Izvor: B92, 13.Dec.2015, 12:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Ako bih mogao da dam savet Vladi Srbije..."
Istraživač Londonske škole ekonomije kaže da bi Srbija u pregovorima sa EU prelazne periode trebalo da traži samo u malom broju pažljivo odabranih oblasti.
"Ako bih imao priliku da dam savet Vladi Srbije, rekao bih im da pregovori budu što jednostavniji i direktniji. Ne borite se za svaki aspekt svakog poglavlja. To će samo produžiti proces pristupanja", naveo je Džejms Ker-Lindzi za EurAktiv Srbija. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
"Odaberite mali broj ključnih pitanja i usmerite se na dobijanje dobrog dogovora o produženju rokova za te oblasti", dodao je on.
Kako je objasnio, u pristupnim pregovorima nema mnogo pravog pregovaranja, jer se svi standardi moraju usvojiti, a moguće je dobiti samo produženje rokova prilagođavanja u oblastima koji iziskuju velike troškove i dodatno vreme.
"Trajna izuzeća od EU propisa se ne odobravaju gotovo nikad. Ustvari, ne treba ni pokušavati", ocenio je Ker-Lindzi, dodajući da će reforme biti od koristi Srbiji.
Prema njegovim rečima, otvaranje konkretnih poglavlja je značajan korak, jer nakon ispunjavanja osnovnih zahteva za put ka članstvu počinje prilagođavanje prava i prakse zahtevima za članstvo.
"Politički značaj je veliki, jer to zaista znači da je Srbija na putu ka kasnijem članstvu u EU", naveo je on i dodao da treba voditi računa da se usvojeni propisi i primenjuju.
Pitanje o raspoloženju u EU prema proširenju okarakterisao je kao "složeno" i dodao da EU u načelu snažno podržava pristupanje Zapadnog Balkana, ali da se suočava i sa velikim krizama, poput krize u zoni evra i izbegličke krize.
"Najveći deo donosilaca odluka u EU na Zapadni Balkan gleda kao na nedovršen posao. To je pre kompletiranje nego proširenje. Bez ovog regiona, na mapi EU postoji velika rupa", naveo je on.
Ipak, dodao je da EU mora da se pozabavi problemima poput izbegličke krize "pre nego što se zaista koncentriše da ono što bi sledeće trebalo da se dogodi".
"Pored toga, EU je veoma svesna problema iz prethodnih proširenja. Sada je široko prihvaćeno da je bila greška primiti Rumuniju i Bugarsku u trenutku kada su pristupili. Nisu bili spremni. To je ostavilo velike posledice na funkcionisanje EU. Niko ne želi da se to ponovi. Zato su uvedeni veoma strogi procesi", naveo je Ker-Lindzi.
Kako je objasnio, ubuduće će se tražiti znatno veća usklađenost sa EU pre pristupanja.
Stručnjak za međunarodne odnose Univerziteta u Sofiji Dmitar Bečev ocenio je da, u poređenju sa vremenom kada je Bugarska pristupala EU, zemlje članice imaju veću ulogu u odlučivanju, dok je političko uslovljavanje poput pregovora o normalizaciji odnosa s Kosovom primetnije.
On je ocenio da će otvaranje poglavlja pružiti zamah pristupanju, ali da neće imati značajnog uticaja na domaću politiku i privredu Srbije.
"Ipak, doprineće i ličnoj popularnosti (premijera Srbije) Vučića", dodao je on.
Na pitanje o tome da li raspoloženje u EU pogoduje pristupanju, nije imao konačan odgovor.
"I da i ne. U mnogim zemljama članicama proširenje nije popularno, ali se na Zapadni Balkan gleda kao da je već napola u EU. Niko nije preterano ushićen, ali se smatra da cena nije prevelika", rekao je Bečev.
