Izvor: Vostok.rs, 18.Okt.2011, 20:19   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Britanija i Rusija – po bukerovskom računu

18.10.2011. -

Izbor žirija britanske i ruske nagrade Buker – takva je osnovna godišnja intriga „književne jeseni". U Londonu se ova intriga razrešava već 18. oktobra, u Moskvi krajem novembra, ali u oba slučaja rad žirija se dešava u uslovima bliskim vanrednim.

Britanski književni krugovi, čini se, preživljavaju raskol. Ugledna nagrada Buker više ne poseduje neosporni autoritet: 14. oktobra za inat Bukeru utvrđena je alternativna Književna >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << nagrada. Kako izjavljuju njeni osnovači, između ostalog i dobitnici Bukera ranijih godina, naša nagrada predložiće čitaocima romane vrhunskog kvaliteta i vrhunskih ambicija. Pre je tu nišu, priznaju oni, zauzimala nagrada Buker, ali kako sledi iz izjave njene aktualne administraicije, ona je koncentrisana na pogađanje želja publike, i zanimljivost se od sada postavlja iznad umetničkih vrednosti.

Za nezavisnu književnu nagradu Ruski Buker poslednjih godina pojavili su se delimično isti problemi kao i za britansku: nezadovoljstvo izborom žirija, ipak, po drugim parametrima, konstatuje u intervjuu za Glas Rusije književni sekretar nagrade Ruski Buker Igor Šajtanov.

Ruskim Bukerom bili su vrlo nezadovoljni. Ruski Buker je odigrao pomalo nametnutu mu konzervativnu ulogu i neko je govorio: želeli bismo više novina, samo odakle da ih uzmemo, to je tradicionalna konzervativna nagrada... Ali odjednom Ruski Buker je rešio da postane navigator novine, i tada su se na njega osuli meci. Britanski Buker je imao pomalo druge programe. Britanci su uvežbavali politikorektnost, multikulturalsost, ali sada se pojavio osećaj, o čemu dosta govore britanski političari, počev od Dejvida Kamerona, da je njihov multikulturalni projekat, i ne samo u književnsoti, bio greška.

Ipak, glasine o smrti britanskog Bukera ispostavile su se veoma preterane. Ove godine sve je kao i obično: od 6 finalista bira se jedan, pri čemu među pretendentima ima i predstvnika ruske teme. To je Ej Di Miler, britanski novinar koji je radio u Moskvi i rešio da zabeleži iskustvo iz ruskgo života u romanu Visibaba (naravno, ne bez izmišljenog). O Ruskom Bukeru takođe se govorilo sa velikim nemirom: navodno, ove godine nagrada se neće uručivati po svojim uobičajenim pravilima, ona nema sponzora, od sada će se dodeljivati samo jednom u 10 godina i slično. Uzbuđenja su bila uzaludna: 2011. godine zaista se održava Ruski Buker decnije, mada, po rečima Igora Šajtanova, to ne znači promenu formata nagrade.

Podvođenje desetogodišnjih rezultata, to je, rekao bih, srećan pronalazak koji je postao rezultat iznuđene mere. Prošle godine se završio rok petogodišnjeg ugovora sa kompanijom Britiš Petroleum koja je sponzorisala nagradu i dok smo određivali novog sponzora, prošlo je vreme, tako da smo mogli da objavimo samo ovaj konkurs – Buker decenije. Ali u stvari ispostavilo se da je to vrlo uspešno rešenje. Jer, kako sam govorio, često, pri čemu kod svake nagrade, između ostalog kod Bukera, kod ljudi se pojavljuje nezadovljstvo zato što od dobrog spiska finalista nisu odabrali pravog dobitnika. I mi smo predložili: hajde da sakupimo sve članove žirija za proteklu deceniju – 50 ljudi, i neka oni ponovo glasaju i odaberu najbolja dela od 60 knjiga onih autora koji su u roku od deset godina prolazili u finale Ruskog Bukera.

Posle ove provere objektivnosti Ruski Buker će se vratiti u svoj prethodni oblik i ponovo će objaviti konkurs za najbolje delo godine. A kako će se složiti britanski Buker i Književna nagrada ne zna se za sada. Mada, po ubeđenju Igora Šajtanova, mnogo nagrada nije nedostatak, već prednost književnog procesa.

Izvor: Golos Rossii, © Kollaž: «Golos Rossii»

Nastavak na Vostok.rs...