Izvor: NoviMagazin.rs, 14.Okt.2016, 14:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ker-Lindzi: Složena situacija oko referenduma u Škotskoj
Istraživač Londonske škole ekonomije Džejms Ker-Lindzi ocenio je danas da je situacija u Škotskoj, gde je najavljen novi referendum o nezavisnosti od Velike Britanije, veoma sožena zato što se ne može pretpostaviti ni kako će se izjasniti glasači, ni da li će London odobriti novi referendum, niti da li bi Škotska ako ne bi dobila zeleno svetlo Londona, mogla da ostane u >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << EU.
Ker-Lindzi je u razgovorima sa novinarima u Beogradu rekao da nije izvesno da će se većina u Škotskoj izjasniti za nezavisnost od Britanije kako bi mogli da ostanu u EU, iako se većina od 62 odsto na referendumu o Bregzitu izjasnila za ostanak u Uniji.
Premijerka Škotske Nikola Sterdžon (Nicola Sturgeon) najavila je juče da će sledeće nedelje biti predat predlog zakona kojim će biti postavljen temelj za održavanje novog referenduma o nezavisnosti. Škotski glasači su na referendumu o nezavisnosti 2014. godine, sa 55,3 odsto glasova odlučili da Škotska ostane deo Ujedinjenog Kraljevstva, međutim odluka Britanaca na referendumu 23. juna godine da napuste Evropsku uniju ponovo je otvorila ovo pitanje.
Postavlja se pitanje da li bi veći šok bio istupanje iz EU u okviru Britanije, ili istupanje iz Velike Britanije uz ostanak u EU, naveo je profesor ugledne Londonske škole ekonomije, dodajući da se situacija dodatno komplikuje i zbog pada cena nafte, što utiče na prihode Škotske i otvara pitanje o održivosti škotske privrede u slučaju proglašenja samostalnosti.
"Moje mišljenje je rezultat referenduma biti veoma tesan. Biće zanimljiva debata u Škotskoj", rekao je on.
Po njegovim rečima, razumno je da se referendum ogranizuje brzo, jer bi tako u slučaju da se glasači odluče za izdvajanje iz Velike Britanije uslovi tog istupanja i ostanka u EU bili utvrđeni za vreme britanskih pregovora o Bregzitu.
Ukoliko bi se to radilo nakon istupanja iz EU u okviru Velike Britanije, procesi bi bilo složeniji.
Ker-Lindzi je ukazao da postoji opasnost i da London ne odobri novi referendum, pa postoji opasnost da Škotska krene dalje sa procesom bez saglasnosti Velike Britanije, kao što se čini u Kataloniji uz protivljenje Madrida.
Onda možemo imati jednoglasno proglašenje, naveo je on, dodajući da bi se time dovela u pitanje i mogućnost da Škotska ostane u EU.
"Mislim da bi Španija sprečila ulazak Škotske u EU ukoliko bi samostalnost bila proglašena bez odobrenja Londona", rekao je.
U Manifestu vladajuće Škotske nacionalne partije (SNP) iz 2015. navodi se da se drugi referendum može održati u slučaju osetnih i konkretnih promena okolnosti.
Govoreći uopšteno o Bregzitu, Ker-Lindzi je ocenio da je to "pitanje engleskog nacionalizma", ne samo zbog toga što je podrška istupanju preovladala uglavnom u Engleskoj, već i zbog toga što konkretnih i pravih argumenata za istupanje nije ni bilo, već su se svodili na migracije i netrpeljivost prema institucijama.
Naveo je da su glavni argument pobornika istupanja bile migracije, ali da se nije otvoreno govorilo da, iako u tu zemlju dolazi više imigranata iz zemalja van EU nego iz EU, na šta Bregzit neće uticati.
Rekao je da su imigranti iz članica EU uglavnom dobro integrisani jer su obrazovani, kao i da se prećutkuje da oni često rade poslove koje Britanci ne žele, i da daju ogroman doprinos britanskoj ekonomiji i društvu.
Ocenio je i da bi Velika Britanija doživela kolaps kada bi iz nje otišli svi koji su u prethodnih 10-ak godina došli iz drugih zemalja EU.
Naveo je da postoji podela između vlade, u kojoj mnogi guraju takozvani tvrdi Bregzit, odnosno uz odvajanje od Evropskog suda pravde i propisa, što znači i od jedinstvenog tržišta, dok u stanovništvu ima onih koji su glasali za istupanje, ali bi sada glasali za ostanak u EU jer su shvatili da su argumenti koji su im predstavljani neosnovani.
Ker-Lindzi je rekao da se ostalim članicama EU ne isplati da Britaniji odobre povoljne uslove istupanja, jer bi time mogli da podstaknu druge zemlje da isto postupe, uzevši od Unije uzmu šta im odgovara, bez obaveza članstva, i da bi to čak mogao da bude model za zemlje koje pristupaju, pa bi tako Srbija u teoriji mogla da traži pristup jedinstvenom tržištu, ali da zadrži veću fleksibilnost u pogledu spoljne politike, na primer odnosa sa Rusijom.
Međutim, EU ima veliku moć u pregovorima, jer ukoliko se dogovor ne postigne u roku od dve godine Velika Britanija ostaje u poziciji da sama pregovara o trgovinskim odnosima i sa EU i sa drugim tržištima, zbog čega trpi privreda.
Kao jedan od mogućih zahteva naveo je da bi Španija mogla kao uslov za dogovor traži podeljeni suverenitet nad Gibraltarom.
Prema oceni Ker-Lindzija, problem je u tome što ljudi ne razumeju način funkcionisanja EU, pa im tako nije jasno ni zašto su potrebni Evropski sud pravde i jasni propisi o robi koja se prodaje, a koji su garant sigurne trgovine na jedinstvenom tržištu, pa su upravo propisi i Evropski sud bili glavni argumenti protivnika EU.
Razgovor su organizovali portal Juropian Vestern Balkans i Fridrih Ebert fondacija.
