Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 19.Jul.2018, 22:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Počela sa radom Mreža festivala evropskog filma
Mrežu čine Crossing Europe Film Festival iz Linca (Austrija), Festival cinema europio Leće (Italija), Filmski festival u Kotbusu (Nemačka), Le Ark evropski filmski festival (Francuska), Skanorama filmski festival iz Viljnusa (Litvanija), Evropski filmski festival u Sevilji (Španija) i Festival evropskog filma (FEF) Palić.
Ciljevi Mreže su saradnja, razmena informacija, iskustava i programa radi boljeg plasmana evropskog filma, kako su istakli izvršni producent FEF-a >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << Ilija Tatić, Jolanta Guzaite Kvintus (Viljnus), Darija Janke (Kotbus), Sabina Gebectrojter (Linc) i Marion Veber (Sevilja).
Tatić je rekao Tanjugu da mesecima održavaju neformalne kontakte sa festivalima iz cele Evrope, ali je došlo do potrebe da se ta vrsta saradnje konkretizuje.
"Prvi put smo se, na našu inicijativu, malo formalnije okupili ove godine u Berlinu i razgovarali o tome šta je naš interes i šta možemo da uradimo u narednom periodu i zamislili smo da krenemo u operativniju fazu okupljanja mreže. Tada smo dogovorili da na Paliću održimo prvi formalan sastanak", rekao je Tatić.
On je naglasio da mreža predstavlja priliku da evropski festivali, koji su manje-više slične veličine, sličnog profila, da otvore prostor za razmenu sadržaja, programa, za edukativne aktivnosti i da kroz umrežavanje obogate svoje programe i obezbede što kvalitetnije sadržaje.
Prema podacima koje je iznela Sabina Gebectrojter, svake godine u Evropi se snimi oko 1.200 dugometražnih igranih filmova, a najveći broj njih nikada ne uđe u bioskope.
"Na festivalu u Lincu učestvuje oko 180 filmova godišnje, a samo pet procenata kasnije dobije distribuciju. Mi iz ove mreže želimo da damo publici priliku da vidi raznolikost i bogatstvo evropske produkcije. Želimo da delimo iskustva na različitim nivoima", rekla je Gebectrojter na konferenciji za novinare.
Jolanta Guzaite Kvintus izjavila je da su realni u pogledu situacije u kojoj se nalazi evropski film.
"S jedne strane postoji komercijalni pritisak koji otežava plasman evropskim i arthaus filmovima. Sa druge strane su navike publike koja sve više gleda filmove onlajn, a ne u bioskopu. Zato moramo ujediniti naše napore", kazala je ona, dodajući da za "Skanoramu" početak pre 15 godina nije bio lak, ali da su vremenom uspeli da privuku publiku.
Tatić kaže da žele da filmovima i autorima koji nisu u fokusu distributerskih kuća i velikih bioskopa pruže priliku da cirkulišu više.
"Želimo da ponudimo filmove iz našeg regiona, da dobiju prostora tamo", rekao je Tatić, dodavši da imaju potrebu da brendiraju svoje festivale, učine ih vidljivijim, apliciraju za sredstva kod velikih fondova.
Izvršni producent FEF skreće pažnju da se većina festivala suočava sa finansijskim problemima, sa problemom kontakta sa filmskim centrima, distributerima, sa problemom arhivskih filmova koji se nalaze po raznoraznim arhivima i kinotekama.
Na sastanku je, prema Tatićevim rečima, konstantovan problem razvoja publike.
"Publika je ista grupa ljudi i kod nas i u Sevilji i u Lincu. Razlikuje se samo po veličini prostora i grada, pa Sevilja može recimo da privuče veliki broj dece za program koji je namenjen isključivo dečjem filmu, što mi nemamo već nekoliko godina. Naša publika stari", objasnio je Tatić.
On je naveo i da imaju zajedničku bazu filmova koju pune i selektori programa festivala gledaju koji filmovi su ostali van radara i koje autore bi mogli da pozovu da budu gosti.
U planu su i razvijanje platforme za mlade talente, pokretanje inicijativa u oblasti edukacije, kao i animacija nove, mlade publike.
"Moramo da radimo na edukaciji i da promislimo šta bi bilo najefikasnije, da li da se prvo posvetimo edukaciji profesionalaca ili publike. I jedno i drugo je potrebno. Ideja je da imamo jedan celogodišnji ciklus, kao svojevrstan karavan", najavio je Tatić.
Predstavljeno dopunjeno izdanje knjige "Dodir večnosti"
Članovi novoosnovane Mreže festivala evropskog filma imali su svoj prvi formalan sastanak na Paliću, u okviru 25. Festivala evropskog filma Palić.
Dopunjeno izdanje knjige "Dodir večnosti" o dobitnicima nagrade "Aleksandar Lifka" koju od 2000. godine Festival evropskog filma Palić dodeljuje za izuzetan doprinos evropskom filmu, predstavljena je danas.
Knjiga, koju je priredio filmski kritičar Nebojša Popović (1958-2015), objavljena je povodom 20 godina palićkog festivala, a dopunjeno izdanje eseje Ivana Aranđelovića, novinara lista "Politika" i člana tima Festivala evropskog filma Palić, o umetnicima koji su dobili nagradu "Lifka" u poslednjih pet godina.
Direktor FEF Radoslav Zelenović rekao je da je Popović ostavio za sobom značajno i interesantno delo, ne samo knjigu "Dodir večnosti", već i sijaset drugih tekstova, emisija, posebno emisija "Drugi vek".
