Izvor: Politika, 13.Dec.2011, 23:17   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Raskol u Londonu

Zbog odbijanja Dejvida Kamerona da prihvati promene Lisabonskog sporazuma o EU, vladajuća britanska koalicija suočava se sa najvećom krizom

Činjenica da je posle prošlonedeljnog samita lidera Evropske unije Velika Britanija praktično sama sebe bacila na margine rešavanja ključne krize na evropskom tlu, podigla je ogromnu političko-medijsku prašinu na Britanskim ostrvima. Zbog odbijanja premijera Dejvida Kamerona da Britanija učestvuje u novom sporazumu država >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << članica EU kojim bi se postigla bolja fiskalna disciplina, izbio je otvoreni sukob u koalicionoj vladi, a u žestokoj raspravi učestvuju i britanski mediji.

Ističući da Britanija rizikuje da postane „evropski pigmejac”, zamenik premijera Nik Kleg, lider Liberalnodemokratske stranke koja sa Kameronovim konzervativcima čini britansku vladu, žestoko je kritikovao Kameronov tvrd stav na samitu EU.

„Ja sam gorko razočaran ishodom prošlonedeljnog samita, preciznije zato što mislim da sada postoji stvarna opasnost da tokom vremena Ujedinjeno Kraljevstvo bude izolovano i marginalizovano u EU”, rekao je Kleg Bi-Bi-Siju. „Ja ne mislim da je to dobro za Siti (londonski finansijski centar) ili druge. Ja ne mislim da je to dobro za rast. Ja ne mislim da je to dobro za porodice širom zemlje.”

Dok londonski „Indipendent”, tradicionalno blizak Klegovim liberalima, piše da ministri iz obe vladajuće stranke priznaju da se koalicija suočava da najvećom krizom od kada je formirana prošle godine, evroskeptični tabloid „Dejli mejl” otvoreno napada Klega ističući da njegovo „glumatanje” nije ništa drugo do „kukavičluk”.

„Niko nije očekivao da će Kleg ili opsesivno evrofilski liberali da budu oduševljeni time što je Kameron napustio razgovore predvođene od Francuza i Nemaca, kako bi zaštitio Siti i druge vitalne nacionalne interese… (ali) brutalna realnost je takva… Kleg se pokazao kao slab čovek”, piše „Dejli mejl” i dodaje da istraživanja javnog mnjenja pokazuju da ukoliko Klegovi liberali sada izađu iz vlade, očekuje ih politički krah na izborima.

Dok se britanska štampa i političari prepucavaju, sa kontinentalnog dela Evrope stižu objašnjenja da je bilo nemoguće da ostatak EU prihvati britanske zahteve da Siti bude izuzet od evropskog poreza na finansijske transakcije, jer bi to narušilo jednu od najbitnijih odlika ujedinjene Evrope – zajedničko tržište.

„Ujedinjeno Kraljevstvo, u zamenu za svoj pristanak, traži specijalni protokol za finansijske usluge, što ugrožava integritet unutrašnjeg tržišta EU. To onemogućava postizanje kompromisa”, rekao je predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo u jučerašnjem obraćanju u Evropskom parlamentu, dodajući da međuvladin sporazum među 26 članica EU neće biti dovoljan i da države članice takođe moraju da ponovo uspostave ekonomski rast i povećaju zaposlenost.

Predsednik Evropskog saveta Herman van Rompaj je rekao da očekuje da će „najkasnije do prvih dana marta fiskalni sporazum biti potpisan”.

Kameronovi konzervativci su se juče našli i pod direktnim pritiskom Evropske narodne partije, kojoj pripadaju. Francuski evroposlanik Žozef Dol, koji predsedava ovoj grupaciji desnog centra, rekao je da bi posle britanskog „sebičnog ponašanja” trebalo ponovo razmotriti godišnja davanja iz budžeta EU Britaniji.

„Verujem da bi davanje za Britaniju trebalo staviti pod znak pitanja. Novac naših poreskih obveznika trebalo bi koristiti za druge stvari, a ne za nagrađivanje sebičnih i nacionalističkih stavova”, rekao je lider EPP-a.

Iz budžeta EU Ujedinjeno Kraljevstvo godišnje dobija nazad oko šest milijardi evra, što je još osamdesetih godina Margaret Tačer uspela da izdejstvuje, tako da Britanci ne daju u evropsku kasu više nego što iz nje dobijaju.

Britanski konzervativci tvrde da je Kameron uradio samo ono što je morao – zaštitio njihove nacionalne interese, dok pojedini evropski analitičari tvrde da London zapravo zastupa finansijske interese SAD.

Komentator bečkog „Standarda” Gerfrid Šperl piše da „ono što u političkom smislu najviše nervira Britance jeste nemačko-francuska dominacija u Evropi, a tako je bilo i u eri Kola i Miterana, tako je i sada”. On objašnjava da Kameron nije mogao da prihvati nemačko-francuske predloge o promeni Lisabonskog sporazuma zato što bi to morao da predstavi Donjem domu i britanskom narodu, a oba glasanja bi izgubio.

„Ni Kameronov laburistički prethodnik Toni Bler ne bi se u Briselu povinovao ’onima tamo, preko puta, na kontinentu’. Manje iz obzira prema londonskom finansijskom centru, a više zbog atlantske lojalnosti prema Vašingtonu. Taj odnos trenutno trpi zato što Barak Obama i Kameron nisu duhovna braća. Eventualni izbor republikanca u Beloj kući u novembru 2012. godine ponovo bi uspostavio klimu kakva je vladala između Buša i Blera”, piše Šperl. „U ekonomskom i finansijskom ratu između SAD i Evrope to igra važnu ulogu. Da skiciram jednu antičku sliku: kako sada stvari stoje, Velika Britanija je trojanski konj anglosaksonskih finansijskih interesa usred Evropske unije.”

N. Radičević

objavljeno: 14.12.2011

Nastavak na Politika...