Izvor: Blic, 27.Okt.2011, 21:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Paraplegičarka prohodala zahvaljujući robotičkom egzoskeletu
Amanda Bokstel, koja je nakon skijaške nesreće pre 20 godina ostala nepokretna od struka naniže, demonstrirala je upotrebu robotičkog egzoskeleta koji pomaže paraplegičarima da stoje i hodaju.
Egzo-aparat predstavljen je prošlog petka na međunarodnom tehnološkom sajmu u Londonu. Ovo "robotičko odelo" pomaže paraplegičarima da hodaju po sopstvenoj volji, podržavajući pokrete trupa i pretvarajući ih u korake.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
Amanda (43) opisala je bioničke noge kao dostignuće koja "menjaju život". Ona tvrdi da joj je aparat pomogao da hoda kao pre nesreće.
"Kada sam prvi put hodala sa njima, vratila sam se u hotel i dugo plakala. Osećaj koji sam doživela kada sam savila kolena i petom udarila o tlo bio je neverovatan. Kada bih ih imala kod kuće, hodala bih pomoću njih svakog dana", izjavila je nakon prezentacije.
I tela paraplegičara, smatra Amanda, treba da su uspravna i pokretljiva, a ne "strpana" u invalidska kolica i statična.
"Ovaj projekat inicirala je američka vojska, u želji da vojnicima omogući nadljudsku snagu i veštine na bojnom polju", kaže Ejtor Bender, izvršni direktor "Egzo bionike" (Ekso Bionics).
Pet godina kasnije stručnjaci su shvatili da noge imaju "veliki potencijal, naročito za ljude koji imaju problem sa kičmom". Ubrzo potom započeta je i saradnja sa rehabilitacionim klinikama.
Bender tvrdi da egzo-aparat predstavlja prvu, stvarnu alternativu za paraplegičare još od pojave invalidskih kolica, što se "verovali ili ne desilo pre oko 500 godina”.
"Želimo da unapredimo njihovu samostalnost i slobodu pokreta. Uz pomoć robotičkog egzoskeleta paraplegičari mogu da stoje i hodaju. Aparat je opremljen senzorima, koji u velikoj meri oponašaju nerve i stvaraju osećaj pokreta", objasnio je on.
Srpski naučnici razvili prvi aktivni egzoskelet
Prve, ljudskom telu najprilagodljivije modele aktivnog egzoskeleta, namenjene paraplegičarima, realizovali su 1972. i 1974. godine stručnjaci beogradskog Centra za robotiku i Klinike za ortopediju. Danas je ovo veštačko "pomagalo" izloženo kao jedan od najznačajnijih tehničkih dostignuća druge polovine XX veka u Politehničkom muzeju u Moskvi.
Tim akademika Miomira Vukobratovića konstruisao je i prvu ortotičku ruku, u čiju se funkcionalnost već početkom osamdesetih godina uverila i Olivera Andrić, tadašnji predsednik Udruženja distrofičara Beograda.
"Iako je od 12. godine bolovala od teške distrofije ekstremiteta, Olivera nije prestajala da veruje u moć života. Brzo je naučila kako da koristi egzoskeletnu ruku. Nakon samo deset dana vežbi i privikavanja na aktivno pomagalo, sa uspehom je koristila egzoskeletnu ortotičku ruku ne samo prilikom jela ili za obavljanje osnovnih životnih potreba, već i da se našminka", priseća se on.
Vukobratović ističe da tehnološka dostignuća mogu da unaprede kvalitet života, ali da volja bolesnika, ipak, ima presudnu ulogu u njegovoj rehabilitaciji.
Povezane vesti: Naučnici napravili prve bioničke noge za ljude