"Ta emisija je verovatno ponajviše pomogla da jedan čovek uspe u jednoj knjizi da napravi eseje o Miklošu Janču, Jiržiu Menclu, (Lučijan) Pintilijeu, (Kšištofu) Zanusiju, (Margareti) Fon Troti, (Andžeju) Vajdi, (Teu) Angelopulosu, Mileni (Dravić), (Dušanu) Makavejevu, Gordanu Mihiću, Simketu (Zoranu Simjanoviću), (Slobodanu) Šijanu, Goranu Markoviću", primetio je Zelenović.
On je istakao da je "Dodir večnosti" knjiga o samom temelju evropske i srpske kinematografije, jer filmografije o kojima govori jesu "esencija evropske kinematografije".
Zelenović je izrazio zadovoljstvo što je Popovićev posao nastavio Aranđelović.
"Kada pročitam o Jiržiju Menclu pa o Roju Andersonu, kad pročitam o Slavku Štimcu pa o Dušanu Makavejevu, to je sličan rukopis i to govori da je to ista škola, da je to fantstična srednja generacija koja nije izgubila želju da se ozbiljno bavi filmom ni želju da studiozno i sa ogromnim poštovanjem pristupi svakom autoru čije su filmove gledali, kojima su se divili i sa kojima su na Paliću šetali i pričali", ocenio je Zelenović.
On je ukazao na vrednost knjige jer pruža mogućnost da neko u svetu ko zna za Makavejeva, sazna i za Slavka Štimca, da neko ovde ko više zna o Janču, a manje o Brajanu Koksu, može da shvati zašto su ti ljudi važni za evropski film.
Aranđelović je rekao da mu je bio ozbiljan problem da o Miri Banjac napiše 8.000 karaktera.
"Sa nekim autorima se nisam mučio, jer njihove filmove mnogo volim i znam ih i gledam ih, pa se o tim autorima piše lake ruke. Ali kada nekog toliko poštujete i volite kao što je Mira Banjac, a ostavila je toliki opus, prosto želite sve o njoj da napišete, a znate da ćete je videti ovde i da će vam reći šta misli", objasnio je on.
Najveći izazov mu je, kako je rekao, bio da piše o britanskom scenaristi Kristoferu Hamptonu.
"Vrlo je značajan njegov rad u pozorištu i njegovo polazište je, kao i u slučaju Brajana Koksa, pozorište. To je ta britanska škola kojoj se divim. Morali su prvo da prođu pozorište, dokažu se i onda sve to da iskažu u filmu. Sve vreme, dok sam pisao o njemu, vraćao sam se Nebojšinoj knjizi i razmišljao sam šta bi mi rekao, pošto mi je bio učitelj", rekao je Aranđelović.
On je naglasio da je od Popovića naučio da razmišlja o filmu, da odobrovolji gosta na konferenciji za novinare, da skrati njegovo izlaganje i da voli film.
Nagradu "Aleksandar Lifka" od 2000. godine dobilo je 36 filmskih umetnika.
Među njima su samo četiri dame, glumice Milena Dravić, Eva Ras i Mira Banjac i rediteljka Margareta fon Trota.
Najviše je reditelja, čak 25, kompozitora je samo jedan (Zoran Simjanović), glumaca osam, a scenarista tek dvojica - Gordan Mihić i Kristofer Hampton.
Od Mikloša Janča i Milene Dravić (2000), usledili su Makavejev i Mencl, Mihić i Pintilije, Puriša Đorđević i Zanusi, Žika Mitrović i Fon Trota, Eva Ras i Vajda, Bata Živojinović i Angelopulos, Ljubiša Samardžić i Ištvan Sabo, Goran Paskaljević i Ken Louč.
Tu su i Miki Manojlović i Ken Rasel, Goran Marković i Konstantin Kosta Gavras, Srđan Karanović i Lordan Zafranović, Simjanović i Žan-Mark Bar, Emir Kusturica i Nikita Mihalkov, Banjac i Klod Leluš, Želimir Žilnik i Roj Anderson, Slobodan Šijan i Ulrih Zajdl, Štimac i Hamton, Rade Šerbedžija i Brajan Koks.
Mariji Jakovljević srebrnjak Festivala evropskog filma Palić
Novinaru Tanjuga Mariji Jakovljević večeras je na Letnjoj pozornici uručen srebrnjak Festivala evropskog filma Palić za dugogodišnje izveštavanje sa festivala.
Programski direktor festivala Miroslav Mogorović uručio je srebrnjak i dugogodišnjim selektorima Nikolaju Nikitinu, Petru Mitriću, Igoru Toholju i Zoltanu Šiflišu.
Isto priznanje povodom 25. izdanja Festivala evropskog filma Palić primili su i hroničar festivala Đorđe Zelenović, stejdž menadžer Vitomir Simurdić, dizajner Damir Lučić, brend menadžer "Gorkog lista" Snežana Mišić i novinar RTV-a Staša Jamušakov.
U četvrtak uveče srebrnjak je dodeljen dugogodišnjim medijskim partnerima festivala - Radio-televiziji Srbije i Radio-televiziji Vojvodine.
Srebrnjak su dobili i novinari Vladimir Džudović (Radio Beograd 1), Nevena Matović (Radio Beograd 2), Nada Zorić (RTV), Snežana Stamenković (RTS), Zorica Dimitrijević (Seecult) i Tatjana Nježić (Blic).
Pogledaj vesti o: Litvanija
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
