Izvor: B92, 28.Apr.2014, 15:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Josipović: Energetski sigurnija EU
Zagreb -- Hrvatski predsednik Ivo Josipović pokrenuo je inicijativu na nivou EU za veću energetsku samostalnost i sigurnost članica EU iz srednje i istočne Evrope.
"Kriza u Ukrajini naglašava ranjivost istočnih članica EU vezano za prekide energetog snabdevanja i povećanje cene što šteti konkurentnosti i energetskoj sigurnosti u celoj regiji. Nova energetska politika treba da se posveti interesima svojih >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << istočnih članica ako želi da postigne svoje sveukupne ciljeve", istakao je on u autorskom tekstu u "Fajnenšl tajmsu".
Kako dalje navodi, sa svojim novim setom ciljeva, EU ostaje globalni lider na području čiste energije i borbe protiv klimatskih promena. Novi predlog za 2030. smanjenje je emisija ugljičnog dioksida za 40 odsto u poređenu sa nivoom iz 1990, što se nadovezuje na već gotovo postignut cilj smanjenja emisija za 20 odsto pre 2020. EU je jedina regija u svetu koja je na dobrom putu da zaustavi rast globalnih temperatura više od dva stepena Celzijusa u ovom veku.
Međutim, naglašava Josipović, ekonomski izazovi stoje na putu sprovođenja energetske politike EU na nacionalnom nivou budući da je ugroženo gotovo 30 miliona radnih mesta u teškoj industriji koja je osetljiva na povećanje cena energenata.
Energetska sigurnost takođe izaziva zabrinutost među mnogim članicama EU koje jako zavise o uvozu energenata. EU nastavlja da se oslanja na relativno malo isporučitelja - gotovo tri četvrtine prirodnog gasa EU uvozi iz Rusije, Norveške i Alžira dok više od 60 odsto sirove nafte dolazi iz Rusije, Norveške i Libije. Kriza u Libiji pre dve godine i u Ukrajini ove godine naglašavaju važnost diversifikacije energetske snabdevenosti EU, naveo je Josipović.
“Rasprava između onih koji smatraju da EU treba da učini više kako bi podržala ulaganja u obnovljivu energiju i onih koji smatraju da postojeće subvencije već štete konkurentnosti nekoliko industrija gube iz vida ključnu tačku. Umesto subvencija za obnovljivu energiju, koja ima ograničeni uticaj na formaciju cena, glavni odlučujući faktor za visoke cene energije u Evropi i dalje je visoka cena uvoznih energenata. Stoga se tu ne radi o biranju između napredne klimatske politike i radnih mesta“, objasnio je hrvatski predsedsednik.
Dodao je da bi svaka članica EU trebalo agresivnije da razvija svoju domaću energetsku proizvodnju koja može da zameni skupe uvoze uz poštovanje politike EU o obnovljivim izvorima energije.
“Ako Brisel želi uspešnu klimatsku politiku, onda treba snažno da podrži domaću energetsku proizvodnju zemalja članica EU. Evropske zemlje treba više da investiraju u infrastrukturu i poboljšaju tržišni okvir za domaću proizvodnju. Mnoge industrije u zemljama kao što su na primer Hrvatska i Poljska, zavise od niskih cena energenata. Obe ove zemlje zavise o uvozu energenata izvan EU“, naveo je on.
Josipović podseća da obe pomenute zemlje imaju značajne gasne resurse - Poljska ima veliko rezerve gasa iz škriljca, a nedavno snimanje podmorja Jadrana ukazuje na to da Hrvatska ima znatne rezerve gasa i nafte za istraživanje.
“Međutim, čistoća Jadrana je dragocena za važan turistički sektor u Hrvatskoj koji mora biti zaštićen. Zbog toga se Hrvatska, dok nastavlja da razvija energetske rezerve, mora da se pobrine da da se to radi uz najviše ekološke standarde“, piše Josipović.
Što se tiče diversifikacije snabdevanja, kako navodi Josipović, to ne znači da sadašnji isporučitelji gasa, nafte i ugljena u EU, prvenstveno Rusija i Norveška, više neće biti važni energetski partneri Unije.
"Ono što će se promeniti je to da će zemlje članice EU-a imati više alternativa u interesu energetske sigurnosti."
Izazovom unapređenja konkurentnosti i energetske sigurnosti najbolje bi bilo pozabaviti se na način da se pojača energetska proizvodnja unutar EU, smatra hrvatski predsednik.
Samo ako se reše ta pitanja svih 28 članica će biti u potpunosti predano predloženoj klimatskoj politici.
"Kako bi ispunila svoje ciljeve kao globalni lider u klimatskoj politici, EU takođe mora osigurati energetsku sigurnost i konkurentnost svojih istočnoevropskih članica. Za Hrvatsku i mnoge druge zemlje EU sva tri cilja su jednako važna", zaključio je Josipović.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
