Izvor: RTS, 14.Mar.2009, 20:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Trajni napor" u obnovi ekonomskog rasta
Ministri grupe 20 industrijski najrazvijenijih zemalja sveta i država sa ekonomijama u usponu obavezali se da ulože "trajni napor" kako bi obnovili privredni rast. U pokušaju da se premoste razlike, na sastanku u Horštamu, u blizini Londona, razmatrane metode za ublažavanje globalne recesije.
Ministri finansija Grupe 20 industrijski najrazvijenijih zemalja sveta i država sa ekonomijama u usponu obavezali su se danas da će preduzeti sve neophodne mere kako bi obnovili >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << ekonomski rast, popravili globalni finansijski sistem i borili se protiv svih oblika protekcionizma.
Nemačka kancelarka Angela Merkel izjavila je da je optimista i da veruje da će samit Grupe 20 ekonomski najsnažnijih država sveta, uspeti da iznađe odgovarajuće mere za borbu protiv globalne finansijske i ekonomske krize.
"Taj samit će zaista dati veoma pozitivne signale, biće to vema pozitivna poruka ostatku sveta da želimo da promovišemo rast na globalnom nivou", rekla je Merkel novinarima posle razgovora sa britanskim premijerom Gordonom Braunom u Londonu.
"Rešeni smo da učinimo trajni napor neophodan kako bi se obnovio (ekonomski) rast", navodi se u saopštenju G20, posle sastanka ministara finansija sa guvernerima centralnih banaka u Horšamu na jugu Engleske.
Ministri su se obavezali da će preduzeti sve neophodne mere kako bi zaštitili glavne finansijske institucije, popravili globalni finansijski sistem i oživeli politiku zajmova.Mere će obuhvatiti održavanje likvidnosti, kao i obezbeđivanje odgovarajućeg kapitala bankarskom sektoru.
Ministri su se, takođe, obavezali da će se "boriti protiv svih oblika protekcionizma i očuvati otvorenu razmenu i investicije".
Sredstva Međunarodnog monetarnog fonda treba da budu uvećana brzo i znatno, kapital Azijske banke za razvoj treba povećati, kao i obezbediti da druge banke za razvoj imaju dovoljno sredstava za obavljenjenje svog posla, ističe se u saopštenju.
Ministri su saopštili da će centralne banke zadržati ekspanzionističku politiku sve dok to bude neophodno i da fiskalne obaveze, koje su vlade već preuzele, treba da budu primenjene bez odlaganja.
Prevazići razlike u pristupu finansijskoj krizi
Ministri finansija i guverneri centralnih banaka Grupe 20 industrijski najrazvijenijih zemalja i država sa ekonomijama u usponu razmatrali su načine za ublažavanje globalne recesije i pokušali da premoste razlike u pristupu svetskoj finansijskoj krizi.
Odluke ovog susreta u Horštamu, kako je najavljeno, trebalo bi da budu temelj za samit lidera te grupe, koji će biti održan 2. aprila, takođe u Velikoj Britaniji.
"Međunarodna zajednica mora da se ujedini da bi se suprotstavila ekonomskoj krizi, istakao je britanski ministar finansija Alister Darling, uoči samita u Londonu.
Odbacivši nesuglasice među članicama Grupe 20, Darling je rekao da očekuje napredak.
"Verujem da ćemo danas načiniti pomak kada je reč o glavnim ciljevima ovog sastanka a to su podrška našim privredama i bankarskom sektoru. Uveren sam da će ceo svet imati korist od preduzetih mera", rekao je Darling.
Grupa 20 okuplja najmoćnije industrije sveta koje zajedno čine 85 odsto globalne ekonomije.
Oštrije regulative za finansijska tržišta
Dok se SAD zalažu za veće stimulativne mere evropske zemlje su za veću kontrolu finansijskih tržišta.
Sjedinjene Države kao najveća svetska ekonomska sila, pozivaju na povećanu javnu potrošnju i koordinisanu mećunarodnu stimulacionu akciju kroz novac uložen u privredu.
Veći deo evropskih zemalja, pak, skloniji je pooštravanju i promeni regulativa rada finansijskih tržišta.
Vlade Francuske i Nemačke, budući da su već odobrile značajne stimulacije privredi, kažu da nisu spremne da i dalje idu u tom pravcu zbog velikih budžetskih deficita.
Kina, kao treća privredna sila u svetu i najveći strani kreditor Amerike, izrazila je zabrinutost zbog velikog poseda hartija od vrednosti američke državne blagajne, zatraživši od Vašingtona da garantuje njihovu sigurnost.
Na dnevnom redu samita je i finansiranje Međunarodnog monetarnog fonda. Američki ministar finansija, Timoti Gajtner, zatražio povećanje sredstava fonda na 750, a Evropa na 500 milijardi dolara.
Međunarodni monetarni fond je predvideo da će samo Saudijska Arabija, Australija, Kina, Španija i SAD predvideti rast budžeta od dva odsto ukupnog društvenog proizvoda.
.jpg)
