Izvor: B92, 11.Feb.2014, 16:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li su čipovi ispod kože zaista tako loši?
Sa čipom ispod kože, možete učiniti mnogo toga – od otključavanja vrata, do paljenja automobila, kaže Frenk Švajn, koji i sam pokušava da dobije implant.
„Pre nekoliko godina, sedeo sam na ivici kreveta u malom stanu, udišući isparenja acetona i koristeći skalpel da odvojim ugao elektronske kartice za prevoz. Više od 10 miliona stanovnika Londona koriste te Oyster kartice za javni prevoz. Ja sam odlučio da isečem svoju“, piše Švajn za BBC.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
Pošto je ostavio karticu u acetonu sedam dana, plastični omotač je omekšao dovoljno da on razdvoji slojeve. Unutra je našao sićušni mikročip pričvršćen tankom bakarnom žicom.
Njegov cilj je bio da stavi čip ispod kože, tako da rukom otvara rampe na ulasku u metro.
Međutim, iako je dobio čip i bivšeg vojnog bolničara spremnog da obavi zahvat, nije uspeo da dođe do adekvatnog silikona kojim je potrebno prekriti čip, kako ga telo ne bi odbacilo.
Od tada, on je popularizovao ovu tehnologiju, tako što je čipove stavljao u ogrlice, prstenje, pa čak i voće i mnogi korisnici londonskog prevoza obraćali su se upravo njemu.
Ljudi koji su spremni da izmene svoje telo u smislu sjedinjavanja sa tehnologijom, zovu se „grajnderima“.
Jedan od najpopularnijih načina da se svrstate u tu grupu je da ugradite mikročip ispod kože, obično u mekani pregib između palca i kažiprsta.
Amal Grafsta, prema sopstvenom priznanju „tehnološki avanturista“ i osnivač biohakerske kompanije Dangerous Things u Sijetlu, ima dva mikročipa u svakoj šaci.
U desnoj je reč o čipu s kog je moguće uklanjati i ponovo upisivati male količine podataka.
On pritiskom ruke na telefon preuzima neki sadržaj, ili telefonu predaje neku informaciju iz njegovog tela.
U levoj šaci je jednostavan čip kojim može otvoriti ulazna vrata, ulogovati se na računar ili čak upaliti motor.
Ovog meseca je na Transhuman Visions konferenciji u San Francisku, napravio „stanicu za implantacije“ koja nudi polaznicima šansu da dobiju svoj čip po ceni od 50 dolara.
Koristeći veliku iglu koja se koristi za čipovanje ljubimaca, Grafsta je ubacivao ampulu veličine zrna pirinča u svakog volontera. Do kraja dana, napravio je 15 novih kiborga.
Za druge ljude, međutim, ideja ugradnje mikročipove izgleda kao pokušaj špijuniranja i totalitarističke kontrole.
„Svaki holivudski film ih je ubedio da implanti služe za praćenje ljudi“, kaže Grafstra.
„Ljudi ne razumeju da je to ista tehnologija kao ona u kartici u njihovom novčaniku. Kad neko koristi kreditnu karticu, praćeni su jer nekoliko drugih korporacija zna ko su oni, kada su nešto kupili, koliko troše i gde“.
Ako je to tačno, zašto bi onda iko želeo čip ispod kože?
Grafsra i njegove kolege kiborzi mogli bi da koriste čip u plastičnom novčaniku i nose ključeve kako bi otključali ulazna vrata.
„Ipak, ima nekih prednosti. Čip tako ne možete izgubiti, a krađa je nemoguća, osim ako lopov nije spreman da izvodi neku operaciju“, kaže on.
Na posletku, ugrađeni mikročipovi omogućavaju da vaše fizičko telo očita mašina.
Trenutno sve lozinke, magnetne trake, PIN brojevi sigurnosna pitanja i slično, predstavljaju beskrajni sistem identifikacije koji treba da povežu vaš digitalni i fizički identitet, a ako ih izgubite, ostajete bez pristupa bankovnom računu, teretani, prevoza do kuće i slično.
Ugrađen čip, s druge strane, mogao bi da služi kao univerzalni token za navigaciju kroz svet kojim upravljaju mašine.
