Izvor: Politika, 22.Jul.2012, 23:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko će naslediti Li Ninga
Bukmejkeri ne mogu da se odluče između atletičara Dejlija Topmsona i veslača Stivena Redgrejva, tabloidi preporučuju Dejvida Bekama, ali ime poslednjeg nosioca olimpijskog plamena još je tajna
U predvečerje svečanog otvaranja Igara 30. olimpijade u Londonu oživela su nagađanja ko će na novom olimpijskom stadionu u istočnom Londonu upaliti olimpijski plamen i naslediti legendarnog kineskog gimnastičara Li >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Ninga, koji je s bakljom u ruci „trčao” obodom „Ptičijeg gnezda” u Pekingu.
Dakako, još ima nepoznanica vezanih za predstavu koju za 27. jul priprema režiser Deni Bojl, jer ne zna se ni ko će položiti zakletve – učesničku i sudijsku – ali centralno pitanje već šezdeset godina, od Igara u Helsinkiju 1952. je: ko će biti poslednji nosilac olimpijskog plamena.
Dobro je poznato da je paljenje plamena u Olimpiji i štafetno nošenje do olimpijskog stadiona plod nemačke propagandne mašinerije za Igre 1936. godine u Berlinu: MOK je prihvatio ideju profesora Karla Dima i prva olimpijska baklja nošena je kroz sedam zemalja, uključujući i Jugoslaviju (kretala se teritorijom Srbije), punih 3.422 kilometra. Na svakom novom kilometru baklju je čekao svež nosilac, a poslednji je bio nemački atletičar Fric Šilgen i to je unapred bilo poznato i dobro uvežbano.
Šilgen nije bio odabran zbog vrhunskih rezultata, već zbog izgleda, kao pravi primer arijevske rase, a zanimljivo je da je sličan kriterijum važio i za izbor sportiste koji je trebalo da upali olimpijski plamen na narednim igrama, iako su one održane u Londonu 1948. Naravno, nije se tražio arijevac, već visok i zgodan momak koji liči na grčke bogove, ali sticajem okolnosti odabran je Džon Mark, koji nije bio učesnik Igara, već predsednik atletskog kluba Univerziteta Kembridž – visok, zgodan i plavokos. Naizgled pravi arijevac.
Još tada javnost je imala svog protiv kandidata u atletičaru Donu Finliju, osvajaču olimpijskih medalja u Los Anđelesu 1932. i u Berlinu 1936. i pilotu lovcu koji se istakao u odbrani neba nad Velikom Britanijom u Drugom svetskom ratu...
Već na narednim igrama ime poslednjeg nosioca, ili bolje reći poslednjih nosilaca, krila su se do poslednjeg trenutka, ne da bi se ućutkala javnost, već da bi se sprečila intervencija MOK. Domaćin je bio Helsinki, a Finci su pripremili taj čin posvetili rehabilitaciji svog najboljeg atletičara, ispostavilo se – svih vremena.
Pavo Nurmi, osvajač devet zlatnih olimpijskih medalja i tri srebrne u atletici, 1932. godineisključenje sa IgarauLosAnđelesuzbog navodnog kršenjaolimpijskih amaterskih principa i njegova rehabilitacija je obavljena pošto niko iz MOK nije reagovao kada je on trčao na Olimpijski plamen i upalio prvi od dva gorionika : Drugi je upalio Hanes Kolemainen, takođe atletičar „u penziji” i osvajač četiri zlatne i jedne srebrne...
Od tada, ponovimo, pitanje ko će upaliti olimpijski plamen postavlja se gotovo jednako koliko i pitanje ko će bit junak Igara, a to pitanje ovog puta najaktuelnije je u Velikoj Britaniji.
Ko će 27. jula predstavljati pred očima celog sveta predstavljati Veliku Britaniju, njen olimpijski i sportski pokret, njihove vrline i vrednosti? Ko to može najbolje da učini?
Naravno, to ne mora da bude jedna osoba – tri puta bile su dve, a Seul 1988. drži rekord sa troje atletičara (dvoje mladih atletičara i njihova profesorka i učesnica olimpijske maratonske trke) kojima je pripala ta čast...
Javne debate ko je savršen za tu dužnost vode se ovih dana u svim britanskim medijima. Oni, pomalo tabloidni, navijaju za fudbalera Dejvida Bekama, i taj izbor prilično podseća na onaj iz 1948. jer Bekam nikada nije bio učesnik olimpijskih igara, a selektor britanske reprezentacije Stjuart Pirs nije ga pozvao ni na ove igre iako se svesrdno preporučivao.
Oni malo konzervativniji preporučuju ser Rodžera Banistera, čoveka koji je prvi pretrčao milju za manje od četiri minuta, ali koji nije osvojio ni jednu olimpijsku medalju (1952. četvrti na 1.500 m). Uzgred, Banister je među našim ljubiteljima atletike poznat po porazu koji mu je u Beogradu naneo Andrija Otenhajmer...
