Izvor: Danas, 12.Jun.2015, 19:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Saveznici smo u borbi protiv "internet-hegemonije"
- Osnivač najveće svetske uzbunjivačke platforme Džulijan Asanž se u pismu našem listu upućenom iz Ambasade Ekvadora u Londonu posebno zahvalio Danasu za podršku u borbi za slobodu govora, kao i svom beogradskom izdavaču Albion buksu i Urošu Balovu. Povod je nova Asanžova knjiga, u petak predstavljena u Beogradu, o tome kako čelnici Gugla tesno sarađuju sa američkom vladom i kako im omogućavaju pristup mnogim privatnim >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << i zaštićenim informacijama. Pismo Danasu objavljujemo u celosti:
"Moja nova knjiga 'Kad je Gugl sreo Vikiliks' je nastala na neuobičajen način. Njeno nastajanje otpočelo je, naravno, 2011. godine kada me je u kućnom pritvoru u Elingem holu posetio prvi čovek Gugla - što je dovelo do diskusije koja čini samu srž knjige. Međutim, tek kada su (Erik) Šmit i njegov Gugl kolega Džared Koen, koga je pozajmio iz Stejt departmenta, 2013. opisali posetu u svojoj knjizi 'Novo digitalno doba', postao sam zainteresovan za ideologiju i načela kojima se rukovodi Gugl. A posebno za njihova politička savezništva i ciljeve.
U toj knjizi se Gugl nameće kao geopolitički vizionar Vašingtona. Želeo sam da razumem tu pojavu i tako je moja knjiga počela da nastaje.
Vikiliks i Gugl predstavljaju dva suprotstavljena principa: Gugl je "internet-hegemon", koji promoviše sopstvenu nadmoć, kao i nadmoć supersile za koju se vezao. Vikiliks je mala, snalažljiva, metadržavna organizacija, a naša filozofija slobode govora i objavljivanja dovela nas je u poziciju da se borimo protiv tih sila, kao i da inspirišemo druge da to čine. Ova knjiga predstavlja deo te naše borbe. Oduševljen sam što Uroš Balov i Albion buks objavljuju njeno srpsko izdanje, tako da moji argumenti i filozofija mogu da dopru i do publike u Srbiji, i da moja borba može da se proširi i nastavi u Srbiji. Zahvaljujem i dnevnom listu Danas kao pouzdanom partneru u toj borbi.
Uspon Gugla, kao i pretnja koju predstavlja po nezavisnost i autonomiju naroda i kultura treba da budu jasni i čitaocima u Srbiji, pre nego što nas događaji preteknu. Zbog toga mi je veoma drago što sam u prilici da vam pošaljem ovu poruku, i da vam pošaljem svoje najbolje i najiskrenije želje iz Ambasade Ekvadora u Londonu, moje, nadam se, privremene adrese već tačno tri godine", navodi se u Asanžovom pismu Danasu.
Na promociji u beogradskom Medija centru ocenjeno je da je u eri interneta, privatnost na društvenim mrežama i u elektronskoj komunikaciji nemoguća, jer kada otvorimo nalog, pristajemo na uslove korišćenja koji nas lišavaju nekih prava koja smatramo zagarantovanim.
Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić je ukazao na opasnost od činjenice da ne samo da može da se prati naše kretanje i komunikacija, nego i zbog toga što, kada ste gospodar najmoćnijeg pretraživača na svetu, onda se to počne smatrati i normalnim i moralnim.
Šabić je istakao da internet pretraživači ne samo što mogu da utiču na budućnost, nego su u stanju i da menjaju prošlost, pošto sve više mladih generacija ne čita knjige, nego se oslanjaju na ono što je dostupno na internetu. Ako pretraživač isključi mogućnost da se pronađe nešto što nas zanima, toga kao da nije bilo, konstatovao je on.
Šabić je, govoreći o zloupotrebama nadzora komunikacije, naveo i primer da su u Srbiji godinama usvajani zakoni iz te oblasti koji su bili u suprotnosti sa Ustavom, pa su službe bezbednosti "zakonito kršile Ustav" i bez odluke suda imale uvid u zadržane komunikacije.
Reditelj Kokan Mladenović je ocenio da Asanžova knjiga predstavlja treći čin ljudske drame, "koja preti da postane tragedija". On smatra da je knjiga i poziv da "počistimo svoje dvorište", jer je, kad se živi u ovakvoj Srbiji, nemoguće oglušiti se o njene poruke. Živimo u zemlji formalne demokratije, čija vlast čini sve nemoralne stvari u svom političkom delovanju... Ljudi koji su radili razne nemoralne stvari danas nam drže moralne propovedi, naglasio je Mladenović.
U sadašnjoj situaciji, dodao je Mladenović, kad i mediji ne reprezentuju naše pravo da znamo istinu, nego stavove interesnih grupa, izgubili smo želju da se borimo za ideale, oni više ne postoje, a Asanž je pokazao da ipak postoji platforma borbe za građanska prava i slobode, rekao je on.
Glavni urednik novinske agencije Beta Ivan Cvejić je ocenio da je Asanž u svojoj knjizi, u kojoj prenosi razgovore sa čelnim ljudima kompanije Gugl, pokazao i da je nekad dobro kad vas neko prisluškuje i nadzire komunikaciju. Kad neko sprovodi cenzuru, onda znači da nije siguran u to što radi i da je njegova moć u opadanju, istakao je Cvejić. Prema mišljenju stručnjaka za IT pravo Žarka Ptičeka, iz knjige može da se nasluti kako razmišlja neko ko predstavlja veliku korporaciju "i šta su sve firme u stanju da urade zarad profita, i šta su primorane da rade".
Pitanja o pretraživaču
U "Kad je Gugl sreo Vikiliks" Džulijan Asanž opisuje svoj susret sa izvršnim direktorom kompanije Gugl Erikom Šmitom. Postavlja i pitanje - na koji način je najveći svetski pretraživač postao najefikasnije sredstvo praćenja pojedinaca. Takođe i zašto Gugl troši više na lobiranje u Vašingtonu od vodećih firmi koje sarađuju sa vojskom. Albion buks je do sada objavio još dve knjige Džulijana Asanža - "Neautorizovana biografija" i "Sajferpanks".
.jpg)
