Izvor: Danas, 04.Jan.2015, 23:39 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Među slikama sa izložbe
Prvi put iz Londona u Beč je stigla „Venera pred ogledalom“, jedna od najčuvenijih slika nagog ženskog tela u istoriji slikarstva i jedini ženski akt koji je Velaskez naslikao. Ne zaboravimo da je živeo u vreme jakog uticaja Katoličke crkve u Španiji, ali je na svu sreću uspeo da izbegne inkviziciju. Bilo je to vreme u kome je slikarstvo moglo da se razvija pod pokroviteljstvom države ili Crkve.
Muriljo, još >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << jedan veliki španski slikar, priklonio se Crkvi. Kažu da je umro u siromaštvu, preteklo mu je tek za bednu sahranu. Velaskez je odabrao drugi put i uživao je sve blagodati ovog sveta. Mnogi su na izložbu došli ne bi li videli Velaskezovu sliku „Pratilje“ (šp. Las Meninas), a, nažalost, u Beč je stigla samo reprodukcija čiji se original čuva u madridskom muzeju Prado, koji ni za kakvu sumu osiguranja ne ispušta iz ruku ovo remek-delo evropskog baroka. S pravom, jer slika svojom kompozicijom i savršenom upotrebom svetla predstavlja „teologiju slikarstva“. Intrigira i inspiriše kroz vekove istoričare umetnosti, teoretičare i slikare. Nedavno mi je prijatelj Branko, vrsni poznavalac slikarstva, prepričao razgovor Dalija i Žana Koktoa o tome šta bi ko od njih dvojice spasao da se kojim slučajem zapali madridski Prado. „Ja bih spasao vatru“, rekao je Kokto. „A ja“, nastavio je Dali, „spasao bih vazduh i atmosferu koji izbijaju iz Velaskezove slike Las Meninas“. Valjda najbolju definiciju slike kroz upitanost dao je Teofil Gotje - „Da li je slika slika o slici ili je slika kraljevskog para?“. Što je duže gledate, sve ste zbunjeniji. Koga i šta je Velaskez naslikao? Da li je slika na platnu /koje mi ne vidimo /a ispred koje stoji umetnik, slika kraljevskog para čiji odraz vidimo u ogledalu u pozadini ili kraljevski par stoji u poziciji samog posmatrača? Čudesno! Izložene su i slike infanktinje Margarite u raznobojnim haljinicama, „Apolon u Vulkanovoj kovačnici“, „Filip Četvrti u smeđem odelu“... Odličnu postavku sa idealnim osvetljenjem, dvojezičnim kroki objašnjenjima na pločicama koje su postavljene na metalne držače ispred svake slike, prati bogat katalog. Posle odmora u muzejskom kafe-restoranu ne treba izaći pre nego što pogledate stalnu postavku KHM-a. Tu su: Ticijan, Karavađo, Tintoreto, Veroneze, Pusen, Luka Kranah, Hans Holbajn... Tu su i Brojgelovi - „Lovci u snegu“ i „Vavilonska kula“; Rubensovi - „Autoportret „i „Helena Furman“. I to nije sve. Prikupite snagu pa sutradan u novi obilazak. Mora se videti izložba Tuluz Lotreka u bečkom Kunstforumu, izložba sjajnog Anrija, slikara s dušom rođenog na jugu Francuske koji je pored ulja u Beču predstavljen crtežima, akvarelima i plakatima za Mulenruž. Beč obeležava 150. godišnjicu od njegovog rođenja. Ali tu su i izložbe Kloda Monea, Miroa i austrijskog slikara Arhulfa Rajnera povodom njegovog 85. rođendana. Ne, nije zatvoren Muzej moderne umetnosti (MUMOK). Tamo se raspravlja o moderni u sadašnjosti. U Beču se muzeji i galerije ne zatvaraju! Na kraju ostalo mi je snage i želje da odšetam do Državne opere. Na repertoaru je „Rigoleto“. Ali, neka to ostane za drugu posetu. Dovoljno mi je da sada na vratima vidim Verdija i Vagnera, možda će opet da diriguju? Upravo sam spazila njenog direktora Gustava Malera, a sa njim i Almu Maler, tu muzu četiri umetnosti koju su voleli Maler, Gropijus, Oskar Kokoška i Verfel.
