Izvor: Politika, 05.Feb.2014, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zvezda – prvi strani tim koji je igrao na Old Trafordu
Beogradski „crveno-beli” bili gosti engleskog velikana 12. maja 1951. na „Festivalu Britanije”. – Susret završen 1:1: vodeći gol dao Partizanov igrač Mihajlović, koji je pozajmljen gradskom rivalu za turneju, domaćin izjednačio iz nepostojećeg penala
„U Red Staru svi su bili starovi”. Pod ovim naslovom je londonski časopis „Sandej dispeč” s oduševljenjem opisao igru Crvene zvezde protiv >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Mančester junajteda 12. maja 1951. Iako je i ta utakmica, koja je završena 1:1, bila u nepreglednom rasporedu više od 150 mečeva ostrvskih i kontinentalnih klubova u sportskom delu „Festivala Britanije” (7-19. maj), ona je ušla u anale fudbala u Engleskoj.
Beogradski „crveno-beli” su prvi strani tim koji je igrao na Old Trafordu, domu Mančester junajteda od susreta s Liverpulom u prvenstvu 19. februara 1910 (od 3:0 – 3:4). Zvezda mu je bila gost nepune dve godine pošto je čuvenom stadionu udahnut novi život.
Dva evropska velikana neraskidivo su povezana i prstom sudbine. Danas se navršava 56 godina od Mančesterove tragedije po povratku iz Beograda s revanša četvrtfinala Kupa evropskih šampiona s „crveno-belima” na Stadionu JNA (3:3, prvi meč 2:1 za engleski tim).
Avion, koji je prinudno sleteo u Minhen da natoči gorivo, srušio se po uzletanju. Poginulo je sedam igrača. Osmi je preminuo u bolnici posle 15 dana.
Učestvovali i Partizan i Dinamo
Old Traford je pretrpeo teška oštećenja u nemačkom bombardovanju grada 11. marta 1941. Osim bezbroj kratera koje su bombe posejale po terenu, najviše je postradala glavna tribina, jedina natkrivena od četiri njih.
Zato je Junajted u prva tri šampionata posle Drugog svetskog rata bio podstanar kod gradskog rivala Sitija. Plaćao mu je kiriju od 5.000 funti po sezoni plus postotak od prodatih karata. U svoju kuću se vratio 24. avgusta 1949. na meču s Boltonom (3:0) pred 41.748 gledalaca.
Možda ih je u glavu toliko bilo i u susretu s „crveno-belima”. U Tanjugovom izveštaju, koji je prenela i „Politika”, pisalo je:
„Prva međunarodna utakmica u Mančesteru zadovoljila je pun stadion, oko 42.000 ljudi. Oduševljeni posmatrači često su aplaudirali i jednom i drugom timu. Kombinacije, dramatični momenti pred golom, dešavali su se svakog časa”.
Izvesno je, međutim, da Zvezda nije bila i prvi strani tim koji je igrao u tom engleskom gradu. Tri dana pre njene utakmice s vicešampionom Junajtedom Mančester siti, koji samo što se vratio u Prvu diviziju posle jedne sezone u Drugoj, savladao je na svom Mejn Roudu bečki Vaker s 2:1.
Junajted je do šezdesetih na dresu nosio gradski grb kao što je i njegov rival Siti
„Crveno-beli”, koji su na Ostrvo otišli kao trostruki uzastopni pobednici domaćeg kupa (1948-1950), nisu bili usamljeni predstavnici jugoslovenskog fudbala na „Festivalu Britanije”, priređenom u nekoliko gradova Ujedinjenog Kraljevstva od maja do septembra pre svega kao kulturno-umetnički događaj povodom 100 godina od „Velike izložbe industrijskih dostignuća svih naroda” (Hajd park u Londonu, maj-oktobar 1851).
Učestvovali su i Partizan, prvi posleratni prvak države, koji je najbolji bio i 1949, i zagrebački Dinamo, šampion 1948. Te 1951, kada je titula bila u vitrinama splitskog Hajduka, prvenstvo je igrano u dva dela, od marta do novembra (12 klubova).
Tri jugoslovenska tima su se zaputili preko Lamanša posle sedam kola prolećne polusezone dok je u vođstvu na tabeli bio Dinamo. Imao je bod više od Zvezde, a tri od Partizana i Hajduka.
Koji dan pre njihovog odlaska reprezentacija je odigrala 0:0 u prijateljskoj utakmici s Italijom na San Siru u Milanu. Beogradski rivali i zagrebački „modri” su dali devet igrača u postavi koja je počela meč.
Otkud učesnici iz komunističke Jugoslavije (bilo ih i na atletskim takmičenjima) među zapadnoevropskim klubovima (Nemačka, Francuska, Austrija, Belgija, Holandija, Luksemburg, Portugalija, Švajcarska...) kao dekor festivala kojeg je organizovala prva posleratna vlada Velike Britanije, predvođena Laburističkom partijom i njenim predsednikom Klementom Atlijem na mestu premijera, da bi oživela kulturu u bombardovanim gradovima i ratom utučenoj naciji? Odgovor ima i politički kontekst.