Zbog toga mnogo više pristalica imaju pobornici ideje da predstavnik domaćina igara u kojeg će biti uperene oči celog sveta bude Keli Holms pobednica na 800 i 1.500 metara na Olimpijskim igrama u Atini 2004. godine. Njoj bukmejkeri daju ulogu drugog favorita i treće mesto u trci za ovu počast, pošto su na prvom dvojica sjajnih olimpijaca – desetbojac Dejli Tompson i veslač Stiven Redgrjev. Ime, jednako pominjano kao i njihovo je – Sabastijan Kou, ali ser Kou, kao šef Organizacionog komiteta Olimpijskih igara u Londonu (LOCOG), nema pravo (moralno) da učestvuje u ovoj trci.
Tompson, uz Amerikanca Boba Matijasa, važi za najboljeg desetobojca svih vremena sa dve zlatne olimpijske medalje (1980. i 1984), četiri fantastična svetska rekorda, tri titule na Igrama Komonvelta, titulom prvaka Evrope...
Regdgrejv je jedini olimpijac na svetu koji je osvojio zlatne medalje na pet uzastopnih igara (1984-2000), tri u dvojcu i dve u četvercu bez kormilara, a u istim čamcima bio je devet puta svetski prvak...
I jedan i drugi zaslužili su ovu počast i ako Britanski olimpijski komitet i LOCOG odluče da je poklone nekom od njih dvojice neće pogrešiti, a da li će to biti još jedan atletičar na listi koja je počela da se ispisuje 1936. ili prvi veslač saznaće se 27. jula uveče.
------------------------------------------------------------
Najbrži upalio plamen
Uoči Igara u Rimu 1960. Olimpijski komitet Italije je odlučio da poslednjeg nosioca olimpijskog plamena izabere na neobičan način. Odlučeno je da se održi juniorska kros trka i da pobedniku pripadne ta čast – tako je i bilo, a pobedio je mladi Đankarlo Peris, koji je – gle slučajnosti – imao grčko poreklo. To je Perisu bilo i jedino učešće na Olimpijskim igrama, jer kao takmičar nije uspeo da se izbori za to.
Prva žena
Meksikanka Norma Enriketa Bazilio de Sotelo bila je prva žena koja je upalila olimpijski plamen. Nju domaćini Igara u Meksiku 1968. nisu odabrali zbog sportskog renomea, već zbog indijanskog porekla. Norma Bazilio startovala je na tim igrama u tri discipline (400 m, 80 m prepone i 4 h 100 m) i sva tri puta završila takmičenje u kvalifikacijama.
Poreklo, ali i vrhunski rezultati bili su razlog za izbor Keti Friman u Sidneju 2000. Pripadnica prastanovnika „petog kontinenta” pred svojom publikom u finalu na 400 m pozlatila je srebro iz Atlante 1996.
Prvi paraolimpijac
Jedini paraolimpijac kojem je povereno paljenje olimpijskog plamena na olimpijskim igrama bio je Španac Antonio Reboljo. Na igrama u Barseloni 1992. on je trebalo da plamenom strelom zapali olimpijsku vatru na stadionu Monžuik. Osvajaču dve srebrne i jedne bronzane medalje u streličarstvu na paraolimpijskim igrama ruka nije zadrhtala.
Dete iz „Hirošime”
Mladi atletičar, još daleko od „olimpijske norme”, Jošinori Sakai odabran je da upali olimpijski plamen na Igrama u Tokiju 1964. godine, jer je rođen istog dana (6. avgust 1945) kad je bačena atomska bomba na Hirošimu. Uobičajeno je da se kaže da je rođen u Hirošimi, ali tačno je da je rođen u gradiću Mijoši u prefekturi Hirošima. Sakai nikada kao takmičar nije učestvovao na Igrama, iako je na Azijskim igrama 1966. osvojio srebro na 400 i zlato u štafeti 4 h 400 m. Međutim kao novinar Fudži televizije bio je izveštač sa olimpijskih igara.
----------------------------------------------------------------------
Oni su palili olimpijski plamen
1936.
Berlin
Fric Šilgen
atletika
1948.
London
Džon Mark
atletika
1952.
Helsinki
Pavo Nurmi
atletika
Hanes Kolemainen
atletika
1956.
Melburn
Ron Klark
atletika
Hans Vikne
konjički sport
1960.
Rim
Đankarlo Peris
atletika
1964.
Tokio
Jošinori Sakai
atletika
1968.
Meksiko Siti
Enriketa Bazilio
atletika
1972.
Minhen
Ginter Can
atletika
1976.
Montreal
Stefan Prefonten
atletika
Sandra Henderson
atletika
1980.
Moskva
Sergej Belov
košarka
1984.
Los Anđeles
Rafer Džonson
atletika
1988.
Seul
Čung Sang Man
atletika
Son mi Čung
atletika
Kim Von Tak
atletika
1992.
Barselona
Antonio Reboljo
streličarstvo
1996.
Atlanta
Mohamed Ali
boks
2000.
Sidnej
Keti Friman
atletika
2004.
Atina
Nikolaos Kaklamanakis
jedrenje
2008.
Peking
Li Ning
gimnastika
Raspisani izbori za zastavnika
Većina nacionalnih olimpijskih komiteta odabrala je sportiste koji će na svečanom otvaranju nositi državnu zastavu. Domaćini Igara to će učiniti danas na najdemokratskiji način – glasanjem. Ukupno 542 olimpijca Velike Britanije, koji će učestvovati na Igrama u Londonu danas će glasanjem odrediti svog zastavnika.
Ž. B.
objavljeno: 23.07.2012.
Pogledaj vesti o: Olimpijske igre
