Izvor: B92, 06.Okt.2010, 23:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Litl: "Srbija ima razloga za nadu"
Alan Litl, novinar BBC-ja
London -- U Londonu je u ponedeljak, 5. oktobra, na skroman način obeležena godišnjica pada Slobodana Miloševića.
Tokom diskusije u klubu novinara koji se zove Frontline, o srpskoj revoluciji i o tome koliko je Srbija odmakla za proteklih deset godina govorilo je četvoro britanskih novinara.
Svi oni su tokom >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ratova devedesetih godina izveštavali sa prostora bivše Jugoslavije.
Nakon što je prikazan insert iz BBC-jevog dokumentarca o padu Miloševića, počelo je evociranje novinarskih uspomena na te dane i vrlo brzo je diskusija skrenula ka ratu u bivšoj Jugoslaviji.
Na svo četvoro izveštača izuzetno jak utisak ostavilo je, kako kažu, odbijanje ogromne većine ljudi u Srbiji da tokom rata govore o onome što je Miloševićev režim počinio u drugim delovima bivše Jugoslavije.
Malo se znalo o Bosni
Evo kako to je to objasnio BBC-jev novinar Alan Litl:
"Svaki put kada sam tokom rata u Bosni boravio u Srbiji bio sam iznenadjen koliko malo se znalo o ratu u Bosni. Opsada Sarajeva je bila na naslovnim stranama širom sveta - osim u Srbiji i u srpskim delovima Bosne! I kada je pre 10 godina Milošević pao, u Srbiji sam video da su ljudi strašno ljuti na njega, čak i oni koji su ga u prošlosti podržavali. Ali bili su ljuti zbog onoga što je Milošević uradio njima - zato što je pokušao da pokrade izbore, uništio ekonomiju i izazvao sankcije, što je bilo nestašica struje, što nisu mogli da putuju, što je uništio srednju klasu... Niko nije bio ljut na njega zbog rata u Bosni. I kada sam ljude pitao o tome, gledali su me čudno, pitajući - kakve to veze ima? Kada bih rekao da je Milošević igrao ključnu ulogu u ratu u Bosni, dok nije izgubio kontrolu, reagovali bi ljutito, pitali su me kako se usudjujem da optužujem Srbiju. Nisam to mogao da razumem. Ali mislim da to pokazuje u koliku je izolaciju Milošević odveo Srbiju", kaže Litl.
"Ceo svet je bio protiv njih"
Pijaca u Sarajevu danas
Na pitanje da li je to možda zato što su svesno ili podsvesno ljudi u Srbiji osećali da su već bili kažnjeni za Miloševićeve postupke, Alan Litl odgovara:
"Srbi su se osećali kažnjeno. Osećali su da je ceo svet protiv njih. I hteli su da govore o onome što su drugi učinili njima, ali nisu hteli da govore o onome što je činjeno u njihovo ime - ne od strane ljudi u Srbiji, ne od strane srpskog naroda, ali u njegovo ime. Tu je prosto vladalo nekakvo pomračenje, negiranje onoga što se desilo. I mislim da je važno da se to kaže, jer tragovi toga postoje i danas."
Alan Litl, međutim, misli da se sve to umnogome promenilo u 10 godina od pada Miloševića, a taj utisak deli i drugi učesnik diskusije - Stiven Krošou, koji je devedesetih kao novinar izveštavao iz bivše Jugoslavije, a danas radi za organizaciju za ljudska prava Amnesti internešnal.
Specijalni sud je veoma važan
Posebno je, kaže on, važno što je u Srbiji u međuvremenu osnovan Specijalni sud za ratne zločine, ali dodaje da bi o prošlosti trebalo govoriti još otvorenije:
"Mislim da ponekad ljudi strahuju da će, ako se suoče sa prošlošću, time nekako učiniti da Srbija izgleda loše u očima drugih. Mislim da je istina potpuno suprotna, i da je što se više suočimo sa onim što su naše zemlje činile u prošlosti to bolje za nas, jer time gradimo zdravije društvo. Isto to mogu da kažem i za Hrvatsku - da se nije u dovoljnoj meri suočila sa zločinima koji su u ime Hrvata počinjeni i nad Srbima i nad Muslimanima. Mislim da nema mnogo smisla da Srbi upiru prstom u Hrvate, a Hrvati u Srbe. Time samo svaka strana govori istinu o onoj drugoj, ali se ne suočava sa istinom o sebi - a ja čvrsto verujem da je suočavanje sa istinom o sebi ključno za stabilnost."
Tokom diskusija u londonskom novinarskom klubu Frontline citirani su i pesimistički naslovi iz srpske štampe na godišnjicu revolucije.
U njima se uglavnom konstatuje da je Srbija za deceniju od 5. oktobra malo toga postigla.
Puno razloga za nadu
Demonstracije u Beogradu, 5. oktobar 2000.
BBC-jev novinar Alan Litl međutim ne deli taj utisak, već kaže da Srbija u proteklih 10 godina jeste stagnirala otprilike polovinu vremena, i to nakon ubistva Zorana Djindjića, ali da ima puno razloga za nadu:
"Izbori 2008. godine su bili ključni - održani su u vreme nakon proglašenja nezavisnosti Kosova, i Srbija je bila pred izborom koji joj je tako otvoreno i prikazan: ili će krenuti ka Evropi, ili u izolaciju i nacionalizam. Tesnom većinom je izabrala evropsku budućnost, i sprovodi reforme koje su za to potrebne. Mislim da Srbija ide u dobrom pravcu, uprkos pitanju Kosova, i to je donekle iznenađujuće. Čini mi se da će problem Kosova biti rešen na način sličan onome koji je primenjen kada su Irska i Britanija pre 40 godina istovremeno ušle u EU. U tom trenutku u Ustavu Republike Irske i dalje je pisalo da je britanski suverenitet nad Severnom Irskom nelegitiman, ali su se dve vlade složile da to ostave po strani i da se okrenu budućnosti", kaže na kraju razgovora za BBC na srpskom Alan Litl.
