Izvor: Politika, 28.Dec.2013, 16:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Posle poljskih vodoinstalatera u London stižu bugarski zidari
Uprkos strahovanjima britanskog premijera, procene su da neće doći do bujice rumunskih i bugarskih imigranata koji bi inače samo pospešili rast zapadnoevropskih ekonomija
Dok je Sofija nedeljama u znaku protesta u kojima demonstranti traže ostavku vlade premijera Plamena Orešarskog, među građanima Bugarske već se odomaćila šala da „postoje dva puta za rešenje njihovih problema: terminal 1 i terminal 2”. Vickasta aluzija na dva terminala sofijskog aerodroma postala >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je popularna među stanovnicima najsiromašnije zemlje Evropske unije za koje se 1. januara sledeće godine skidaju sve barijere da žive i rade širom EU.
Državljani Bugarske i Rumunije, njih ukupno 29 miliona, od nove godine moći će bez pribavljanja radnih dozvola da konkurišu za sva radna mesta i u devet bogatijih zemalja EU u kojima dosad nisu mogli bez ograničenja, među kojima su Velika Britanija, Nemačka, Francuska i Holandija. Iako su mnogi visokoobrazovani, ali i oni nedovoljno obučeni, Bugari i Rumuni i te kako dosad nalazili legalni put do posla u ovih devet zemalja EU, skidanje poslednje barijere za zapošljavanje u pojedinim zanimanjima, i to sedam godina od ulaska Bugarske i Rumunije u EU, izazvalo je lavinu predrasuda, pre svega u britanskoj javnosti.
Ne samo što su britanski tabloidi podigli atmosferu straha od najezde rumunskih i bugarskih imigranata, tvrdeći čak da će posle 1. januara u Rumuniji ostati samo koze, već su se u to uključili i političari, i to lično premijer Dejvid Kameron, koji se pobrinuo da radnici iz drugih članica EU koji dođu da rade u Veliku Britaniju od 1. januara više ne dobijaju naknadu za nezaposlene tokom prva tri meseca boravka i da im naknada za nezaposlenost bude ograničena na šest meseci. Naknada za nezaposlenost iznosi sedmično najmanje 65,8 funti, odnosno 78 evra.
„Britanci koji naporno rade s pravom se žale da migranti ovde dolaze da bi koristili naše javne službe i sistem socijalne zaštite”, rekao je nedavno Kameron. „Ubrzanjem sprovođenja novih mera učinićemo Veliku Britaniju manje privlačnom za evropske migrante koji žele ovde da dođu i pokušaju da žive na račun države. Moja poruka je jasna: Velika Britanija jeste otvorena za poslovanje, ali nećemo primiti osobe koje ne žele da doprinesu sistemu.”
Iako su reakcije zvaničnog Bukurešta i Sofije bile oštre, Kamerona to nije zaustavilo ili nagnalo da reaguje na to što se u javnosti državljani Bugarske i Rumunije predstavljaju kao zločinci. Nije vredelo ni to što mu je rumunski premijer Viktor Ponta poslao nezavisne studije u kojima se jasno vidi da neće biti talasa od nekoliko miliona Rumuna u Britaniji od 1. januara, pri čemu je izjavio da Rumuni više vole da rade u zemljama kao što su Italija i Španija, u kojima se govore jezici romanske grupe u koje spada i rumunski.
Međutim, to nije umirilo Kamerona koji je u želji da opravda imidž evroskeptika pozvao čak na preispitivanje slobode kretanja kao jednog od fundamentalnih prava EU, pripretivši da će ukoliko to ne bude učinjeno blokirati prijem u EU zemalja kao što su Albanija i Srbija. O besmislenosti Kameronove pretnje, zbog navodnog straha od navale imigranata iz Srbije i Albanije, najbolje svedoči to da Rumunija ima više stanovnika nego ukupno sve balkanske zemlje koje nisu ušle u EU, a pri tome nijedna od tih zemalja nije ni blizu članstvu u EU.
