Izvor: Politika, 29.Apr.2014, 10:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
London plaši Škote i obrnuto
Vilijam Hejg preti da je članstvo nove države u EU na dugom štapu, dok Edinburg upozorava Brisel da će izgubiti energetsku sigurnost ukoliko se odreknu Škotske
London užurbano pokušava da dokaže kako će Škotima biti gotovo nemoguće da ponovo postanu članica Evropske unije ukoliko na septembarskom referendumu glasaju za otcepljenje. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Svestan da će pitanje članstva u EU biti jedna od odlučujućih tačaka za opredeljenje o nezavisnosti, škotski premijer Aleks Salmond čini sve da Briselu dokaže kako bi EU bez Škotske bila na velikom gubitku i da bi joj čak bila ugrožena energetska bezbednost i politika ribarenja.
London i Edinburg džentlmenski su se dogovorili oko referenduma o otcepljenju Škotske, ali kako se ovaj datum približava, sve više paradoksalnih argumenata izlazi na površinu. London tako insistira da bi nezavisna Škotska izgubila na svojoj političkoj i ekonomskoj snazi bez zajedničke države i da bi istovremeno bila ekskomunicirana iz EU, mada i sama Velika Britanija planira da se na referendumu 2017. izjasni hoće li da ostane ili da se samovoljno isključi iz evropske porodice.
Škotska poseduje 60 odsto naftnih rezervi u EU, i igra ključnu ulogu u razvoju zelenih tehnologija, ima jedno od najvećih nacionalnih područja za ribolov, sto šezdeset hiljada ljudi iz drugih zemalja EU trenutno živi i radi u Škotskoj... Sve ove podatke izneo je juče u Koledžu Evrope u Brižu Aleks Salmond u nadi da će pripremiti teren za izmenu regulativa u EU, kako bi novonastale nezavisne države mogle ekspresno da uđu u evropsko članstvo.
Brisel je pre tri meseca jasno stavio do znanja da će u slučaju otcepljenja novonastale države morati da prođu kroz ceo proces pristupanja kao da nikada nisu bile u članstvu u EU. Salmond pokušava da sa Briselom iza glavne scene pronađe zakonski okvir po kome bi Škotska glatko prešla u EU kao nezavisna država čim u martu 2016, godinu i po dana posle referenduma, ozvaniči svoj status. To isto radi i Artur Mas, predsednik katalonske vlade, koja je još u nepovoljnijoj situaciji, jer Madrid nije dao saglasnost za održavanje plebiscita u severoistočnoj pokrajini Španije.
Neformalna priprema terena u Briselu, za događaj koji će se tek odigrati, nije neuobičajena pojava. I pre nego što je izabran za predsednika Srbije, Tomislav Nikolić je često išao u Brisel kako bi tamošnje zvaničnike uputio u programsku orijentaciju naprednjaka.
London je međutim odgovorio Salmondu i pre nego što je škotski premijer stigao do evropskog koledža u Brižu. Britanski ministar spoljnih poslova Vilijam Hejg upitao je Salmonda u otvorenom pismu da li je škotski premijer „obezbedio podršku bilo koje od 28 EU članica” za plan da Škotska u slučaju nezavisnosti „ostane u članstvu EU”. To bi, kako komentarišu mediji, bilo moguće ako bi se primenio određeni član u postojećim propisima. On dozvoljava promene u važećim sporazumima ukoliko se sve članice EU s tim slože i ako te izmene ne „dovode do kontroverznih okolnosti”.
Uz opasku da „narod Škotske zaslužuje da unapred zna sve činjenice, pre nego što donese jednu od najznačajnijih političkih odluka u istoriji naše zajednice”, Hejg upozorava da je članstvo nezavisne Škotske u EU neizvesno i da je na dugom štapu.
Škotska će u slučaju da postane nezavisna izgubiti novac koji EU vraća Velikoj Britaniji, a kako navodi Hejg radi se o tri milijarde funti.
„Narod Škotske će tako biti doveden u situaciju da već garantovanu pregovaračku snagu jedne od najjačih članica EU (Velika Britanija) razmeni za nesigurnu dobru volju 28 zemalja, i to po mnogo većoj ceni.”
Salmond mu odgovara da torijevci nemaju prava da pridikuju Škotskoj, kad i sami pripremaju referendum o izlasku iz EU.
U međuvremenu se sužava razlika između onih koji su za nezavisnost i onih koji bi da ostanu zajedno sa Englezima. Zagovornici nezavisnosti, sa Aleksom Salmondom na čelu, najbolji su u finišu, kažu komentatori.
Negativna kampanja zastrašivanja Škota, koju sprovode zagovornici ostajanja u Velikoj Britaniji, nije do sada dala nikakve rezultate. Tas na stranu nezavisnosti mogao bi da prevagne ukoliko iz Brisela stigne neki novi i jasniji signal. Ako se to ne dogodi, vlada Škotske ima rezervnu varijantu. Postaće deo Skandinavije, kako najavljuju čelnici iz Edinburga. Niko od zvaničnika Nordijskog saveta, tela sa sedištem u Kopenhagenu, koje reguliše bliske veze između ovih zemalja, nije se još izjasnio da li prihvata novu članicu.
Zorana Šuvaković
objavljeno: 29.04.2014.
