Izvor: Politika, 10.Okt.2010, 23:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ljosa bio u Beogradu
Mala dopuna biografije nobelovca: godine 1995. Mario Vargas Ljosa boravio u Beogradu na poziv Medija centra i organizacije „Član 19” iz Londona
Ovogodišnji dobitnik Nobelove nagrade za književnost i kod nas jedobio veliki publicitet. Zasluženo, jer Mario Vargas Ljosa nije samosjajni autor tridesetak romana, drama, eseja... I zbog aktivnosti mimoknjiževnosti, on je već decenijama miljenik medija širom sveta.
Nekako uporedo sa sve većom afirmacijom kao >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pisca, išlo je i sve većebavljenje politikom. Ali to nije bila prava linija – kao momak bio jeaktivni levičar, marksista, zatim je snažno podržavao Fidela Kastra, da bi osamdesetih godina prošlog veka stao uz konzervativce koji sumu nudili i premijersku fotelju. Deset godina kasnije bio je i(neuspešni) kandidat za predsednika Perua.
Nikada nije prekidao veze sa svojom zemljom iako je stalno putovao isebe smatrao građaninom sveta („što je umnogome obogatilo moju vizijusveta, kao i moje ideje o tome kako literatura treba da izgleda”).Namnogim svetski poznatim univerzitetima bio je gostujući profesor, a ušpanskom „Paisu” i dalje ima redovnu kolumnu.
Razumljivo je,dakle, da takvoj ličnosti, pa kada još dobije i Nobela,mediji posvete mnogopažnje. Ali zašto ovde niko – bar koliko samboraveći van Beograda zapazio – ne pominje da je pre petnaest godina nobelovac Mario Vargas Ljosa boravio u našem glavnom gradu?! Evo,zato,male dopune inače prilično opširnim njegovim biografijama objavljenim ovih dana.
Beogradski Medija centar je oduvek održavao veze i sarađivao sa mnogim sličnim svetskim vladinim i nevladinim organizacijama. Jedna od takvih bila je i „Član 19” (Article 19) iz Londona. To je specifična organizacija koja se bavi promocijom i odbranom slobode izražavanja i slobode medija širom sveta. „Član 19” uzeo je ime i ciljeve od člana 19 Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima,koja glasi: „Svako ima pravo na slobodu mišljenja i izražavanja, što obuhvata i pravo da ne bude uznemiravan zbog svog mišljenja, kao i pravo da traži, prima i širi informacije i ideje preko svih medija,bez obzira na granice”. Kada je 1994. godine ova organizacija objavila knjigu Marka Tompsona „Proizvodnja rata –mediji u Srbiji,Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini”,Medija centar je tražio i dobio pravo da knjigu objavi u Beogradu.
Dokumentovana, analitična ikritična knjiga davala je realnu (pretežno nepovoljnu) sliku o tome kako su mediji u bivšoj Jugoslaviji izveštavali o ratu. Prijateljima iz „Člana 19” predložili smo da napromociju knjige dovedu ineku svetski poznatu ličnost koja podržava njihov rad. I – zajedno sa autorom knjige i direktorkom „Člana 19”,došao je Mario Vargas Ljosa.
To možda ine bi bilo neuobičajeno da se nije radilo o Jugoslaviji1995.godine, zemlji kojom je vladao Slobodan Milošević.O tom vremenu,za neupućene, samo ovaj podatak – niko nije mogao, odnosno smeo da nam da prostoriju za promociju (tada još nisu postojali Centar za kulturnu dekontaminaciju, „Reks” i slični prostori). Zahvaljujući ličnom prijateljstvu (pomalo i hrabrosti), Branko Gligorić, upravo smenjeni direktor Doma omladine, ustupio je svoj kafić u foajeu Kulturnog centra.
Ne znam koliko je ljudi uspelo da uđe u mali,skučeni prostor na Trgu republike, znam samo da je bila neopisiva gužva, da smo se svi gadno preznojavali, ali i da smo bili zadovoljni i ponosni na knjigu i na goste. Ljosa je, naravno, bio glavna zvezda na promociji(govorila je,između ostalih i Zaga Golubović),na sastancima koje smo imali sa novinarima povodom knjige „Proizvodnja rata”, u Akademiji nauka, gde se peruanski književnik sreo sa kolegama iz „Pen kluba”, u „Reci”,gde smo svi zajedno proslavljali ovaj – za tadašnje (ne)prilike pogotovo – zaista nesvakidašnji događaj. Za celu „koloniju” nezavisnih medija i novinara, pogotovo za organizatore (Medija centar u saradnji sa Radiom B92),bio je to pravi praznik. I – podsticaj.
Sećanja na te junske dane 1995. osvežena su dodeljivanjem Nobelove nagrade Ljosi. Prelistao sam malo i knjigu Marka Tompsona „Proizvodnja rata – mediji u Srbiji,Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini” sa posvetom koju je napisao sadašnji nobelovac: „Veliko hvala za sve što činite za slobodu govora u vašoj zemlji”.
Hari Štajner
objavljeno: 11/10/2010
.jpg)
