Izvor: Politika, 22.Nov.2012, 16:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Opasne hemikalije u firmiranoj odeći
U robi „Zare”, „Benetona”, „Armanija” i drugih kompanija pronađene supstance koje remete rad hormona i izazivaju rak
Godinu dana pošto je otkrila „prljav veš” najvećih sportskih brendova, ekološka organizacija „Grinpis” objavila je izveštaj o otrovima u odeći popularnih modnih marki kao što su „Zara”, „Levis”, „Kevin Klajn”, „Beneton”, „Armani”...
Ukupno 141 uzorak odeće kupljene u 29 zemalja širom sveta analiziran je >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u laboratoriji u Londonu. U 89 komada pronađeni su nonilfenol etoksilati (NFE) u koncentraciji od 1 do 45.000 miligrama po kilogramu. Količine su male da bi direktno ugrozile zdravlje osoba koje ovu odeću nose, ali je problem što se hemikalija izliva u kanalizaciju i dalje razlaže u toksičan nonilfenol koji remeti rad hormona.
U više od 30 uzoraka pronađeni su ftalati, a u četiri odevna predmeta (dva „Tomi Hilfiger”, i po jedan „Armani” i „Viktorijas sikrit”) prilično visok nivo ove opasne supstance.
Zabrinjavajuće je takođe prisustvo amina iz azo-boja koji izazivaju rak.
Ove supstance pronađene su u dva uzorka. U oba slučaja reč je o „Zara” dečjim farmericama. Koncentracije su u granicama koje je propisala EU, ali je za „Grinpis” nedopustivo da se uopšte nalaze u odeći.
– Kada jednom dospeju u vodu, ni ftalati, koji remete rad ljudskog reproduktivnog sistema, ni amini, koji izazivaju rak, ne mogu da se unište i ugroziće svaki organizam kome je voda potrebna za opstanak – rekla je koordinatorka „Grinpisa” za Indoneziju Hilda Meutija.
Hemikalije kao što su NFE zagađuju životnu sredinu i u procesu proizvodnje i kasnije kroz pranje. Ispuštanje NFE je zabranjeno u EU, Kanadi i SAD, ali na ovaj način, preko robe proizvedene u zemljama u razvoju, oni ipak dospevaju u životnu sredinu.
Najveća koncentracija NFE koji fiksiraju boju u tekstilu pronađena je u odeći „Zare”, „Manga”, CA i brenda „ Džek i Džons”.
Profesor Goran Rogljić sa hemijskog fakulteta kaže da su NFE ranije korišćeni u deterdžentima i to u mnogo većoj meri.
– Meni kao hemičaru te koncentracije deluju kao suviše niske da bi mogle da izazovu neko štetno dejstvo. Ako su ispoštovane norme i granične vrednosti koje pripisuje EU, rekao bih da je ta odeća 99 posto bezbedna jer su propisi EU doneti na osnovu ozbiljnih toksikoloških testova. Međutim, jedan posto uvek morate da ostavite kao rezervu – kaže Rogljić i slično mišljenje iznosi kad je reč o azo-bojama.
– I one se postepeno izbacuje iz upotrebe. Kada se boja veže za tekstil ne predstavlja opasnost za onoga ko je nosi. Mnogo veći problem je što dospevaju u otpadne vode.
„Grinpis” se u izveštaju posebno obrušio na špansku „Zaru”, jer je samo u njenim proizvodima utvrđeno prisustvo i NFE i kancerogenih amina.
------------------------------------------------------------
Brza moda ugrožava planetu
Studija je obuhvatila nekoliko brendova koji se svrstavaju u takozvanu brzu modu. Kako bi kupce u kratkim ciklusima snabdevali robom po poslednjoj modi, kompanije poput „Zare” i HM vrše pritisak na dobavljače da ispune kratke rokove. To podstiče i smanjivanje troškova za radnu snagu i zaštitu životne sredine.
U svetu se godišnje proizvede 80 milijardi komada odeće, što je malo više od 11 za svakog čoveka na planeti. Čak i naizgled mala koncentracija supstanci kao što su NFE kumulativno doprinosi velikom hemijskom zagađenju planete, upozorava „Grinpis”.
J. J. K.
objavljeno: 22.11.2012.
