Izvor: Politika, 15.Jul.2012, 23:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Krov na Vimbldonu i drugi vicevi
Ijan Hizlop, glavni urednik satiričnog magazina „Privatni detektiv”, i Džeremi Paksman, glavni voditelj TV dnevnika, najoštriji su kritičari ovdašnjih naravi
London – Verovatno ste primetili da centralni teren na Vimbldonu ima novi, pokretni krov. Vrlo verovatno vam, takođe, nije promaklo da su oba finala na tek završenom turniru bila prekinuta na duže vreme zbog kiše i pored ovog „čuda tehnike”, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koje je koštalo milion i po evra. Ovog leta, s najviše padavina otkako se vode rekordi u Velikoj Britaniji, u pojedinim delovima zemlje je tek protekle nedelje ukinuta zabrana korišćenja creva za zalivanje bašte. S druge strane, na ovim relativno bogatim ostrvima, čija se celokupna teritorija nalazi daleko iznad 45. paralele, svake se zime dogodi da padne prvi sneg i parališe čitavu zemlju jer nije nabavljeno dovoljno industrijske soli za posipanje puteva. Ili, uzmimo primer britanske auto-industrije, koja je, dok je postojala, uvek imala velike planove za globalnu ekspanziju, ali je, za razliku od Japana, osećala organski otpor prema volanima na levoj strani. A da ne govorimo o britanskoj vladi koja stalno smišlja nove načine da kinji imigrante, koji su im, ispostavilo se, preko potrebni da bi obavljali najteže i najgore plaćene poslove. Nedavni predlog ministarke unutrašnjih poslova, Tereze Mej – svaki od „aplikanata za azil” treba, između ostalog, da nauči napamet i britansku himnu, ne bi li dobio dozvolu za rad i boravak.
Konačno, Srbija, Irak i Avganistan su na svojoj koži osetili kako Toni Bler, mlađani levičar i „borac za ljudska prava”, prerasta u religioznog zilota i militaristu i uzima vodeću ulogu u bilo kakvim sankcijama, bombardovanjima i ostalim imperijalističkim i neokolonijalističkim avanturama u kojima su glavne žrtve uvek civili. Ovi, a i mnogi drugi, apsurdi, nelogičnosti i paradoksi iz lokalnog miljea često dovode posmatrače, koji su došli iz drugih podneblja, do pitanja: Ima li ovde nekoga ko to vidi na način na koji mi to vidimo?
Na naše veliko zadovoljstvo zaključili smo da ima, i to bar dvojica. Vide i te kako, i ne daju da se zaboravi. Jedan se zove Ijan Hizlop i glavni je urednik satiričnog magazina „Privatni detektiv” (Private Eye), a drugi je Džeremi Paksman, glavni voditelj TV dnevnika, „Newsnight”, koji se emituje svakog radnog dana u dvadeset i dva i trideset na Drugom programu Bi-Bi-Sija.
Da počnemo od ovog drugog. Paksman je nepokolebljiv, ponekad i preko granica pristojnosti, u svojoj nameri da od političara koje intervjuiše dobije precizne odgovore na svoja pitanja. Čuven je, i na Jutjubu i danas vrlo popularan, njegov intervju iz 1997. s Majklom Hauardom, tadašnjim vođom konzervativaca, u kome mu Paksman trinaest puta zaredom postavlja isto pitanje na koje Hauard pokušava da izbegne odgovor. Tonija Blera je, na primer, pitao da li ima istine u tvrdnji da je on pudlica Džordža Buša, a malo kasnije je uporno insistirao na odgovoru da li se Bler i Buš na svojim susretima zajedno mole bogu. Popularnu američku TV voditeljku En Koulter, radikalnog desničara i zastupnika mnogih, čak i najbizarnijih, hrišćansko-evangelističkih teorija, dočekao je sledećim rečima: „Od vašeg sam izdavača dobio prvo poglavlje vaše nove knjige. Pročitao sam ga i pitam vas da li je ostatak knjige barem malo bolji od ovoga.” Svojevremeno, kada ga je urednik terao da na kraju programa pročita i vremensku prognozu, trudio se da to svede na jednu rečenicu: „Negde će da pada, negde neće, šta da vam kažem”. Ili: „April je, Engleska je, ponesite kišobran”. Kad već pričamo o krovu na Vimbldonu...
.................................................
Ceo tekst pročitajte u štampanom izdanju od 16. jula. Ako ste zainteresovani da se pretplatite na elektronsko izdanje cele „Politike“ kliknite OVDE.
Miodrag Ćertić
objavljeno: 16.07.2012
