Izvor: Večernje novosti, 07.Okt.2018, 11:32   (ažurirano 02.Apr.2020.)

OČEKUJU SE KATASTROFALNE POSLEDICE ZBOG BREGZITA: Papreni razvod bez (ob)računa

Vreme curi, a dogovora Londona i Brisela oko "Bregzita" nema, što može imati katastrofalne posledice. Zabrinutost raste na obali Lamanša, bliži se loš rasplet? Od stalnog dopisnika: Pariz NjIŠUĆI se uz taktove "Kraljice plesa" grupe "Aba", kraljičina premijerka Tereza Mej je ovih dana na kongresu britanskih konzervativaca u Birmingemu uspela da >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << "preživi". Ali, to joj ne daje nikakvu garanciju da neće biti smenjena već u nedeljama koje dolaze, ukoliko ne bude uspela da zadovolji oportunističke apetite u razlazu s EU. A prevelike razlike između EU i Velike Britanije oko "Bregzita" već nagoveštavaju razvod bez sporazuma. Obe strane zaglavile su se u administrativnom glibu, dok vreme curi. Najveće prepreke su slobodan protok ljudi i granica između dve Irske bez koje bi Velika Britanija ostala "presečena", dok EU ne dozvoljava da roba i kapital putuju bez radnika. Plan po principu "nešto između" Tereze Mej je odbačen, ona je od EU zatražila bolji, a od tada se više niko ne oglašava.I ŠPANCI KANDIDATI MEĐU pretendentima za istupanje iz EU mogla bi da se nađe i Španija s nestabilnom političkom situacijom, i to na neobičan način, ukoliko bi dalje rasla radikalna levičarska formacija "Podemos" koja ne želi da bude "nemačka kolonija" i zalaže se za redefinisanje suvereniteta, ukidanje Lisabonskog ugovora i povlačenje nekih sporazuma o slobodnoj trgovini. To bi moglo da bude pogubno po špansko jedinstvo, jer je Katalonija većinski za ostanak u EU. Pročitajte još: "Bregzit" u ćorsokaku, Tereza Mej na popravnom Na kongresu u Birmingemu Tereza Mej je definitivno odbila mogućnost slobode kretanja, zbog čega joj u Briselu zameraju da od Evropljana hoće na Ostrvu da napravi migrante. A definitivna odluka mora da bude doneta do 29. marta. Na političkom časovniku to je veoma malo vremena. Velike nade polažu se u samit EU koji će biti održan 18. oktobra, a zatim i u vanredni, mesec dana kasnije. U slučaju uspeha, Tereza Mej namerava da dogovor overi u parlamentu već u roku od 15 dana, da bi umirila svoje najžešće političke protivnike unutar stranke. U suprotnom, preti joj politički kraj. BRITANSKA premijerka je u nezavidnom položaju, stešnjena jakom konzervativnom strujom na čelu s njenim bivšim šefom diplomatije Borisom Džonsonom. I kada bi se približila stanovištu evropskog pregovarača Mišela Barnijea, svi su izgledi da bi parlament to odbio. Zato se na horizontu već polako pomalja "Bregzit" bez dogovora. A to bi za obe strane moglo da bude kobno, pa zabrinutost raste na dve obale Lamanša. Ekonomisti su izračunali da bi neusaglašeni razlaz britanske građane mogao da optereti povećanim taksama na uvezene prehrambene proizvode u visini od čak 9,3 milijarde funti godišnje. Studija koju je nedavno objavila britanska banka Berkliz predviđa u tom slučaju prosečnu carinsku stopu od 27 odsto. Velika Britanija je prošle godine uvezla iz ostalih zemalja EU čak 40 odsto od potrebnih hrane i pića, u iznosu od 48 milijardi funti. Svi ti artikli u rafovima, bez dogovora Brisela i Londona, imali bi daleko višu cenu. Šta tek reći o mogućim unutrašnjim političkim potresima u Velikoj Britaniji. Priliku u krahu Tereze Mej traže i opozicioni laburisti koji su izašli sa stavom da treba iskoristiti sva raspoloživa sredstva za ostanak u EU, uključujući i kampanju za novi referendum. Može samo da se pretpostavi kakav bi politički zemljotres na ostrvu proizvelo ponovljeno glasanje. Tim pre što sondaže trenutno pokazuju da bi sada 52 odsto Britanaca ipak ostalo u Uniji, dok istovremeno Tereza Mej odbacuje mogućnost još jednog izjašnjavanja. Tereza Mej i Žan-Klod Junker - Foto AP POTRESA nije pošteđena ni EU. London bi mogao da prenese "pelcer" na druge nezadovoljne nacije. Za sada, otvorenih zahteva za izlazak među garniturama na vlasti nema, ali bi stvari preko noći mogle da se promene. Zemlje poput Austrije, Mađarske ili Italije trenutno preferiraju da ostanu u EU, da bi je iznutra menjali i projektovali po svom modelu. Nešto poput evroskeptičnih poslanika Evropskog parlamenta koji sprečavaju dalje prenošenje nacionalnih suverentiteta na evropske institucije, ili pristalica istupanja Velike Britanije koji su se, baš kao evroposlanici, za to zdušno izborili. Pročitajte još: Bregzit bez sporazuma ojadiće trgovce hranom za 12 milijardi $ Situacija je naročito kompleksna s Mađarskom i Poljskom, koje EU pokušava da kazni zbog odbijanja zajedničke politike. Ako i sami ne budu hteli jednoga dana da izađu, možda će ih Brisel svojim odlukama dovesti pred izlazna vrata. FRANCUSKA, koja sa Marin le Pen otvoreno zagovara "fregzit", ali i Italija, Austrija, Holandija, Poljska, Mađarska, Švedska, Danska i tradicionalno najevroskeptičnija Češka - u kojoj je jedno istraživanje prošle godine pokazalo da je samo 25 odsto građana zadovoljno time što im je zemlja postala članica EU - smatraju se mogućim kandidatima da posle Velike Britanije jednoga dana napuste EU. Izlazak jedne zemlje iz EU, iako je u Velikoj Britaniji već izglasan, ali ne i pravno uobličen, i dalje predstavlja imaginarni postupak, sve dok se zaista ne dogodi. Tek tada će se steći utisak da je to i praktično izvodljivo, posle čega se pretpostavlja da će se EU naći pred novim iskušenjima. I to baš pred izbore za Evropski parlament, gde će mnogi evroskeptici tražiti svoje mesto pod evropskim suncem, bez zvezdica.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija

Nastavak na Večernje novosti...