Izvor: Danas, 26.Dec.2014, 00:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Veliki uspeh u Londonu
Meseci koji dolaze najavljuju da će biti ispunjeni teškoćama. Prekrajajući političku geografiju južnoevropskog prostora, balkanski ratovi su pomerili linije na koje se Monarhija dugo oslanjala u svojoj spoljnoj politici.
Žan Pol Bled: FRANC FERDINAND
Ubistvo nadvojvode Franca Ferdinanda uvelo je svet u Prvi svetski rat. Ko je on zapravo bio? Da li je reč o doslednom katoliku koji je zazirao od Mađara i Italijana? Nadvojvoda je zdušno zagovarao mir, bio je uveren >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << u potrebu da se dinastija reformiše. Autor nastoji da odgovori na pitanje da li je Franc Ferdinand bio čovek koji je mogao da spase Austriju. Predstavljajući nam neobjavljena dokumenta i malo poznate izvore Bled nam rasvetljava zanimljivu ličnost ovog čoveka. Knjigu su preveli s francuskog Tamara Valčić Bulić i Aleksandra Tadić, a objavili su je NNK Internacional i DAN GRAF iz Beograda.
Čak iako konačna odluka pripada i dalje Francu Jozefu, podrazumeva se da se ovo pitanje i te kako tiče i Franca Ferdinanda. Prvo, zbog položaja koji zauzima na čelu armije. Pored toga, svi znaju da on može svakog trenutka biti pozvan da stupi na presto. Stari car se nije u potpunosti oporavio od bronhitisa koji je dobio 1911. U aprilu 1914. ponovo je ozbiljno bolestan, i to u toj meri da Franc Ferdinand, koji se tada nalazi u Konopištu, čeka signal da se hitno vrati u Beč. Careva legendarna krepkost pomogla mu je da prevaziđe novu krizu, ali na koliko vremena? Franc Ferdinand se već dugo priprema za taj trenutak kada će mu pripasti odgovornost za sudbinu Monarhije. On je razradio plan reformi koji bi trebalo da ga od početka vladavine usmerava na delovanje. Potrebno je, pored toga, da bude spreman da odgovori na međunarodne prilike koje se od Drugog balkanskog rata nisu stabilizovale.
Pošto je primio Vilhelma II 12. i 13. juna u Konopištu, Franc Ferdinand sutradan dočekuje Berhtolda i njegovu suprugu. Na kraju razgovora, dvoje ljudi postižu saglasnost o tome da je neophodno dati ofanzivniji tok spoljnoj politici monarhije. Konkretno, takav cilj zahteva da se kao prioritet zacrta izolacija Srbije. Po povratku u Beč, Berhtold zadužuje jednog od svojih bliskih saradnika u ministarstvu, Franca fon Mačekoa, da sastavi izveštaj da bi se izdvojile glavne crte te nove politike prema Balkanu. Mačeko očigledno nije lenj pošto predaje izveštaj već 24. juna. On na početku pravi bilans balkanskih ratova i analizira promene do kojih je došlo na evropskoj sceni od Bukureštanskog sporazuma. Iz ove analize proističu ispravke koje bi trebalo uneti u spoljno delovanje Monarhije.
Priznato na Londonskoj konferenciji u maju 1913, stvaranje nezavisne Albanije predstavljalo je za Austrougarsku neosporan uspeh. U skladu sa prioritetnim ciljem iz Balhausplaca, ona Srbiji zabranjuje izlazak na Jadransko more. Pa ipak, samo nekoliko meseci posle ovog priznanja, nebo se očigledno natmurilo. Albanska država nikako da se učvrsti. Izabran da ponese krunu nove kneževine, knez Vid više podseća na avetinjskog suverena. On se pokazao nesposobnim da uspostavi vlast pred intrigama Esad Paše, nekadašnjeg turskog guvernera u Skadru, koji se, spreman da se proda onom ko najviše da, preobrazio u klijenta Italije. Sporazum između Austrije i Italije, sklopljen da bi se Srbija onemogućila u prodoru ka Jadranu, raskinut je čim je opasnost prošla. Italija se sada jasno postavlja kao rival Austrougarske na tom prostoru. Ona se više ne bi zadovoljila uspostavljanjem kondominijuma dve sile, već računa da sebi uzme lavovski deo, drugim rečima da novu državu uvuče u svoju zonu uticaja.
Franc Ferdinand, oduvek ubeđen u dvoličnost Italije, smatra da ga ova ponašanja opravdavaju u kritikama koje upućuje prekoalpskom savezniku. To je tim pre slučaj što se ovaj dosije ne može odvojiti od dosijea Srbije. Ko može reći da njegovo neprijateljstvo prema Austrougarskoj neće podstaći Rim da pruži pomoć srpskoj vladi? S tim ciljem Mačeko poziva na stvaranje novog balkanskog saveza, ali ovoga puta sa izmenjenim stranama, a koji će se, sastavljen od Bugarske, Grčke i Rumunije, pridružiti Centralnim silama. Uspeti u ostvarenju ovakvog spoja bilo bi ipak pravo čudo - toliko su interesi ove tri države protivrečni, da ne kažemo antagonistički. Snažna struja podstiče austrougarsku diplomatiju da dâ prednost sporazumu sa Bugarskom. Tisa i Mađari nisu poslednji koji podržavaju ovu opciju, čija je najveća prednost, po njihovom mišljenju, zahlađenje odnosa sa Rumunijom.
Tačno je da je savezništvo sa Rumunijom izašlo poljuljano iz Drugog balkanskog rata. Od tada je Bukurešt pojač ao svoje približavanje silama Antante, a da pri tome nije prekinuo sa svojim nemačkim i austrougarskim saveznicima. Ovi potonji žele da veruju da još ima vremena da se ovaj proces zaustavi i da se Rumunija učvrsti u svom savezu sa Centralnim silama. Ova briga sprečava Nemačku da šalje prejake signale u pravcu Sofije. Sa svoje strane, imenovanjem Černina, bliskog Francu Ferdinandu, na mesto ambasadora u Bukureštu, Beč je jasno naznačio svoju volju da ne dozvoli da se njegov odnos sa Rumunijom pokvari.
Nastavlja se
Pogledaj vesti o: London
