Izvor: RTS, 23.Sep.2011, 16:24 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dijalogom do rešenja na Kosovu
Najbolji put za rešavanje problema na Kosovu je dijalog, poručio nemački ambasador u Beogradu Volfram Mas. Srbija sa profesionalnom vojskom želi saradnju sa evropskim armijama kroz civilne misije, rekla državni sekretar Ministarstva odbrane Tanja Miščević.
Problemi u odnosima Beograda i Prištine moraju se rešavati putem dijaloga i u tome se treba okrenuti budućnosti, a ne prošlosti, rekao je nemački ambasador u Srbiji Volfram Mas.
Mas je to rekao na predstavljanju >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << novog broja časopisa "Izazovi evropske integracije", na pitanje kakav je stav Berlina i Londona o predlogu Beograda za rešavnaje krize na severu Kosova, s obzirom da odgovor iz EU još ne stiže.
"Naš stav jeste i biće da se problemi moraju rešavati u okviru dijaloga i to je naglasila i kancelarka kada je bila ovde. Ona se snažno zalagala da se nastavi dijalog i da bude uspešan i to je ono u šta verujemo sada. Jasno je da se, kada je reč o pitanjima koja treba rešavati, treba okrenuti budućnosti i ne treba pokušavati da se oživi prošlost", rekao je Mas.
Povodom razgovora predsednika Srbije Borisa Tadića i visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednosti Ketrin Eštona, u UN u Njujorku, o predlogu Beograda, Mas je rekao da ne čudi ocena da je razgovor bio težak jer je reč o teškim pitanjima.
Sličan stav iskazao je i ambasador Velike Britanije u Srbiji Majkl Devenport naglasivši da je pozitivno što su se Tadić i Eštonova sastali.
Deveport je dodao da je to bila prilika da se razgovora o nizu pitanja u odnosima Srbije i EU.
Britanski ambasador rekao da veruje da će susreti predsednika Srbije sa celnicima NATO i američkom državnom sekretarkom Hilari Klinton "biti jednako važni za osiguranje pozitivnog razvoja koji mora uključivati posvećenost dijalogu".
Na pitanje da li odnosi Srbije i EU ulaze u period stagnacije, osim na planu bezbednosti, s obzirom na neslaganja oko Kosova i pad podrške gradjana integraciji u EU, Devenport je rekao da u Londonu nikada nije bila jača podrška težnjama Srbije da se integriše u EU.
"Posvećenost putu Srbije ka EU nikada nije bila jača u Londonu i mislim da i ostali glavni gradovi EU dele opredeljenje za proširenje EU na sve zemlje Zapadnog Balkana", rekao je Devenport.
Britanski ambasador je rekao da je na početku godine status kandidata bio samo težnja, a da sada postoje realni izgledi za to. On je dodao da sve zemlje koje žele da napreduju na putu ka EU moraju ispuniti kriterijume iz Kopenhagena.
Državni sekretar Ministarstva odbrane Tanja Miščević naglasila je da integracija na bezbednosnom planu nije zamena za opšti tok integracija u EU.
"Neću prejudicirati kakvo će biti mišljenje Evropske komisije mada mislim da ne može biti negativno, ako se ocenjuje ono što je do sada urađeno, posebno u prethodnih godinu dana", rekla je Miščević.
Bezbednost i partnerski odnosi
Prema njenim rečima, Srbija želi saradnju sa evropskim armijama kroz operacije civilnih misija, jer pružajući bezbednost na drugim krajevima sveta bezbednost garantujemo i nama.
"Drugi razlog saradnje je politički, odnosno dostizanje partnerskih odnosa sa vojskama članicama EU. Na taj način pokazujemo našu stratešku opredeljenost ka sveobuhvatnom suživotu u evropskoj porodici", rekla je Miščevići i naglasila da se nalazimo u izvršnoj, poslednjoj fazi uključenja Srbije u bezbednosno - odbrambene sisteme.
Prvi oficiri vojske Srbije naći će se, precizirala je Miščević, u prvoj polovini novembra na jednom od brodova francuskog kontingenta angažovanog za civilnu misiju u Somaliji.
Pomoćnik šefa diplomatije Zoran Vujić rekao je da kroz učešće u civilnim misijama Srbija doprinosi bezbednosti na evropskom nivou.
Predsednik Beogradskog fonda za političku izuzetnost Sonja Liht tvrdi da je Srbija u opštoj, globalnoj brizi o bezbednosti prepoznata kao ozbiljan partner.
"Time ojačavamo našu bezbednosnu i odbrambenu politiku, stvarajući novi svest da mi jesmo deo tog međunarodnog prostora", rekla je Liht, podsetivši da smo među tridesetak zemalja u svetu koje su sačinile plan učešća i žena u mirovnim misijama.
Glavni urednik "Izazova evropskih integracija" Nikola Jovanović podsetio je da se časopis bavi društvenim tokovima u oblasti prava i ekonomije, ali da su izazovi savremenog okruženja nametnuli temu 15. izdanja.
"Razumevanje ove problematike je neophodno sa ciljem ostvarenja savezništva sa međunarodnim partnerima", zaključio je Jovanović.
Zajednička spoljna i bezbednosna politika EU uspostavljena je Ugovorom iz Mastrihta 1993. godine, a institucionalni okvir dobila je Ugovorom iz Amsterdama 1999. godine, kao i imenovanjem Visokog komesara za spoljnu i bezbednosnu politiku.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
