiotski program čišćenja zemalja mediteranskog basena, kao i Bliskog Istoka i Severne Afrike od poslednjih socijalističkih arapskih režima - Zapad je organizovao invaziju militanata na Libiju, neutrališući njene oružane snage iz vazduha.
Sa Gadafijem su završili isto kao i sa Sadamom Huseinom (socijalistička arapska partija Baas), i kao što planiraju sa Bašarom Al Asadom (takođe partija Baas).
Žalimo nad sudbinom ovog heroja, poslednjeg iz generacije arapskih nacionalističkih revolucionara.
On se osvetio barem time, što se obistinilo sve ono što je predvideo.
Preveo: Srđan Đorđević
fakti
