Izvor: Politika, 19.Maj.2012, 23:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Više od roto-papira
Briselski dnevnik duge istorije spremno ušao u novo medijsko doba
Specijalno za „Politiku“
Brisel – Dva puta u jednoj sedmici belgijski dnevnik „Soar“ osvanuo je kao tema na sopstvenoj naslovnoj strani. Oba puta s dobrim razlogom, mada sasvim različitim povodima.
Prvi put kao deo intrigantnog umetničkog događaja. Drugi put kao uspešan akter u medijskoj sferi.
Francuski slikar Mark Aš bio je vođen ugledom briselskog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << lista na francuskom jeziku kad je za novu verziju svog konceptualnog dela izabrao baš „Soar“ – iako su mu pozive uputili rimska „Republika“, madridski „Pais“, londonski „Tajms“ i„Njujork tajms“
Noseća ideja Ašovog projekta jeste protivljenje cenzuri i glas za slobodu štampe. Zato je otvaranje izložbe „Osvetlimo Soar“ 3. maja u Briselu povezao sa dva značajna datuma: Dan slobode štampe i 125. godišnjica ovog lista.
Šta je smislio Mark Aš? U sali čuvenog Bozara, Palate lepih umetnosti koju je projektovao slavni Viktor Horta, poređao je pakete novina uvezane u kanape, onako kako izlaze iz štamparije, spremne za distribuciju. Osvetlio ih je mnoštvom malih lampi.
Na podlozi od bambusa (hemijski neobrađenog, što je simbolična podrška zaštiti čovekove okoline) nalazi se deset hiljada primeraka „Soara“, sve u svemu 30 kubnih metara roto-papira.
Mada snopovi svetlosti omogućavaju čitanje, poenta izložbe su kanapi koji sputavaju pisanu reč, poruku, informaciju, i navode na misao o oslobađanju i nesputanom širenju vesti. O potrebi da štampa, i mediji uopšte, slobodno i bez ograničenja izveštavaju o stanju stvari u svetu.
Upravo je „Soar“, u drugom primeru o kojem je ovde reč, pokazao da se u tom svetu danas mora raditi multimedijalno.
Na dan drugog kruga predsedničkih izbora u Francuskoj, veb-sajt ovog lista imao je rekordnih 1,6 miliona posetilaca. Prva vest o pobedi Fransoa Olanda objavljena je u 18.46 (embargo u Francuskoj bio je do 20.00) i tada je usledila eksplozija na svim kanalima kojima je „Soar“ komunicirao s javnošću.
Veliko interesovanje za vesti o izborima u susedstvu, pokazano u prvom krugu, navelo je redakciju da se za završnicu dobro pripremi. Uspostavljena je tehnička infrastruktura koja je omogućila da se izdrži udar od 670.000 posetilaca sajta samo u jednom satu. Redakcija se organizovala tako da ne radi samo za novine, veći za veb-sajt i društvene mreže.
Sve informacije koje su tokom celog dana slali specijalni izveštači s raznih pariskih lokacija obrađivane su tako da što brže stignu do 1,6 miliona ljudi: 200.000 preko mobilnih telefona, 40.000 na Tviteru,90.000 putem „njusletera“, ali i do čitalaca novina koji su očekivali ne samo vesti i izjave, već i komentare i analize.
Multimedijski pristup shvaćen je kao ultimativni vid savremene komunikacije. Da je usredsređenost samo na papirno izdanje stvar prošlosti potvrđuje činjenica da je pomoćnik glavnog urednika lista ličnopet sati korisnicima interneta direktno odgovarao na pitanja, prenosio i komentarisao najnovije vesti.
Za ovoliku zainteresovanost belgijske javnosti za francuske izbore postoji još jedno zanimljivo objašnjenje. Poslednjih godina znatno je povećan broj Francuza, posebno Parižana, koji su se preselili u Belgiju, najviše u Brisel. Tu se živi udobnije, mirnije i – jevtinije. Porezi su niži, pa se tvrdi da je među 200.000 pridošlih Francuza najviše onih vrlo bogatih.
Olandova pobeda i najave da će milioneri biti drastično oporezovani mogla bi da proizvede novi talas francuskih „izbeglica“ koji strahuju od „novog Staljina“.
Iz agencija za nekretnine javljaju da je ovih dana povećana potražnja stranih klijenata za kućama u elitnim delovima briselskih opština Iksel i Ukl. Prodavci podižu cene uvereni da su zainteresovani kupci upravo imućni Francuzi u čijoj zemlji, kažu, postoji mržnja prema bogatima koja vuče korene još od revolucije 1789. A toga u Belgiji nema.
Branka Otašević
objavljeno: 20.05.2012.
.jpg)
