Izvor: B92, 14.Dec.2011, 04:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
EU neće ispunjavati britanske želje
Predsednik Evropske komisije Žose Manuel Barozo kaže da je britanski zahtev da se osigura poseban status za njen finansijski sektor neprihvatljiv za EU.
On objašnjava da zbog toga nije došlo do konsenzusa oko promene Lisabonskog ugovora kako bi se učvrstila finansijska disciplina u Uniji.
"Velika Britanija je u zamenu za svoj pristanak tražila posebni protokol o finansijskim uslugama, što bi nanelo štetu jedinstvenom tržištu i zbog toga kompromis nije bio moguć", >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << rekao je Barozo.
Prvi čovek EK naglašava da Komisija neće prihvatiti nikakav međuvladin ugovor koji bi bio u sukobu s pravnim poretkom EU-a i dodaje da je zadovoljan što nije došlo do podele EU-a na dva dela - 17 članica evrozone i ostale.
"Na sreću, nije došlo do podele EU na 17 zemalja evrozone i 10 ostalih. To je bila najveća opasnost samita. Ovo nije sporazum '17 plus' nego '27 minus'", rekao je on.
Barozo je dodao da samo međuvladin sporazum koji će biti postignut među 26 članica EU neće biti dovoljan i da članice takođe moraju da ponovo uspostave ekonomski rast i povećaju zapošljavanje.
Čelnici glavnih političkih grupa u Evropskom parlamentu pozdravili su dogovor o novom fiskalnom paktu i izrazili žaljenje zbog britanskog odbijanja. "Dvadeset i šest od 27 zemalja shvatilo je da je bolja podeljena suverenost od suverenosti koja je talac tržišta", rekao je prvi čovek najveće parlamentarne grupe Evropskih narodnih partija (EPP) Džozef Daul.
Evro na rekordno niskom nivou
Istovremeno, zajednička evropska valuta je oslabila u ponedeljak na berzama na ispod 1,31 dolara prvi put od januara, kao posledica uporne zabrinutosti oko dužničke krize u evrozoni. Vrednost evra je u jednom trenutku pala na samo 1,3057 dolara, što je najniži nivo još od 12. januara, da bi se kasnije stabilizovala na oko 1,3075 dolara.
On je postavio pitanje britanskog prava na povrat sredstava iz evropskog budžeta i dodao da bi "novac naših poreskih obveznika trebalo da bude korišćen za druge svrhe, a ne za nagradu sebičnih i nacionalističkih stajališta".
Daul smatra da "izolacija Britanije jasno pokazuje da tamošnja koalicija Evropsku uniju vidi kao puku zonu slobodne trgovine, bez solidarnosti i odgovornosti prema partnerima".
Sa druge strane, odluku britanskog premijera Dejvida Kamerona da se ne pridruži ostalim članicama EU-a posebno su pozdravili britanski evroskeptični poslanici u Evropskom parlamentu. "Mi ćemo biti prva zemlja koja će istupiti iz EU, ponovo ćemo vratiti svoju slobodu, a vi ćete nastaviti putem koji vodi u propast", rekao je Najdžel Faradž.
Takođe, iako se rezultati samita EU uglavnom tumače kao da je došlo do jasne podele između kontinentalne Evrope i Velike Britanije odnos snaga zapravo nije 26:1, jer osim Velike Britanije koja je stavila veto na promenu Lisabonskog ugovora o pristupanju novom ugovoru razmišljaju i Švedska, Mađarska i Češka, čiji predsednik Vaclav Klaus najavljuje da želi da "kao dobrovoljac likvidira evro".
Danska se još uvek dvoumi oko sporazuma
Premijerka Danske Hele Torning Šmit kaže da je dobro što su zemlje evrozone odlučile da pooštre svoju ekonomsku disciplinu, ali i da je prerano reći da li će se Danska priključiti tom sporazumu.
"Mi moramo najpre dobiti jedan jasan pravni dokument, kako bi mogli da zauzmemo stav i da kažemo da li smo za", rekla je Šmit.
Ona je istakla i da se mora voditi računa o takozvanim Danskim "EU-ograničenjima", prema kojima su četiri nadležnosti u potpunosti izuzete iz zajedničke politike sa EU i u kojima Danska ima punu samostalnost odlučivanja.
Pored monetarne nezavisnosti, Danska je samostalna i u oblasti vojne bezbednosti, oblasti unutrašnjeg pravnog uredenja, a ne primenjuje se ni klauzula Evropske unije o državljanstvu.
