Izvor: Politika, 06.Jul.2012, 23:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Britanci prizivaju „evrokalipsu”
Londonu ne smetaju prava i dobrobiti od trgovine sa kontinentalnom Evropom, već obaveze koje ima u finansiranju zajedničkih institucija EU
Za manje od nedelju dana, britanski premijer Dejvid Kameron tri puta je žestoko istupio protiv ideje evropskog zajedništva u sadašnjem obliku. Najpre u komentaru za nedeljno izdanje „Tajmsa” najavljujući referendum o budućim odnosima njegove zemlje sa EU, a potom minulog ponedeljka i srede u parlamentu, Kameron je za britanske >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << prilike neuobičajeno direktno i oštro kritikovao sadašnji položaj Ujedinjenog Kraljevstva unutar Evropske unije.
Istupi šefa vlade u Londonu izazvali su erupciju neraspoloženja prema EU širom Ujedinjenog Kraljevstva, a mediji su na osnovu starogrčke reči apokalipsa za predstojeću situaciju osmislili novu kovanicu – „evrokalipsa”.
„Britaniju povezuje sa ’ostatkom’ EU samo ekonomski interes”, izjavio je premijer pred poslanicima Donjeg doma Britanskog parlamenta, a potom je ukazao kako bi trebalo da izgledaju budući odnosi Britanije i „preostalih” 26 članica, odnosno 27, ako se uzme u obzir predstojeće pristupanje Hrvatske. „Saradnju sa kontinentalnom zajednicom ne bi trebalo ponovo izmisliti... Primeri Norveške i Švajcarske pokazuju kako se uspostavljaju ekonomski korektni odnosi sa šarolikom družinom kulturno neujednačene, ekonomski i fiskalno neusklađene zajednice.”
Pozivanje premijera Kamerona na primere evropskih integracija Norveške i Švajcarske, koji se temelje na bilateralnim ugovorima dve zemlje sa svakom članicom EU pojedinačno, ne predstavlja novinu u britanskoj politici. Inicijativa za redefinisanje odnosa sa Briselom potekla je od bivšeg ministra odbrane Lajama Foksa, u jesen minule godine. Njegovu izjavu u Donjem domu da „interesi Velike Britanije više nisu zastupljeni u politici EU” prihvatila je grupa od 120 konzervativnih poslanika parlamenta, a neposredno po završetku sednice osnovali su Lobi nove britanske budućnosti u Evropi.
Lobisti nove budućnosti neumorno ističu da je trgovinski razmena sa „ostatkom Evrope” negativna, da bi novu perspektivu trebalo tražiti, i ostvariti, otkazivanjem članstva u EU i prelaskom na odnose definisane „švajcarsko-norveškom bilateralnom formulom”.
Britanski političari, naravno, ne gube iz vida da je London pristupio evropskoj zajednici 1973. godine, ne bi li nadoknadio gubitak kolonijalnih tržišta širom sveta. Takođe, svakom ostrvskom političaru je jasno da Britanija više od polovine ukupnog izvoza plasira unutar EU. Statističari su izračunali da 3,5 miliona radnih mesta direktno zavisi od izvoza u Evropu. Pride, više od polovine investicija u britansku privredu potiče iz 26 zemalja EU.
Londonu, drugim rečima, ne smeta da trguje sa kontinentalnom Evropom. Ne smetaju mu ni prava i dobrobiti, već – obaveze koje kao član ima u finansiranju zajedničkih institucija, kao i diktat većine koji nije uvek, ni u punoj meri, po ukusu Britanaca.
Paradni britanski istoričar Piter Henesi autor je smele teorije, po kojoj Londonu ponajviše „zbunjuju” inicijative za prenošenje nacionalnih suvereniteta u ruke Brisela.
„Ideja vodilja sjedinjavanja Evrope, posle svršetka Drugog svetskog rata, bila je – uz stvaranje nove kontinentalne supersile – sprečavanje budućih ekonomskih ratova i oružanih sukoba kao krajnje posledice”, kaže Henesi. „Britanci su tada ostali po strani. Tek pedesetih i šezdesetih godina (prošlog veka), paralelno sa ’kapitulacijom’ kolonijalne imperije, Evropa je postala privlačna za London, ali ne kao buduća, zajednička kuća, već kao teren na kome bi se mogao nadoknaditi gubitak kolonijalnih tržišta.”
Upravo u tom uskonacionalističkom duhu formulišu se akcije sve brojnijih pristalica napuštanja EU. U paletu naizgled bezazlenih, ali tipično britanskih primera antievropskog raspoloženja svrstava se izložba u Londonu o prakolevci evropske kulture. Uz pomoć kompjuterske grafike, pokazuje se i dokazuje da je kolevka evropskih naroda bio pre deset hiljada godina potonuli deo kontinenta između Danske i britanskih ostrva. Tako se Britanija, kao preostali deo drevnog kontinenta, naziva kolevkom Evrope i poslednjim svedočanstvom potonule civilizacije. „Mi smo Evropa”, glasi naslov izložbe.
Nešto manje drevna, ipak, vrlo britanski poentirana je akcija dodele Volfson nagrade – novčano najvrednijeg priznanja posle Nobelove nagrade. Britanac Sajmon lord Volfson raspisao je pre pola godine – neposredno po formiranju antievropskog lobija – nagradu za najbolju studiju na temu „Kako istupiti iz EU”. Dobitnik je proglašen prošle nedelje, a njegov rad je, kaže se, u duhu evropskog dobrosusedstva – prosleđen i vladi u Atini.
Miloš Kazimirović
objavljeno: 07.07.2012
Pogledaj vesti o: London
