Izvor: Sportski Žurnal, 21.Jul.2012, 21:32   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Orlići bez finala

SRBIJA – LITVANIJA 68:73 (17:21, 13:16, 22:16, 16:20)
Dvorana: Stožice. Gledalaca: 3000. Sudije: Gontas (Grčka), Šaro (Švedska), Kartal (Turska). Osvojene lopte: Srbija 7, Litvanija 8. Izgubljene lopte: Srbija 18, Litvanija 14. Lične greške: Srbija 24, Litvanija 26. Pet ličnih grešaka: Nastić (Srbija), Vatijekunas (Litvanija).
SRBIJA: Cvetković 15, Lambić 4, Miljenović 4, Dangubić,
Bogdanović 16, Mitrović 2, Gujaničić 8, Luković, Bešović 4, Drenovac, Marinković 4, Nastić   11.
LITVANIJA: Vatijekunas 11, Pukis, Aniulis, Ulanovas 11, Redikas 7, Giedraitis, Mockevičijus 2, Sabonis, Skučas 14, Čizauskas 13, Jakstas 5, Butkevičijus 10.

Srbija neće igrati u finalu Evropskog prvenstva u Sloveniji. Želja naših momaka da trofejnu riznicu upotpune zlatnom medaljom, jedinom koja im nedostaje, ostala je samo pusti san. U Ljubljani smo prisustvovali bukvalnoj reprizi prošlogodišnjeg finala Svetskog prvenstva iz Letonije. Samo što Litvanija sada nije imala strašnog Jonasa Valančijunasa, ali jeste dovoljno kvaliteta, snage, na kraju i sreće, pa će igrati u finalu Evrobasketa. Mi ćemo morati da se zadovoljimo utešnom nagradom – borbom za treće mesto.
Kada je Aleksandar Cvetković na dva minuta i tri sekunde pre kraja dvojkom „potvrdio“ trojku Nenada Miljenovića, otišli smo na tri razlike (64:61) i činilo se da smo uhvatili ritam. Zvižduci sa tribina paralisali su Čizauskasa koji je potom promašio dva penala, ali su sudije doneli jednu u nizu čudnih odluka – Nastiću je sviran faul prilikom skoka, a Ulanovas bio siguran za 64:63. Ispostavilo se da je to bio samo početak našeg kraja. Do isteka 40. minuta ubacili smo još četiri poena, Litvanija deset, u konačnom zbiru dovoljnih za pobedu.
Litvanci su već u prvom periodu demonstrirali ono u čemu su najbolji – u naš koš su ubacili četiri trojke, i to tako što su svaku drugu pogodili. Mi smo forsirali spuštanje lopte u reket, uporno. Do određenog trenutka to je davalo rezultat, ali nije moglo dugo, jer alternativu nismo imali. Nije bilo šuta spolja, kontre smo mogli da izbrojimo na prste ruke i svaka od njih završavana po pravilu strašnim zakucavanjima. Uglavnom su ona bila delo Bogdana Bogdanovića. Šteta pa ih je bilo malo.
Posle prvog odmora Litvanci su odustali od sipanja sa distance, a mi pokušali njihovim oružjem. Bezuspešno – od sedam dalekometnih hitaca iz drugog perioda niti jedan nije pogodio metu. Ukupno osam promašenih trojki ni totalna dominacija u skoku nije mogla da neutrališe.
Najviše zbog toga što smo imali mnogo izgubljenih lopti. Posebno bolna bila je ona koju je Drenovac kroz noge Bešovića poslao u aut. Ali, ona je savršeno opisivala šta se u tim trenucima, od 17. minuta, dešavalo sa našim timom. Pomenućemo samo da je između poena sa penala Luke Mitrovića za 28:27, pa do polaganja Marka Gujaničića za 30:35 prošlo gotovo tri minuta i sve će vam biti jasno.
Nisu pomogli ni povici sa tribina „Igrajte momci!“, „Ajmo Srbija!“, ni kritike, niti aplauzi podrške sa naše klupe… Odlazak u svlačionicu na dodatni dogovor, došao je u pravom trenutku za naš tim. Bar smo to mislili, ali već posle 11 sekundi igre u nastavku bili smo u dvocifrenom zaostatku.
I – konačno, prva trojka. Ko drugi nego Bogdan Bogdanović. Jedna trojka „ne čini proleće“, ali kada joj dodate i neko polaganje, pa dobru odbranu, još bolji skok, pa malo pomoći sa tribina, a posebno kada se razigra Aleksandar Cvetković, onda dođe i lepo vreme.
Plejmejker našeg tima je u finišu trećeg perioda za minut i po vezao sedam poena – među kojima je i jedna trojka, bio je dobar u odbrani i vodio Srbiju do izjednačenja – 50:50, da bi Marinkoviću prepustio čast da našem timu vratio prednost, posle ko zna koliko minuta Srbija je vodila 51:50. Još da su naši momci u tim trenucima malo bolje gađali penale… Ali, u drugoj polovini trećeg perioda su promašili četiri i Litvanija je u poslednji period ušla u minimalnom prednošću 53:52.
Borba nije jenjavala ni u poslednjem periodu. Igralo se koš za koš, čak i kada su sudije poklonile Litvancima dva bacanja i loptu sa strane. Jer, nesportska greška koju su arbitri svirali Nastiću 4,35 minuta pre kraja bila je samo deo sumnjivih odluka.
Iako smo mi prvi otišli na „više“ od koša – posle gore pomenutih poena Cvetkovića, Litvanci su uspeli da uzvrate. Nisu odustajali naši momci, ali u dramatičnom finišu i sreća im je okrenula leđa. Večeras bi im bronza vratila osmehe na lica.
Pogledaj vesti o: Grčka

Nastavak na Sportski Žurnal...