Pošto su odnosi naše nekadašnje države i Sovjetskog Saveza, bastiona socijalizma u blokovskoj podeli sveta, bili usijani od 1948. do Staljinove smrti 1953, Jugoslavija se okretala kapitalističkom Zapadu pa su i njeni timovi sve radije igrali prijateljske utakmice na toj strani Evrope.
Evrokupova kao zvaničnih međuklupskih takmičenja još nije bilo budući da je Evropska fudbalska unija (Uefa) osnovana 1954, a sledeće godine su pokrenuti Kup šampiona i Kup sajamskih gradova, preteča bivšeg Kupa Uefe (od 1971).
I Englezima je dobro došlo da u goste pozovu Jugoslovene. To je na marginama hladnoratovske krize i rezolucija Informbiroa moglo da se važi kao mali trijumf nad Moskvom.
Čaroban futbal i lekcija Junajtedu.
Najviše se govorilo o Zvezdinom meču s Mančester junajtedom, pošto je to bilo najveće ime među osam protivnika jugoslovenskih timova. S klupe ga je predvodio slavni Škot Mat Bezbi, prvi trener „crvenih đavola” posle rata, koji je na kraju svojih tridesetih već važio za genija-menadžera jer je „tako dobro umeo da oseti koje mesto najbolje odgovara pojedinom igraču i imao toliko smelosti prilikom uvođenja mladih igrača u tim da su njegovi potezi izazivali pravu senzaciju”.
„Crveno-beli” su tri dana ranije prikazali bledu igru protiv novog prvoligaša Prestona, pobednika Druge divizije (s 14 pobeda uzastopce izjednačio klupski rekord star 62 godine) s pet bodova više od drugoplasiranog Mančester sitija. Zasluženo su izgubili s 2:0.
Na Old Trafordu su oduševili. Trener Ljubiša Broćić je izveo sledeći sastav: Lovrić – Stanković, Tadić – Palfi, Diskić, Đajić – Ognjanov, Mitić, Živanović, Zlatković, Mihajlović. U odnosu na prvi meč šansu je umesto Jezerkića dobio Zlatković.
Zvezda je povela već u 4. minutu preko Prvoslava Bobe Mihajlovića, koga je Partizan pozajmio gradskom rivalu za britansku turneju, što je danas nezamislivo, a u ono vreme je bio običaj. On je tačno pogodio cilj s oko 20 metara. Domaćin se spasao poraza u 83. minutu iz nepostojećeg penala.
„Mančester junajted je tim koji je u pet posleratnih prvenstava Engleske četiri puta bio drugi i može da zahvali samo grešci sudije što danas nije pobeđen. Centarfor engleskog tima Aston šutirao je iz kaznenog prostora i na njega je potrčao Diskić. Oba igrača su korak-dva išla uporedo, a onda je odjedanput sudija oštro svirnuo, pokazujući na belu tačku zbog navodnog Diskićevog faula. Jedanaesterac je izveo Rauli. Pucao je oštro, gotovo u sredinu gola. Lovrić, u želji da ga prevari, potrčao je pre izvođenja udarca u levi ugao. Da je ostao na mestu, verovatno bi odbranio ovaj šut” (Po Tanjugovom izveštaju).
Evo i još nekih zapažanja engleskih medija:
„Pet igrača iz tima Crvene zvezde (Stanković, Đajić, Ognjanov, Živanović, Mitić – prim. aut.) igralo je prošlog novembra protiv Engleske u Hajberiju. Ali bi posle jučerašnje utakmice neko mogao pomisliti da su Jugosloveni tada pogrešili što nisu postavili ceo tim koji je igrao u Old Trafordu. Zvezda je pružila čaroban futbal kakav smo retko mogli videti i u ono vreme kada je Mančester junajted, pre četiri godine, osvojio kup i bio na svom vrhuncu. Ni u čemu se Zvezdin tim ne bi mogao kritikovati. Bili su kao precizna mašina i domaćin je često igrao podređenu ulogu” („Sandej dispeč”).
„Crvena zvezda je dala lekciju Mančester junajtedu u veštini igre. Njena krila igrala su sjajno i zajedno s halfovima bili su mnogo nadmoćniji. U drugom poluvremenu Mančester junajted je preuzeo inicijativu, ali njegova prva linija nije imala ideje i oduzete su joj sve dobre prilike da tuče u gol” („Pipl”).
Sutra: Poziv Jugoslovenima napisan na Hajberiju
Plakat za susret Junajteda i Zvezde i plakat „Festivala Britanije”
Junajted do šezdesetih na dresu nosio gradski grb kao što je i njegov rival Siti
Goran Anđelić
objavljeno: 05/02/2014
Pogledaj vesti o: Crvena Zvezda, Manchester United