Ali, istraživači ističu da je čak i strah od najezde velikog broja rumunskih i bugarskih radnika nerealan, iako brojevi o siromaštvu u ove dve zemlje navode na zaključak da bi mnogi mogli da pohrle ka Britaniji ili Nemačkoj.
Prema podacima agencije EU za statistiku Evrostat, najbogatija petina društva u Bugarskoj i Rumuniji ima u proseku manja primanja od najsiromašnije petine društava u Nemačkoj, Britaniji, Francuskoj i ostalim najbogatijim članicama EU. Međutim, to ne znači da je biti siromašan u Britaniji bolje nego biti bogat u Bugarskoj, jer su troškovi života drastično veći u Londonu nego u Sofiji.
Činjenica da je nezaposlenost u Bugarskoj za minulih pet godina skočila sa 6 na 13,2 odsto, kao i to da raste nezadovoljstvo stanovništva zbog visokog nivoa korupcije, navodi mnoge na zaključak da će se talas imigracije ka Britaniji i Nemačkoj ipak dogoditi.
U širenju straha britanskim tabloidima pridružila se i nemačka žuta štampa, koja je minulih nedelja pre svega širila paniku od navodne najezde Roma i Sinta iz Rumunije i Bugarske, koji će hteti da „iskoriste socijalne povlastice u Nemačkoj”. Međutim, statistike pokazuju da je samo devet odsto građana tih zemalja poslednjih godina primalo neki oblik socijalne pomoći, što je znatno manje od proseka ostalih građana stranog porekla koji žive u Nemačkoj (15,8 odsto), a samo malo više od proseka ostatka stanovništva koji iznosi 7,4 odsto.
I dok populisti kažu da će posle poljskih vodoinsalatera i električara Britancima i Nemcima „krasti” poslove bugarski zidari, stižu odgovori iz Poljske koji dokazuju da je zapadna Evropa imala i još ima samo korist od istočnoevropskih imigranata. Prvi demokratski izabrani predsednik Poljske Leh Valensa je upozorio Kamerona da je Velika Britanija imala više koristi od toga što je „Poljska dovršila komunizam”, dok mu je poljski poslanik u Evropskom parlamentu Pavel Koval u otvorenom pismu predočio da će poljski gastarbajteri u Britaniji u narednih sedam godina svojim radom uvećati britanski bruto društveni proizvod (BDP) za 63,7 milijardi evra.
„Mnoga istraživanja pokazuju da su u Veliku Britaniju otišli oni najsposobniji, najmobilniji i najviše željni uspeha među Poljacima. Trebalo bi da se radujete što zahvaljujući njima vaša zemlja postaje konkurentnija. Zahvaljujući radu Poljaka uvećava se britanski a ne poljski BDP”, napisao je Koval, dodajući da je pola miliona Poljaka gastarbajtera – koji su od 2004. do 2009. zaposlenje potražili u Velikoj Britaniji – uvećalo tamošnji BDP za 0,38 odsto.
Prema oceni ekonomista, isti uticaj na britanski ekonomiju imaće i dolazak bugarskih i rumunskih radnika. Dok su ovih dana reporteri „Njujork tajmsa” na ulicama Sofije pronašli sagovornike i među onima koji nameravaju, ali i onima koji ne žele da preko terminal 1 i terminal 2 sofijskog aerodroma pobegnu na Zapad, sasvim je izvesno da niko ne zna koliko će državljana Bugarske i Rumunije krenuti 1. januara u pečalbu. Zvanični Bukurešt, Sofija, London i Berlin se suzdržavaju od prognoza, dok se u medijima pominje ekstremna prognoza vašingtonskog Demokratskog instituta. Stručnjaci ovog instituta nisu hteli da otkriju metodologiju korišćenu za svoju procenu, ali tvrde da će u Britaniju u narednih pet godina doći najmanje 385.000 novih migranata iz Bugarske i Rumunije.
Nenad Radičević
objavljeno: 28.12.2013.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
